Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKrajem 2022. godine investitor je podneo zahtev za izmenu građevinske dozvole radi smanjenja instalisane snage na 480 kW i smanjenja dimenzija cevovoda, čiji se prečnik smanjuje. Za te izmene dostavljen je i novi projekat sa izvršenom tehničkom konrtrolom. Da li je, zbog ovih izmena, potrebno uputiti investitora na nove lokacijske uslove i na pribavljanje nove energetske dozvole ili se može smatrati da je izmena u instalisanoj snazi od 960 kW na 480 kW u skladu sa priloženom energetskom dozvolom prilikom izdavanja građevinske dozvole (koja je u međuvremenu istekla) i da nisu potrebni novi lokacijski uslovi/izmena, pošto se u tehničkoj kontroli kaže da je izmenjena projektno-tehnička dokumentacija u skladu sa izdatim lokacijskom uslovima?
Vršilac tehničke kontrole nije po zakonu nadležan da utvrđuje da li je ili nije u konkretnom slučaju potrebno izmeniti ranije izdate lokacijske uslove ili nije. Za utvrđivanje potrebe vođenja određenog postupka u okviru objedinjene procedure u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, isključivo je nadležan organ opštinske uprave nadležan za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne podnese prijava radova u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Ukoliko je važnost izdate građevinske dozvole u konkretnom slučaju istekla, u tom slučaju se ne može voditi postupak za izmenu te građevinske dozvole i nadleđni organ treba da donese rešenje o odbijanju zahteva za izmenu građevinske dozvole. Tada investitor mora da pokrene novi postupak za izdavanje lokacijskih uslova, da pribavi novu energetsku dozvolu i da podnese novi zahtev za građevinsku dozvolu.
Ukoliko predmetna građevinska dozvola nije istekla (prijava radova je podneta pre isteka roka od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli), ukoliko se radi o izmenama koje su navedene u pitanju a tiču se smanjenja kapaciteta planirane MHE, u tom slučaju se ne može donositi rešenje o izmeni građevinske dozvole već zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da pribavi nove lokacijske uslove i novu energetsku dozvolu.
Uredba o lokacijskim uslovima propisuje da se u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova pribavljaju uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja u kojima su obavezno, između ostalog, sadržani i podaci iz člana 3. stav 2. tačka 8) Uredbe, te kako investitor planira smanjenje kapaciteta MHE čija je izgradnja ranije odobrena što predstavlja bitnu izmenu u toku izgradnje, u tom slučaju je potrebno da svi imaoci javnih ovlašćenja po novom idejnom rešenju u kojem su sadržani podaci o novom kapacitetu MHE u novom postupku izdavanja lokacijskih uslova izdaju nove uslove za projektovanje i priključenje (UPP) i da investitor obavezno pribavi novu energetsku dozvolu, izradi novi projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i podnese novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Obzirom na to, da se ozakonjenje pokreće na osnovu obaveštenje iz Katastra da je objekat vidljiv, na koji način se može pokrenuti ozakonjenje ovih objekata koji nisu vidljivi od šumskog rastinja, odnosno šta može da se prihvati kao dokaz o postojanju objekta na parceli pre satelitskog snimka iz 2015. godine?
Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.
Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:
Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.
Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.
Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.
Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.
Pogledaj/preuzmi Instrukciju za postupanje službi prilikom rešavanja predmeta koji se tiču izdavanja obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku.pdf
Kako nadležni organ treba da postupa u slučaju da svi uslovi imaoca javnih ovlašćenja moraju biti ispoštovani, a EPS u svojim uslovima nije naveo preko kojih parcela prelazi elektroenergetska mreža, kao ni katastarsku parcelu gde se nalazi mesto priključenje? Da li nadležni organ gleda i traži od strane da dostavi dokaze da su rešeni imovinsko-pravni odnosi, vezani za uslove EPS-a koji su navedeni u projektu? Da li se traže dokazi pre izdavanja građevinske dozvole ili kada se podnese zahtev za priključenje na infrastrukturu? Da li se može pozvati na član 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji i da li se isti član može odnositi i na kat. parcelu gde se nalazi mesto priključenja ako je drugo lice vlasnik i na kat. parcele preko kojih prelazi elektroenergetska mreža?
