Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeSlužbenik koji radi na radnom mestu gradjevinski inspektor u opštinskoj upravi, danas mu prestaje radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Da li se isti može po nekom osnovu kasnije angažovati na poslovima vezanim za mesto koje je radio obzirom da nemamo drugog službenika koji bih mogao da obavlja te poslove a nismo ni dobili saglasnost za novo zapošljavanje.
Starosni penzioner može ponovo biti angažovan i raditi posle prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju, ali to se ne tretira kao isti radni odnos u kome je prethodno bio zaposlen i važe specifična pravila koja treba poštovati. Starosni penzioner može biti ponovo angažovan kod poslodavca (opštinska uprava) i može istovremeno primati zaradu bez gubitka prava na penziju. Angažovanje se može ostvariti putem: ugovora o radu (na određeno ili neodređeno vreme), ugovora o delu, privremenih i povremenih poslova, druge forme ugovora predviđene Zakonom o radu. Poslodavac je dužan da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kao da se radi o standardnom zaposlenom. Ako nakon angažovanja penzioner radi bar godinu dana i to je prijavljeno, on može imati pravo na preračunavanje penzije po tom dodatnom stažu ako to zatraži nakon prestanka angažovanja (ovo se posebno odnosi na korisnike starosne i prevremene starosne penzije). Ovo važi samo za starosne penzionere — odnosno one koji su otišli u penziju jer su ispunili godine i staž. Invalidski ili porodični penzioneri imaju drugačija pravila (npr. većim ograničenjima ili gubitkom prava na penziju u nekim slučajevima).
U konkretnom slučaju, kada službenik kome prestaje radni odnos jer ide u starosnu penziju, možete ga kasnije ponovo angažovati (npr. na isti posao građevinskog inspektora ili druge poslove koje je radio), pod uslovom da mu ponudite novi angažman po nekom od važećih pravnih osnova (ugovor o radu, ugovor o delu, privremeni/povremeni poslovi itd.). Starosnom penzioneru to ne ugrožava pravo na penziju. Uz to, preporučujemo da uvek prethodno proverite specifične interne akte vaše opštine i konsultujte pravnu službu jer mogu postojati dodatne procedure ili ograničenja (npr. način angažovanja, sistematizacija, budžetska sredstva).
Da li se za zaposlenog u jedinici lokalne samouprave u jubilarne godine rada računaju godine rada provedene u radnom odnosu u Domu omladine čiji je osnivač 100% Grad odnosno jedinica lokalne samouprave u kojoj je zaposleni sada u radnom odnosu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Zaposlena sam za stalno u jedinici lokalne samouprave, trenutno na porodiljskom odsustvu. Da li imam pravo na neplaćeno odsustvo po okončanju porodiljskog odsustva na osnovu člana 100. Zakona o radu do navršenja treće godine života deteta?
Članom 100. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
U skladu sa članom 11. stav 1 tačka 8 Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) osiguranici su između ostalih zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da službenik u organima jedinica lokalne samouprave ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života u skladu sa Zakonom o radu.
Da li na internom konkursu za popunjavanje radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik, može da ucestvuje zaposleni koji je rasporedjen u zvanje mladji savetnik, ima dve ocene "ističe se", i ima 3 godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom kod sadašnjeg poslodavca i kod drugog poslodavca (2 godine kod sadasnjeg poslodavca i godinu dana kod drugog poslodavca).
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, za napredovanje su relevantne i odredbe člana 133e istog zakona koje govore o uslovu u pogledu ocena, pa se kaže da može napredovati službenik kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno , službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice može da učestvuje u internom konkursu zato što ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS propisano je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u kojem je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Pitanje: Da li to plaćanje treba da se vrši svakog meseca automatski ili treba za svaki mesec da se donosi posebno rešenje? Da li predstavnik sindikata treba da dokumentuje odsustvo (sate) zbog funkcije i kome?
Članom 211. Stav 1 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih kod poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno manje od 50% zaposlenih kod poslodavca imaju pravo na srazmerno manje plaćenih časova mesečno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da će o plaćenim časovima ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata odlučivati poslodavac rešenjem svakog meseca.