Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada lokalna samouprava raspiše interni konkurs, da li se na taj konkurs za državnog službenika, mogu prijaviti nameštenici bez obzira u kojoj su vrsti radnih mesta raspoređeni?
U skladu sa članom 84. Zakona o zaposlenima u AP i JLS na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Iz navedenih odredbi zaključujemo da nameštenici ne mogu učestvovati u internom konkursu. Nameštenici, međutim, mogu konkurisati na upražnjena službenička mesta na javnom konkursu, ukoliko ispunjavaju sve uslove.
Da li ustanova za sport može da se organizuje kao javno preduzeće?
Članom 110. Zakona o sportu („Sl. glasnik RS“, br. 10/2016) kojim je propisano da JLS u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne službe može osnivati ustanove u oblasti sporta i da u svom budžetu može da obezbedi sredstva za rad konkretne ustanove, u skladu sa zakonom. Takođe, navedenim zakonom je propisano i da privredna društva za obavljanje sportske delatnosti mogu osnivati fizička ili pravna lica u skladu sa zakonom.
Polazeći o ovih odredbi koje ne sadrže pravni osnov za osnivanje ustanove kao javnog preduzeća, zaključak je da ustanova u oblasti sporta ne može da se osnuje kao javno preduzeće.
Da li se prilikom utvrđivanja prava na prekovremeni rad za službenike na položaju, odnosno načelnike uprava, primenjuje član 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji predviđa ograničenje prava na uvećanje plate?
Članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) je propisano:
„Zaposleni koji rade na radnim mestima koja su aktom Vlade iz člana 10. ovog zakona utvrđena kao rukovodeća radna mesta i zaposleni koji rade na radnim mestima čiji opis poslova uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, za vreme provedeno na radu na poslovima rukovodećeg radnog mesta, kao i državni službenici na položaju, odnosno službenici na položaju u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i funkcioneri, nemaju pravo na uvećanje plate iz člana 18. stav 1. tačka 1)-4) i st. 3. i 4. ovog zakona“.
Dakle, navedenim odredbama člana 25. se ukazuje da ova lica nemaju pravo na uvećanje plate, između ostalog, za prekovremeni rad (čl. 18 st. 1 tač. 3 Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru).
Članom 48. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je položaj radno mesto na kome službenik ima ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa rukovođenjem i usklađivanjem rada organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, opštinske uprave ili uprave gradske opštine i da su u jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika.
Dakle, članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je propisano da službenici na položaju u jedinicama lokalne samouprave (načelnik i zamenik načelnika uprave) nemaju pravo na uvećanje plate na osnovu prekovremenog rada.
Kako je članom 174. Zakona o zaposlenima u uutonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, propisano da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, da li je žalbena komisija nadležna i da odlučuje o žalbama nameštenika odnosno ko je drugostepeni organ nadležan za postupanje po žalbama na rešenja kojima se odlučuje o pravima i dužnostim iz radnog odnosa nameštenika?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“.
Najzad, članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, žalbena komisija nije nadležni drugostepeni organ u slučaju nameštenika, već oni mogu protiv konkretnog rešenja da pokrenu radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
Da li službenik u lokalnoj samoupravi koji radi na osnovu ugovora o radu na određeno vreme do povratka zaposlenog sa bolovanja može učestvovati na javnom konkursu za radno mesto na neodređeno vreme a koji je raspisan u istoj upravi?
Shodno članu 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Na osnovu člana 104. istog zakona konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor.
Članom 16. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016) se takođe propisuje da se izborni postupak sprovodi među onim kandidatima koji ispunjavaju oglašene uslove za rad na radnom mestu koje se popunjava.
Dakle, potrebno je da kandidat ispunjava oglašene uslove za zaposlenje na radnom mestu, a ne postoje prepreke da na javnom konkursu učestvuje lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.