Uslove za projektovanje i priključenje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju planiranog objekta investitora na kat. parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Posle izdavanja lokacijskih uslova, a pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, investitor je dužan da zaključi ugovor sa imaocima javnih ovlašćenja radi realizacije uslova za priključenje koje priključenje će se desisti tek nakon završetka izgradnje planiranog objekta investitora.
Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole planiranog objekta koji treba da bude priključen u budućnosti na komunalnu infrastrukturu ili elektroenergetsku mrežu, investitor uz svoj zahtev pored druge propisane dokumentacije, dostavlja samo ugovor koji je na osnovu izdatih uslova za projektovanje i priključenje zaključio sa imaocem javnih ovlašćenja i to je jedini uslov o kojem nadležni organ koji odlučuje o izdavanju građevinske dozvole planiranog objekta investitora treba da vodi računa u tom postupku.
Paralelno sa izgradnjom svog objekta, investitor treba da preduzima radnje na realizaciji utvrđenih uslova za buduće priključenje tog objekta: da se obrati imaocu javnih ovlašćenja za izradu Elaborata kojim se detaljno razrađuje buduće izvođenje planiranog priključka i eventualnog podzemnih ili nadzemnih vodova: trasa kojom ide i kat. parcele koje zahvata vod, tačno mesto priključenja novoizgrađenog objekta i definiše se obaveza investitora da reši imovinske odnose sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi vod, da ispuni određene tehničke uslove za izvođenje voda, da izradi tehničku dokumentaciju i da pribavi rešenje u smislu člana 145. ZPI sve na ime EPS/Grada/Opštine (u zavisnosti od toga da li se radi o elektrovodu ili komunalnoj infrastukturi), rešenje o uptorebnoj dozvoli i da na kraju finansira u celosti izvođenje radova na tom vodu neophodnom za priključenje novog objekta investitora.
EPS uvek obavezuje investitora da se pre izvođenja radova na elektrovodovima sa priključkom, obrati EPS sa zahtevom za izradu Projektnog zadatka kojim se detaljno utvrđuju obaveze investitora u vezi izgradnje elektrovoda sa priključkom: da izradi KTTP – situaciju, da dostavi projektnu dokumentaciju na saglasnost EPS, da reši imovinske odnose na određeni način, da ugradi materijale koji ispunjavaju određene standarde i sl.
Potom investitor u posebnom postupku, dakle ne u onom postupku u kojem je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, kroz CEOP u korist EPS podnosi zahtev za pribavljanje rešenja iz člana 145. ZPI u kojem treba da dostavi projektnu – tehničku dokumentaciju na kojoj je ovlašćeno lice EPS potvrdilo da je saglasno sa projektnom dokumentacijom, kao i dokaz da je rešio imovinskopravne odnose na kat. parcelama preko kojih prolazi vod u smislu člana 69. ZPI. U otm postupku nadležni organ treba da utvrđuje da li su ispuenjeni uslovi iz člana 69. ZPI za izdavanje rešenja o odbrenju izvođenja radova u smislu člana 145. ZPI za izgradnju voda.
Nakon pribavljanja rešenja po članu 145. ZPI investitor u ime EPS kroz CEOP podnosi prijavu radova i po potvrđivanju prijave radova započinje izvođenje građevinskih radova na izgradnji elektrovoda.
Nadzor nad izvođenjem tih radova obavezno vrši ovlašćeno lice EPS i nakon završetka radova na izgradnji voda, po izvršenom tehničkom pregledu, kroz CEOP investitor podnosi zahtev na ime EPS za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nakon čijeg pribavljanja se vrši primopredaja u skladu sa propisima EPS i u kojoj se proverava da li je investitor ispunio sve obaveze iz zaključenog ugovora, Elaborata EPS i Projektnog zadatka.
Nakon toga ili paralelno sa tim, investitor vrši pripremu za tehnički pregled svog objekta, ugrađuje merne uređaje, ispituje elektroinstalacije, pribavlja potvrdu od izvođača radova za izvedene elektroradove na njegovom objektu, vrši potrebna plaćanja za priključenje i podnosi zahtev kroz CEOP na svoje ime za priključenje svog objekta na elektromrežu, a pre toga mora da zaključi i ugovor o garantovanom snabdevanju sa EPS.
U ovom postupku priključenje novoizgrađenog objekta investitora, ukoliko su sve radnje napred navedene, EPS na terenu vrši fizičko priključenje objekta i potom izdaje potvrdu investitoru da je njegov objekat priključen na elektromrežu.
Da li služba za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta prilikom novog obračuna doprinosa primenjuje važeće iznose za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta ili se primenjuju iznosi koji su važili prilikom izdavanja prvobitne građevinske dozvole (podnet je zahtev za izmenu rešenja u toku gradnje)?
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje/izmenu građevinske dozvole služba nadležna za obračun doprinosa mora, obzirom da se radi o javnom prihodu JLS, da primenjuje ulazne parametre za obračun koji važe na dan podnošenja tog zahteva. To znači da u konkretnom slučaju mora da se primeni prosečna cena novogradnje prema poslednjem zvanično objavljenom podatku organa nadležnog za statistiku, osim ukoliko u odluci JLS kojom su regulisana sva pitanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nisu u smislu člana 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeni slučajevi u kojima se može postupiti drugačije.
U poslednje dve godine došlo je do znatnog povećanja cene građevinskog materijala i radne snage što je dovelo i do povećanja cene 1m² novogradnje. Postoji mogućnost da je utvrđena veća cena po 1m² novogradnje u odnosu na prethodnu 2022. kada je izdata prvobitna građevinska dozvola, tako da to može biti neposredan razlog utvrđivanja većeg iznosa obračuna.
Ukoliko odlukom JLS nisu predviđeni slučajevi i način obračuna za vraćanje primljenog doprinosa ili za vraćanje reduciranog iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta zbog poništaja građevinske dozvole ili zbog izmene građevinske dozvole u slučaju smanjenja površine objekta čija se izgradnja planira, imajući u vidu da se radi o javnom prihodu kojim JLS ne može raspolagati bez prethodno utvrđene nadležnosti i postupka, u tom slučaju ne postoji pravni osnov da se primene neki drugi ulazni parametri osim onih koji su utvrđeni u članu 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li je neophodno izvršiti preparcelaciju zemljišta/promenu namene zemljišta odnosno kako postupiti u slučaju izdavanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova za izgradnju male solarne elektrane na dve katastarske parcele različitih vlasnika. Sa svakim od vlasnika zaključen je i priložen ugovor o dugoročnom zakupu.
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) reguliše odstupanja od opštih pravila propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji koji se tiču:
Solarna elektrana spada u kategoriju objekata definisanih u članu 2. tač. 44) ZPI.
Član 69. stav 2. i stav 4. određuje da se ne formira posebna građevinska parcela samo za objekte nabrojane u tim odredbama člana 69. ZPI ali ne i za objekte iz člana 2. tač. 44) ZPI, dakle ne i za solarne elektrane.
Za sve druge objekte, među kojima su i objekti iz člana 2. tačka 44) ZPI, postoji obaveza formiranja građevinske parcele ali ta građevinska parcela može odstupati od opštih pravila za parcelaciju utvrđenih ZPI (član 65. stav 1. ZPI) i to odstupanje može biti u pogledu površine ili položaja parcele koji je propisan važećim planskim dokumentom samo pod uslovom da postoji pristup planiranom objektu odnosno uređajima na drugi način a ne direktnim pristupom na javnu saobraćajnu površinu: ugovor o službenosti, rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji ili rešenje suda o ustanovljavanju službenosti prolaza.
Dakle, u konkretnom slučaju, radi izgradnje solarne elektrane od dve postojeće kat. parcele u vlasništvu različitih lica treba formirati građevinsku parcelu, s tim što je potrebno, ukoliko ta građevinska parcela nema direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, da se pristup planiranim objektima obezbedi putem službenosti prolaza.
Istovremeno, ukoliko ugovor o zakupu zaključen sa vlasnicima kat. parcela u privatnoj svojini ne sadrži izričitu saglasnost vlasnika za formiranje građevinske parcele na osnovu projekta preparcelacije niti saglasnost za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova zakupcu, onda nisu ispunjeni uslovi u smislu člana 66. stav 2. ZPI za sprovođenje projekta preparcelacije niti su ispunjeni uslovi iz člana 135. ZPI za izdavanje odobrenja za izgradnju objekta. Naravno, ova saglasnost može biti data i u formi posebne izjave na kojoj su potpisi vlasnika dve kat. parcele overeni od strane javnog beležnika.
Pored napred navedenih uslova, pre izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na izgradnji solarne elektrane potrebno je da investitor u smislu člana 135. stav 10. ZPI pribavi energetsku dozvolu u skladu sa Zakonom o energetici.