U skladu sa principom „ko može više može i manje“, mišljenja smo da se odredbe člana 34. Zakona o lokalnoj samoupravi o sazivanju sednice skupštine na zahtev ovlašćenog podnosioca zahteva (predsednika opštine, opštinskog veća ili jedne trećine odbornika) mogu primeniti i u situaciji kada je predsednik skupštine sednicu skupštine odložio usled nedostatka kvoruma, odnosno smatramo da se onome ko ima pravo da od predsednika skupštine zatraži sazivanje sednice skupštine, treba priznati i pravo da zatraži i ranije održavanje već sazvane sednice pa i ranije održavanje sednice odložene zbog nedostatka kvoruma. Ovo stoga što član 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, propisujući mogućnost da sednica bude odložena, bilo odlukom predsednika skupštine, bilo odlukom same skupštine, nije istovremeno propisao i krajnji datum za koji se sednica može odložiti. Priznavanje prava da se zahteva ranije održavanje sednice koju je odložio predsednik skupštine predstavljalo bi doslednu primenu prava sadržanog u članu 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi o zahtevanju održavanja sednice skupštine i u situaciji kada jedna trećina odbornika smatra da je sednica odložena za predug vremenski period.

Međutim, smatramo da to pravo ne postoji u slučaju kada je sednica odložena odlukom same skupštine, u skladu sa članom 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je skupština istovremeno odredila i novi datum održavanja sednice. Ovo stoga što član 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi predstavlja instrument usmeren isključivo ka predsedniku skupštine, a ne i ka samoj skupštini.

U skladu sa navedenim, mišljenja smo da bi jedna trećina odbornika imala pravo da zatraži da se sednica koja je odložena za 30. jun održi ranije, uz primenu rokova iz člana 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je odlaganje odredio predsednik skupštine, a ne sama skupština.

Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj se skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke, mišljenja smo da se rok za ispunjenje uslova za raspuštanje skupštine opštine računa od dana fizičke predaje odnosno zavođenja ostavke na pisarnici organa uprave.

U prilog ovom mišljenju, ukazujemo na odredbu člana 50. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj „predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća“, iz čega proističe zaključak da se prestanak obavljanja poslova u punom kapacitetu predsednika opštine vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za njeno konstatovanje na sednici skupštine opštine. To, dalje, znači da je zakon određene pravne posledice ostavke vezao za trenutak njenog formalnog podnošenja, a ne za kasniju pravnu situaciju proisteklu povodom podnete ostavke (npr. konstatovanje ostavke od strane skupštine i dr.).

U vezi sa drugim pitanjem, ukazujemo na odredbu člana 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da „skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici“. Imajući u vidu da u skladu sa odredbama člana 68. st. 5. i 6. Zakona o lokalnim izborima, odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, te da se ostavka ne može opozvati, mišljenja smo da u donošenju odluke o konstatovanju prestanka mandata ne može da učestvuje odbornik kojem je, dakle, mandat prestao danom podnošenja ostavke. Treba imati u vidu da je predmetna skupštinska odluka deklaratornog karaktera, jer se njom samo konstatuje nastupanje činjenice u prošlosti, iz čega jasno proističe zaključak da u njenom donošenju ne može da učestvuje odbornik kome je mandat već prestao.

Ukoliko ovakva situacija dovede do toga da se odluka ne može doneti jer ne postoji potrebna većina za njeno donošenje ili se sednica skupštine ne može održati usled nedostatka kvoruma, može se primeniti član 71. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat.

U skladu sa članom 104. Zakona o zaposlenima u AP i JLS konkursna komisija, formirana za sprovođenje javnog konkursa, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor. Izborni postupak sprovodi se pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatima.

Dalje se u članu 105. istog Zakona kaže da po okončanom izbornom postupku konkursna komisija u roku od 15 dana sastavlja listu za izbor od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Konkursna komisija dostavlja rukovodiocu listu za izbor sa zapisnicima o preduzetim radnjama u toku izbornog postupka.

Po pitanju sastavljanja liste za izbor, Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 23. kaže da posle završnog razgovora s kandidatima, konkursna komisija po okončanom izbornom postupku u roku od 15 dana sačinjava listu za izbor. Rezultat kandidata dobija se tako što se izračunava prosečna vrednost svih ocena kojima je kandidat vrednovan u svim oblicima pisane i usmene provere i u razgovoru sa komisijom. Prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3). Na listu za izbor uvršćuju se najviše tri kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti rezultat rangiranje se obavlja prema dopunskim merilima. U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koje su nedovoljno zastupljene među zaposlenima, prvo dopunsko merilo za rangiranje kandidata koji imaju isti rezultat je pripadnost nacionalnoj manjini. Kandidat koji se pri podnošenju prijave dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini koja je nedovoljno zastupljena među zaposlenima, rangira se prvi u odnosu na drugog kandidata koji ima isti rezultat. Ako više kandidata koji imaju jednak rezultat pripadaju nacionalnoj manjini, prednost da bude uvršćen na listu za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate pripadnike nacionalne manjine, ima kandidat sa boljim rezultatom na eseju ili pisanoj simulaciji (drugo dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na usmenoj simulaciji (treće dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na praktičnom radu (četvrto dopunsko merilo), odnosno kandidat s boljim rezultatom u razgovoru sa komisijom (peto dopunsko merilo). U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na listi za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate primenjuju se dopunska merila po redosledu iz stava 8. ovog člana.

S obzirom da navedene odredbe Uredbe kažu da se prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3), kandidat koji je u nekoj fazi javnog konkursa ocenjen ocenom „nezadovoljava“ (1) ne može se naći na listi za izbor.

Po pitanju prava na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku, član 108. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se rešenje o izboru kandidata dostavlja i licu koje je u nekoj od faza izbornog postupka ocenjeno ocenom nezadovoljava (1), bez obzira na tu ocenu, jer je to lice učestvovalo u izbornom postupku.

Uredba o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 21. kaže da radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Imajući ove odredbe u vidu, zaključujemo da službenik kome je utvrđeno zvanje mlađi savetnik ne može biti raspoređen na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice.

Članom 110. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da javni konkurs nije uspeo:

1. ako nije bilo prijava na javnom konkursu;
2. ako nijedan kandidat nije ispunio uslove javnog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene, nedopuštene i nerazumljive;
3. ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku;
4. ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor;
5. ako organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće ne donose odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata.

O neuspehu javnog konkursa službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz stava 1. tač. 3), 4) i 5) ovog člana.

Članom 111. istog zakona predviđeno je da kandidati iz člana 110. stav 1. tač. 3) i 4) imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja o neuspehu javnog konkursa izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da ispunjavaju merila propisana za izbor ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti, koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.

Prijave iz člana 110. stav 1. tačka 2) ovog zakona, konkursna komisija odbacuje rešenjem protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji.

Žalba iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi.

Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Iz navedenog zaključujemo da se rešenje o neuspehu javnog konkursa donosi u svim slučajevima neuspeha javnog konkursa, s tim što će se u skladu sa članom 110. stav 2. ono dostaviti svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju u izbornom postupku.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ne uslovljavaju raspisivanje novog javnog konkursa ili drugog načina popunjavanja upražnjenog radnog mesta momentom donošenja rešenja o neuspehu javnog konkursa, tako da će o koracima popunjavanja upražnjenog radnog mesta nakon neuspeha javnog konkursa odlučiti rukovodilac organa.