U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.

S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu. Dakle, ukoliko lice ima navršenih 10 godina u radnom odnosu u JLS ima pravo na jubilarnu nagradu, bez obzira na prekide u radnom odnosu.

Članom 57. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je, između ostalog, predviđeno da su Izvršilačka radna mesta sva radna mesta koja nisu položaj, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Neposredni rukovodilac je službenik koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto.

Dalje se u članu 81. kaže da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa, dok se položaj se popunjava postavljenjem.

Članom 197. Zakona o radu predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovakav ugovor zaključuje se u pisanom obliku.

Iako se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može zaključiti za obavljanje poslova koje su iz delatnosti uprave i koje nisu iz delatnosti uprave, s obzirom na karakter poslova za koje se zaključuje ovaj ugovor (privremeni i povremeni poslovi) i vremensku ograničenost njegovog trajanja, mišljenja smo da upražnjenost radnog mesta rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne bi trebalo nadomešćivati na ovaj način.

Što se ugovora o delu tiče, član 199. Zakona o radu predviđa da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Dakle, ugovor o delu se ne može zaključiti za obavljanje poslova radnog mesta uprave.

Članom 16. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) je propisano sledeće:

„Rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti izdaje pisani nalog za inspekcijski nadzor.

Nalog za inspekcijski nadzor sadrži: podatke o inspekciji; podatke o inspektoru ili inspektorima koji vrše inspekcijski nadzor sa brojevima službenih legitimacija; podatke o nadziranom subjektu ili subjektima ako su poznati, a ako ti podaci nisu poznati, odnosno ako nije moguće utvrditi nadzirane subjekte ili je njihov broj prevelik - odgovarajuće poznate informacije od značaja za određenje subjekta, odnosno subjekata kod kojih će se vršiti nadzor (npr.: vrsta delatnosti ili aktivnosti, teritorijalno područje, lokacija objekta, vrsta robe ili proizvoda, odnosno usluga itd.); pravni osnov inspekcijskog nadzora; navođenje i kratko objašnjenje vrste i oblika inspekcijskog nadzora; procenjeni rizik; precizan i jasan opis predmeta inspekcijskog nadzora; planirano trajanje inspekcijskog nadzora (dan početka i okončanja nadzora); razloge za izostavljanje obaveštenja, ako postoje; broj, vreme i mesto izdavanja; potpis izdavaoca naloga; pečat, kada je to potrebno prema obeležjima predmeta inspekcijskog nadzora.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je vezan sadržinom naloga, odnosno utvrđenim predmetom inspekcijskog nadzora, osim ako se inspekcijski nadzor vrši nad neregistrovanim subjektom - kada se inspekcijski nadzor vrši i bez naloga i u granicama predmeta koje inspektor utvrđuje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom utvrđenog predmeta inspekcijskog nadzora, ali je u bliskoj vezi sa tim predmetom, inspektor pribavlja dopunu tog naloga za inspekcijski nadzor (dopunski nalog), nakon čega nastavlja postupak. U zahtevu za izdavanje dopunskog naloga inspektor obrazlaže blisku vezu sa predmetom nadzora i potrebu izdavanja dopunskog naloga. Pre traženja dopunskog naloga inspektor vrši obezbeđenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. O obezbeđenju dokaza po službenoj dužnosti donosi se zaključak.

Dopunski nalog iz stava 4. ovog člana nije potreban kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet, što se posebno obrazlaže u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

Nalog za inspekcijski nadzor može da se dopuni i kada je neophodno povećati broj inspektora koji vrše nadzor i produžiti trajanje nadzora.

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom utvrđenog predmeta inspekcijskog nadzora, a nije u bliskoj vezi sa tim predmetom, pri čemu su ispunjeni uslovi za vanredan inspekcijski nadzor u skladu sa članom 6. stav 4. ovog zakona, inspektor za vršenje tog nadzora koji je izvan granica utvrđenog predmeta pribavlja zaseban nalog za vanredan inspekcijski nadzor. U zahtevu za izdavanje zasebnog naloga inspektor obrazlaže potrebu izdavanja tog naloga. Pre traženja zasebnog naloga inspektor vrši obezbeđenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. O obezbeđenju dokaza po službenoj dužnosti donosi se zaključak.

Nalog se izdaje za redovan, vanredan, mešoviti i dopunski inspekcijski nadzor, s tim da je vanredan, mešoviti i dopunski inspekcijski nadzor moguć i bez naloga za inspekcijski nadzor, odnosno bez dopunskog ili zasebnog naloga iz st. 4. i 7. ovog člana, kada to zahtevaju razlozi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet, što se obrazlaže u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

Za kontrolni inspekcijski nadzor ne izdaje se nalog“.

