Vršilac tehničke kontrole nije po zakonu nadležan da utvrđuje da li je ili nije u konkretnom slučaju potrebno izmeniti ranije izdate lokacijske uslove ili nije. Za utvrđivanje potrebe vođenja određenog postupka u okviru objedinjene procedure u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, isključivo je nadležan organ opštinske uprave nadležan za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.

Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne podnese prijava radova u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Ukoliko je važnost izdate građevinske dozvole u konkretnom slučaju istekla, u tom slučaju se ne može voditi postupak za izmenu te građevinske dozvole i nadleđni organ treba da donese rešenje o odbijanju zahteva za izmenu građevinske dozvole. Tada investitor mora da pokrene novi postupak za izdavanje lokacijskih uslova, da pribavi novu energetsku dozvolu i da podnese novi zahtev za građevinsku dozvolu.

Ukoliko predmetna građevinska dozvola nije istekla (prijava radova je podneta pre isteka roka od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli), ukoliko se radi o izmenama koje su navedene u pitanju a tiču se smanjenja kapaciteta planirane MHE, u tom slučaju se ne može donositi rešenje o izmeni građevinske dozvole već zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da pribavi nove lokacijske uslove i novu energetsku dozvolu.

Uredba o lokacijskim uslovima propisuje da se u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova pribavljaju uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja u kojima su obavezno, između ostalog, sadržani i podaci iz člana 3. stav 2. tačka 8) Uredbe, te kako investitor planira smanjenje kapaciteta MHE čija je izgradnja ranije odobrena što predstavlja bitnu izmenu u toku izgradnje, u tom slučaju je potrebno da svi imaoci javnih ovlašćenja po novom idejnom rešenju u kojem su sadržani podaci o novom kapacitetu MHE u novom postupku izdavanja lokacijskih uslova izdaju nove uslove za projektovanje i priključenje (UPP) i da investitor obavezno pribavi novu energetsku dozvolu, izradi novi projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i podnese novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U vezi pouke o pravnom leku u aktu o prestanku funkcije, primenjuju se opšti propisi o radu. Članom 195. Zakona o radu je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Dakle, pouka o pravnom leku treba da glasi da lice ima pravo da u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene radni spor pred nadležnim sudom.

U skladu sa članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 i 114/2021) funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.

Članom 14. istog zakona je dalje predviđeno da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo na naknadu plate može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Ovo pravo prestaje pre isteka roka zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo na naknadu plate ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije, i to pravo mu, po zahtevu, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Zahtev za naknadu plate funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.

Dakle, zakon nije posebno uredio status lica u periodu od 15 dana u kome može da se opredeli za naknadu plate nakon prestanka funkcije. Jedna od mogućnosti može biti da licu prestane radni odnos i da se odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja do podnošenja zahteva za naknadu plate, pa da se naknadno ponovo prijavi, a druga mogućnost može biti da lice ostane u radnom odnosu i bude prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje te da se odjavi sa danom prestanka funkcije po isteku roka za podnošenje zahteva za naknadu plate, ukoliko zahtev ne podnese. Jasno je da u situaciji u kojoj se rok od 15 dana proteže u dva meseca, odnosno dva obračunska perioda za plate, da je bolja opcija prva mogućnosti.

Pravni osnov za formiranje i rad interresorne komisije propisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. Zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021).

Član 77. stav 3. propisuje:

„Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.“

Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS", br. 80/2018) bliže je uređeno finansiranje rada članova IRK. U članu 5. stav 1. ovog pravilnika stoji: „Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa   zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.“

Poslednji stav člana 5. ovog Pravilnika glasi: „Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članovima Komisije u skladu sa zakonom. Naknada za rad stalnom i povremenom članu komisije isplaćuje se na osnovu donetog mišljenja Komisije.“

Za neplaćenu nadoknadu za rad interresorne komisije treba se obratiti jedinici lokalne samouprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao IRK.

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.

Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:

1. za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
2. za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
3. za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
4. za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja,  u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.

Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.

Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.

Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.

Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.

Pogledaj/preuzmi Instrukciju za postupanje službi prilikom rešavanja predmeta koji se tiču izdavanja obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku.pdf