Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li verifikacijom odborničkog mandata u SO prestaje članstvo u Privremenom organu opštine, odnosno da li lice kome je verifikovan odbornički mandat može da nastavi da radi u Privremenom organu do izbora izvršnih organa opštine?
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.
Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.
Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.
U konkretnoj situaciji može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija, i shodno tome preporučujemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečavanje korupcije.
Da li važi rok od dva meseca iz člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi ili iz člana 65. novog Zakona o lokalnim izborima ako na konstitutivnoj sednici Skupštine, nakon potvrđivanja mandata odbornicima, isti napuste sednicu i ne dođe do izbora predsednika, zamenika predsednika Skupštine i postavljenja sekretara?
Članom 65. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22) propisano je da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji“.
Ovu odredbu treba razumeti tako što se njom određuje ne samo rok u kojem se treba objaviti poziv za održavanje konstitutivne sednice lokalne skupštine, već i to da se tim pozivom određuje i datum kada lokalna skupština treba da se okupi, pri čemu datum tog okupljanja ne može da bude nakon isteka roka od 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli odborničkih mandata. Ovako formulisan, član 65. Zakona o lokalnim izborima ne propisuje obavezu da lokalna skupština bude konstituisana u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata.
Ovo stoga što je samo konstituisanje definisano Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon), koji u članu 28. stav 3. propisuje da se skupština opštine smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine, dok se Zakon o lokalnim izborima, u članu 66, ograničava samo na definisanje predsedavanja konstitutivnom sednicom i uređivanje pitanja od značaja za potvrđivanje mandata odbornika.
U tom smislu, za konstituisanje lokalne skupštine je ključna odredba člana 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da „ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“. U skladu sa stavom 2. istog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave“.
U skladu sa navedenim, može se zaključiti da je zakonska obaveza da se novi saziv lokalne skupštine okupi na konstitutivnoj sednici u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata odbornika na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije, odnosno da u tom roku započne sa svojim konstituisanjem koje treba da obavi u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, jer će se, u suprotnom, steći uslovi da Vlada imenuje privremeni organ i da predsednik Narodne skupštine raspiše nove lokalne izbore.
Direktor narodne biblioteke 20. januara puni 65 godina, a 2022. godine je imenovan za direktora na period od 4 godine. Kako postupiti u ovom slučaju - da li da ide u penziju po sili zakona ili ne?
Članom 34. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021, 78/2021 i 76/2023) predviđeno je da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač. U ime osnivača, skupština opštine imenuje i razrešava upravni odbor, nadzorni odbor i direktora ustanove, organizacije i službe čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute u skladu sa zakonom.
Članom 39. Zakona o kulturi predviđeno je da dužnost direktora ustanove prestaje istekom mandata i razrešenjem. Osnivač ustanove razrešiće direktora pre isteka mandata:
1) na lični zahtev;
2) ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona;
3) ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove;
4) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove;
5) iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.
Članom 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US), propisano je da radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se osnivač i direktor biblioteke nisu sporazumeli o produžetku radnog odnosa, radni odnos i funkcija direktora biblioteke prestaće navršenjem 65 godina života ukoliko ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Odredbama članova 41. i 42. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) koja se tiču dodatnog rada navedeni su službenici i službenici na položaju, te shodno tome, da li iz navedenih odredbi proizlilazi da dodatni rad za funkcionere (izabrana i postavljena lica) nije dozvoljen ili da za iste nije potrebna saglasnost?
Odredbe članova 41. i 42. Zakona o zaposlenima u AP i JLS("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) odnose se na službenike, dok se na funkcionere u pogledu dodatnog rada primenjuju propisi o sprečavanju korupcije.
S tim u vezi, za mišljenje u vezi sa dodatnim radom funkcionera potrebno je obratiti se Agenciji za sprečavanje korupcije.
U kom trenutku se konstatuje prestanak mandata članovima privremenog organa, posebno onih koji su i kandidati za odbornike kojima je dodeljen mandat? Da li u trenutku potvrđivanja odborničkih mandata ili u trenutku izbora izvršnih organa opštine?
Članom 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana“.
S obzirom na to da lokalna skupština, u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, ima rok od mesec dana od svog konstituisanja da izabere predsednika opštine i opštinsko veće, jasno je da se konstituisanje lokalne skupštine i izbor izvršnih organa ne mora obaviti na istoj sednici skupštine.
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.
Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.
Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.
U konkretnoj situaciji na koju referišete u svom pitanju, može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija.