Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li službenik zaposlen na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, sa visokim obrazovanjem obima 180 ESPB, može zahtevati veći koeficijent tj. zvanje s obzirom da je doneo uverenje završene prve godine master studija i još 60 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđen način kako službenik napreduje i kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 133a istog zakona predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Dakle, iz navedenih odredbi zaključujemo da se lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne ocenjuje, pa samim tim ne može ni da napreduje, a do promene koeficijenata može doći raspoređivanjem ili premeštajem službenika na radno mesto čiji se poslovi rade u višem ili u nižem zvajnu ili u istom zvanju ali na rukovodećem radnom mestu.
Da li sekretar Skupštine može biti imenovan za predsednika izborne komisije, odnosno da li postoje ograničenja obzirom na član 22. Zakona o lokalnim izborima?
Član 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisuje da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.
Na ovaj način je direktno rešeno višegodišnje i često postavljano pitanje da li sekretari lokalnih skupština i načelnici uprava i njihovi zamenici mogu da budu i sekretari i zamenici sekretara lokalnih izbornih komisija. Osim toga, ovakvo zakonsko rešenje podrazumeva da navedeni lokalni funkcioneri više ne moraju da traže saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije za imenovanje za sekretare/zamenike sekretara izbornih komisija.
Međutim, navedeni zakon ne definiše ko može da bude imenovan za predsednika izborne komisije, propisujući samo da, uz ispunjenje opštih uslova propisanih članom 15. Zakona o lokalnim izborima, predsednik i zamenik predsednika izborne komisije moraju da budu lica sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (član 19. Zakona).
Iz navedenog proističe da se na imenovanje lokalnih funkcionera u lokalnu izbornu komisiju primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju korupcije koje podrazumevaju dobijanje saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije za obavljanje druge javne funkcije, u konkretnom slučaju funkcije predsednika lokalne izborne komisije u istoj jedinici lokalne samouprave.
Iz dosadašnje prakse ove agencije, kao i mišljenja koje je dostupno na njenoj veb-prezentaciji
https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, proističe da sekretar skupštine opštine/grada ne može da bude imenovan u organ za sprovođenje izbora te opštine/grada.
Da li se plata članovima Privremenog organa obračunava na osnovu koeficijenta za imenovana ili izabrana lica?
Članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se Skupština jedinice lokalne samouprave može raspustiti ako: 1) skupština ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Dalje je članom 86. istog zakona predviđeno da odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine. Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi proizilazi da predsednik i članovi privremenog organa imaju status imenovanih lica, te će se u skladu sa tim i primeniti koeficijenti za obračun i isplatu plate za imenovana lica.
Da li u ograničenje od 10% lica na određeno vreme ulaze pripravnici koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u upravi putem javnog konkursa?
Članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, pripravnici ne ulaze u ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme i lica angažovanih po ugovorima.
Da li službenik u zvanju viši referent može napredovati u zvanje mlađi saradnik ukoliko je završio osnovne akademske studije u obimu od 240 ESPB bodova i dva puta uzastopno ocenjen ocenom ističe se?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.