Način na koji će skupština jedinice lokalne samouprave postupati u pogledu konstatovanja prestanka mandata nekom odborniku pre isteka vremena na koji je izabran i popunjavanja tog upražnjenog odborničkog mesta nije predmet uređivanja od strane Zakona o lokalnim izborima, već ta pitanja predstavljaju materiju koja treba da bude uređena poslovnikom skupštine jedinice lokalne samouprave. Član 72. Zakona o lokalnim izborima o popunjavanju upražnjenog odborničkog mesta ne tretira rad skupštine, već lokalne izborne komisije, te odredbe ovog člana ne sprečavaju lokalnu skupštinu da na istoj sednici i konstatuju prestanak i potvrde mandat novom odborniku ukoliko takvu mogućnost dozvoljava poslovnik skupštine. Da li će lokalna izborna komisija odluku o dodeli mandata doneti istog dana ili dva dana po konstatovanju prestanka mandata može i treba da bude predmet dogovora i konsultacija, a činjenica da je zakon propisao tako kratak rok za postupanje lokalne izborne komisije ukazuje na potrebu hitnog postupanja u ovim situacijama, što može dovesti do toga da se mandat dodeli i potvrdi istog dana kada je i konstatovan prestanak tog mandata prethodnom odborniku.

Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 72. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, prema kojoj „mandat koji prestane odborniku pre nego što istekne vreme na koje je izabran izborna komisija rešenjem dodeljuje prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat“, mišljenja smo da nije pravno moguće da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata radi popune upražnjenog odborničkog mesta pre donošenja odluke skupštine o konstatovanju prestanka mandata. Ovo i stoga što, formalno gledano, izborna komisija tek objavljivanjem i dobijanjem odluke skupštine o prestanku mandata nema zvaničnih saznanja o tome da je nekom odborniku prestao mandat.

Imajući navedeno u vidu, redosled koraka treba da bude sledeći: donošenje odluke skupštine o konstatovanju prestanka mandata, zatim lokalna izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata sledećem odborniku u skladu sa čl. 72. i 73. Zakona o lokalnim izborima i, nakon toga, donošenje odluke skupštine o potvrđivanju mandata novog odbornika.

Član 91. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kaže da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca. Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme. Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima. Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Član 49v. Zakona o državnim službenicima, sa druge strane, kaže da službenik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, službi i organizaciji koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine na koje se primenjuju propisi kojima se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave, a koji je prijavljen na Evidenciji internog tržišta rada, može biti preuzet bez konkursa u državni organ, ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode navedenim organima, odnosno službom i organizacijom i ako službenik na to pristane. Na preuzimanje službenika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o preuzimanju državnih službenika.

Iz navedenih odredbi oba zakona može se zaključiti da se službenici zaposleni na neodređeno vreme u organima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i službenici zaposleni na neodređeno vreme u državnim organima mogu kretati iz jednih organa uz druge primenom pravila o preuzimanju službenika, uz dodatni uslov za službenike u organima AP i JLS koji se pre preuzimanja u državne organe mora prijaviti na Evidenciju internog tržišta rada, u skladu sa Uredbom o internom tržištu rada državnih organa.

Članom 106. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da po sprovedenom izbornom postupku u okviru javnog konkursa rukovodilac organa donosi rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor u roku od 15 dana od prijema liste. Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži lično ime kandidata, kao i naziv radnog mesta za koje je izabran. Obrazloženje rešenja iz stava 1. ovog člana posebno sadrži radnje koje je konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka. Ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste za izbor, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.

Dalje je članom 108. predviđeno da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Navedeni kandidat imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Dakle, za kandidate koji su učestvovali u izbornom postupku, pa samim tim i za kandidata koji je izabran po sprovedenom izbornom postupku, predviđen je pravni lek – žalba Žalbenoj komisiji. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja Žalbene komisije.

Akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi se u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako Zakonom o zaposlenima u AP i JLS nije drukčije određeno. S obzirom na navedeno, u ovom konkretnom slučaju bi se moglo razmotriti posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ukoliko rešenje o prijemu u radni odnos ne odgovara uslovima iz javnog konkursa za konkretno radno mesto.

Po pitanju zastarelosti, napominjemo da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Ulaganje prigovora jednog od ucesnika javnog poziva odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava.

Nakon donošenja odluke o prigovoru, može se doneti odluka o izboru programa i visini opredeljenih sredstava.

Član 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 68a. istog zakona definiše radno iskustvo u struci i kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

U smislu odredbi ovog zakona pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.

Član 126. istog zakona kaže sledeće:

„Svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.

Vreme provedeno u radnom odnosu odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.

Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.

Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.“

Pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.

S obzirom da se radi o licu koje ima dve godine radnog iskustva u strci, tom licu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika i ono ispunjava uslove za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika i može biti primljeno u radni odnos po sprovedenom javnom konkursu, bez obzira što nije bilo pet godina u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. stav 1. i 2. zakona, jer je taj uslov postavljen alternativno u odnosu na uslov o završenom pripravničkom stažu.

Sasvim drugi institut ovog zakona je probni rad, uređen članom 72. u kome se kaže da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci. Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.

Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima kabinetu gradonačelnika ili predsednika opštine i lica angažovana na pripremi ili realizaciji projekta (član 70. stav 1. tač. 3)–6) zakona).

S tim u vezi, potrebno je u konkretnom slučaju ceniti da li je potrebno tom licu utvrditi probni rad.