Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je funkcioner kome je na kraju 2020. godine utvrđen srazmerni deo godišnjeg odmora za 2020. godinu u trajanju od 10 dana i odobreno korišćenje tih 10 dana do kraja 2020. godine, ali on nije koristio taj godišnji odmor. Da li ima pravo da do 30. juna 2021. godine iskoristi taj srazmerni deo godišnjeg odmora iz prethodne godine imajući u vidu član 73. stav 2. Zakona o radu, odnosno da u 2020. godini nije ni započeo korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, da li u istoj situaciji kada je funkcioneru utvrđen srazmerni deo godišnjeg odmor za 2020. godinu i nije ga iskoristio, a u 2021. godini mu je prestala funkcija i radni odnos, funkcioner ima pravo na naknadu štete i za neiskorišćeni godišnji odmor iz 2020. godine ili samo za srazmerni deo koji će biti utvrđen u 2021. godini?
Shodno članu 69. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 72. istog zakona je propisano da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Shodno članu 73. godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Konačno, članom 76. Zakona o radu je propisano da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
U konkretnom slučaju je od značaja da je lice imalo odobrenje da koristi srazmerni deo godišnjeg odmora za 2020. godinu odnosno da utvrđeni srazmerni deo godišnjeg odmora nije iskoristilo zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Ukoliko je postojalo odobrenje za korišćenje godišnjeg odmora, kao i da razlozi za nekorišćenje godišnjeg odmora nisu prethodno navedeni razlozi, tom licu prestaje pravo da se tako utvrđeni odmor iskoristi do 30. juna 2021. godine.
Shodno navedenom, ovo lice ne može ostvariti novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora za srazmerni deo godišnjeg odmora za 2020. godinu, pod uslovom da je imalo odobrenje da ga koristi odnosno pod uslovom da to nije činilo iz razloga opisanih u članu 73. stav 4. Zakona o radu.
Koliko vremena od izdavanja naloga može proći od punovažnosti do slanja sudiji? Koji je maksimalni rok (jedna ili dve godine)?
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka uređena je članom 84. Zakona o prekršajima, a zastarelost izvršenja kazne, članom 85. istog zakona.
Prema članu 84. st. 1. i 7. ZOP, prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, kao i da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost. Stavom 8. istog člana je propisano da se ove odredbe shodno primenjuju na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga.
Prema članu 85. st. 1. i 6., izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti presude protekla jedna godina, kao i da izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere. Navedenim članom Zakona, nije predviđena shodna primena odredbi tog zakona na zastarelost izvršenja prekršajnog naloga, kao što je to slučaj sa zastareloću pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga, ali se prema stavu Odeljenja sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda, odredba člana 85. stav 1. ZOP treba analogno primenjivati i na izvršenje kazni izrečenih konačnim i izvršnim prekršajnim nalozima, jer bi u suprotnom ova kažnjena lica bila dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na lica kojima su kazne izrečene pravnosnažnim presudama.
Neplaćeni prekršajni nalog, po proteku roka od osam dana, inspektor odmah dostavlja prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa zakonom, pri čemu je dužan nalog snabdeti konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena (član 328). U ovom trenutku inspektor ne konstatuje činjenicu izvršnosti, jer nema saznanje da li je ta činjenica nastupila, budući da se zahtev za sudsko odlučivanje podnosi neposredno prekršajnom sudu.
Kako od dana izvršnosti prekršajnog naloga počinju da teku rokovi zastarelosti izvršenja prekršajnog naloga, inspektor se ne može rukovoditi računanjem roka zastarelosti od izvršnosti prekršajnog naloga, jer mu je taj podatak nepoznat.
Stoga, budući da je nepoznato da li je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (u kom slučaju može doći do pokretanja prekršajnog postupka), odnosno da li je nalog izvršan, nalog treba dostaviti sudu, bez odlaganja, a najkasnije pre isteka godinu dana, opreza radi, od dana učinjenog prekršaja.
Da li postoji konkretna instrukcija i uputstvo vezano za evidencije izdatih prekršajnih naloga?
Evidencija izdatih prekršajnih naloga se vodi u okviru evidencije o inspekcijskom nadzoru u skladu sa članom 43. stav 1. tačka 11. Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Da li je za vršenje inspekcijskog nadzora kod neregistrovanog privrednog subjekta (kada se to utvrdi na licu mesta) neophodno doneti i primeniti poseban pravni okvir, odnosno posebna zakonska rešenja, kao i prilagođene kontrolne liste kao i pravila za upravljanje rizicima? Da li uopšte i treba utvrđivati i procenjivati rizike ?
Kada je u pitanju neregistrovani subjekt, prema njemu se primenjuje poseban postupak, propisan članom 33. ZIN. Kod njega se ne vrši postupna ocena stpena rizika (primenom kriterijuma), već se riziku bez upuštanja u dalju procenu rizika neposredno dodeljuje određeni stepen rizika (kritičan ili visok).
Da li republička inspekcija može da naloži JLS donošenje akata o proceni rizika?
Obaveza donošenja akta o proceni rizika je zakonska obaveza, propisana članom 9. stav 11. Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Nadzor nad primenom Zakona u skladu sa članom 55. vrši upravna inspekcija.