Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKome se dostavlja rešenje o nenadležnosti, a ne zna se ko je nadležan?
Članom 62. Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je da ako organ nije nadležan da primi podnesak koji mu se predaje ili saopštava, prosleđuje ga nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca. Ako ne može da utvrdi koji je organ nadležan, upozorava podnosioca da će, bez odlaganja, rešenjem odbaciti podnesak zbog nenadležnosti.
Dakle, u slučaju da inspektor ne može da utvrdi ko je nadležan za postupanje po podnesku (predstavci) rešenjem će odbaciti podnesak zbog nenadležnosti. Rešenje se dostavlja podnosiocu i njemu stoji na raspolaganju pravna zaštita, tj. podnošenje žalbe na to rešenje.
O kom inspekcijskom nadzoru se radi ako je komunalni inspektor zatekao stranku koja je traktorom iznela blato na opštinskom putu? Kako, u tom slučaju, izvršiti inspekcijski nadzor a nema naloga?
Radi se o vanrednom inspekcijskom nadzoru koji zahteva preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja i otklanjanja neposredne opasnosti po bezbednost saobraćaja i život i zdravlje ljudi, pa je nadzor moguć i bez naloga. (član 16. stav 8. ZIN).
Šta odlikuje prirodu poslova komunalne inspekcije?
Prirodu poslova komunalne inspekcije odlikuje dinamičnost i potreba za rešavanjem situacija koje ne trpe odlaganje i zahtevaju brzo delovanje i intervenciju, s jedne strane, i obaveza primene propisanih pravila postupanja, s druge strane, što u određenim situacijama može donekle da utiče na blagovremenost i efikasnost delovanja. Zbog toga je važno dobro poznavati sve zakonske odredbe koje u dobroj meri uvažavaju takve situacije, poput: razloga za preduzimanje vanrednih nadzora, postupka za neregistrovane subjekte, izuzetke od obaveze izdavanja naloga i obaveštenja, odredbe o sadržini naloga i otpočinjanju inspekcijskog nadzora, uslova za izdavanje usmenog rešenja, uslova za primenu člana 36. Zakona o komunalnim delatnostima i dr.
Ko je nadležan za kvar na unutrašnjim instalacijama u stanu u stambenoj zgradi - komunalna ili građevinska inspekcija?
Komunalna inspekcija je nadležna u skladu sa člano 34. stav 1. tačka 7. Zakona o komunalnim delatnostima (samo za unutrašnje instalacije u funkciji komunalnih usluga) i na osnovu člana 125. stav 1. tačka 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u vezi sa članom 14. stav 1. tačka 2. istog zakona.
Smatramo da je situaciji navedenoj u pitanju nadležan i građevinski inspektor, primenom člana 126. stav 1. tač. 2., i 6. i člana 127. stav 1. tačka 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Osim toga, kaznenim odredbama člana 132. propisana je kazna za prekršaj fizičkog lica kao vlasnika posebnog dela ako se nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora ne pridržava obaveza propisanih članom 14., a u vezi sa čl. 123, 125, 127. i 128. ovog zakona, iz čega se može izvesti zaključak da i građevinska inspekcija nalaže mere u slučaju nepridržavanja obaveza iz člana 14. ovog zakona, kada su ispunjeni uslovi iz člana 126, 127 i 128.
Da li je pogrešno što u JLS nadzor nad držanjem životinja obavlja inspektor zaštite životne sredine? Da li opština može za nadzor nad Odlukom o držanju domaćih životinja da odredi neku drugu inspekciju?
Članom 109. Zakon o zaštiti životne sredine („Sl, glasnik“, br. 135/04, 36/09, 36/09 -dr. zakon, 72/09 -dr. zakon, 43/11-88 (US), 14/16, 76/18, 95/18-dr.zakon) i drugim posebnim zakonima u ovoj oblasti, određeni poslovi inspekcijskog nadzora povereni su jedinicama lokalne samouprave. Tim zakonima nisu uređena pitanja držanja domaćih životinja. Stoga, lokalni inspektor za zaštitu životne sredine, primenom zakona i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, nema ovlašćenja da vrši nadzor nad držanjem domaćih životinja.
Za razliku od važećeg zakona, predhodno važeći Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – dr.zakon i 53/95), u okviru poglavlja „Zaštita biljnog i životinjskog sveta“, u članu 40, uređivao je određena pitanja iz te oblasti, pa je odlukama JLS koje su na osnovu ovlašćenja iz tog zakona uređivale uslove i način držanja domaćih životinja, ustanovljavana nadležnost komunalne inspekcije i inspekcije za zaštitu životne sredine.)
Drugo je pitanje, da li inspektor za zaštitu životne sredine, pored poverenih poslova iz oblasti zaštite životne sredine, može da obavlja i druge poslove, konkretno nadzor nad propisom kojim JLS uređuje držanje domaćih životinja. Pitanje je radno pravnog i organizacionog karaktera gde se, prema našem mišljenju, određeni poslovi na lokalu, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, mogu razvrstati u opis poslova i drugih inspektora (kad su u pitanju srodna pitanja, znanja, uslovi u pogledu vrste stručnog obrazovanja i dr.), osim ako je zakonom propisano da te poslove vrši isključivo komunalni inspektor JLS.
Videti: Odluku Ustavnog suda IU-267/2006 koja se može pronaći u Biltenu Ustvanog suda 2-2008.pdf na strani 180.