Dakle, inspektor postupa u skladu sa pisanim nalogom za inspekcijski nadzor, vezan je sadržinom naloga i utvrđenim predmetom inspekcijskog nadzora. Postupanje bez naloga je predviđeno kao izuzetak, na primer kada su neophodne hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet odnosno kada je reč o kontrolnom inspekcijskom nadzoru.

Članom 4. Zakona o inspekcijskom nadzoru je predviđeno da u postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak.

U konkretnom slučaju, ne postoje prepreke da lice koje je bilo rukovodilac Odeljenja docnije obavlja poslove budžetskog inspektora, ali s obzirom da je navedenim članom 4. Zakona o inspekcijskom nadzoru ukazano na načela i pravila postupka kojim je uređen opšti upravni postupak, ukazujemo na odredbe člana 40. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izuzeće, između ostalih razloga ukoliko je to lice učestvovalo u prvostepenom postupku odnosno ako postoje druge činjenice koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

Navedeni član 40. Zakona o opštem upravnom postupku glasi:

„(1) Ovlašćeno službeno lice mora biti izuzeto:

1) ako je u postupku stranka, svedok, veštak ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke;

2) ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i kada je bračna zajednica prestala;

3) ako je sa strankom u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja;

4) ako je sa zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu usvojitelja ili usvojenika;

5) ako je učestvovalo u prvostepenom postupku;

6) ako ostvaruje naknadu ili druga primanja od stranke ili je angažovano u upravnom odboru, nadzornom odboru ili radnom ili stručnom telu stranke;

7) ako ishod postupka može da mu donese direktnu korist ili štetu;

8) ako postoje druge činjenice koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

(2) Čim sazna da postoji neki razlog za izuzeće iz stava (1) tač. 1)-7) ovog člana, ovlašćeno službeno lice zastaje s postupkom i o razlogu za izuzeće odmah obaveštava lice ili organ koji odlučuje o izuzeću. Kad sazna da postoji razlog za izuzeće iz tačke 8) ovog člana ono o tome samo obaveštava lice ili organ koji odlučuje o izuzeću.

(3) Izuzeće ovlašćenog službenog lica može da zahteva stranka, u kom slučaju ovlašćeno službeno lice postupa kao da je ono saznalo da postoji neki razlog za izuzeće. Stranka je dužna da u zahtevu navede činjenice zbog kojih smatra da postoji razlog za izuzeće“.

Prema članu 55. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon), dete starosti od šest do šest i po godina može se upisati u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti. Ovu proveru vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.

Ova odredba se pre svega odnosi na decu koja brže napreduju u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. U toku provere spremnosti za raniji polazak u osnovnu školu procenjuje se da li je dete (uzrasta od 6 do 6 i po godina) dostiglo nivo spremnosti za školu prosečnog sedmogodišnjaka, tj. da li je na tom nivou njegova socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj.  Odluku o prevremenom upisu u prvi razred donosi osnovna škola i nije nam  poznata praksa prevremenog upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koji se dete ne može upisati bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja.

Ukoliko dete nije uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, preporuka je da se uključi i pre polaska u obavezni pripremni predškolski program.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)  u članu 189. uređuje da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva, između ostalog, za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca. Ovim zakonom nije eksplicitno utvrđeno pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca već je formiran pravni osnov da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva u tu svrhu. Pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca bi trebalo da bude utvrđeno propisima JLS kao i način i uslovi ostvarivanja tog prava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u Mišljenju br. 07-00-44/2015-02 od 20. aprila 2015. godine zauzela stav da utvrđivanje delatnosti, usluga i aktivnosti iz oblasti obrazovanja za koje se izdvajaju sredstva iz budžeta JLS ujedno predstavlja utvrđivanje prava građana.

Bez obzira na navedena tumačenja odredbi Zakona, za obezbeđivanje smeštaja učenika u internat od strane JLS, nije potrebno tražiti saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti. Naime, pomenute odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti uređuju pravo građana na Pomoć za osposobljavanje za rad. Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Radi se o različitom  instrumentu podrške u odnosu na odredbe  člana 189. ZOSOV. Samo se procena potreba za korišćenjem  pomoći za osposobljavanje za rad vrši u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja. U svemu ostalom se radi o pravu iz socijalne zaštite za čije obezbeđivanje se izdvajaju sredstva iz Budžeta Republike Srbije uz primenu principa učešća korisnika u ceni usluga koji se primenjuje na sve usluge smeštaja u oblasti socijalne zaštite.