Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoja se dokumenta podnose kod izbora upravnika Stambene zajednice?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
Dakle, potrebno je podneti zahtev za promenu u Registru, uz podnošenje priloga – zapisnika sa sednice skupštine SZ i dokazom o uplati takse. Nadležni registrator doneće odgovarajuće rešenje i uneti promenu u Registar stambenih zajednica.
Da li je potrebno izbrisati teret-plaćanje naknade pre potvrđivanja projekta parcelacije ili tek kada se traži građevinska dozvola?
Članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Stavom 5. člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.
Dakle, mišljenje Stručne službe SKGO je da je vlasnik u obavezi da plati naknadu za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko pre izdavanja građevinske dozvole, nakon čega će organ nadležan za poslove katastra izbrisati zabeležbu.
Lokalna samouprava je dana 29.01.2014. godine izdala građevinsku dozvolu za asfaltni kolovoz, a dana 29.01.2016. godine izdala potvrdu o prijemu prijave o početku izvođenja radova. Imajući u vidu da radovi nisu završeni, da li je predmetna građevinska dozvola i dalje važeća, a ako nije, da li postoji mogućnost produženja važenja iste?
Izdata pravnosnažna građevinska dozvola na koju se odnosi pitanje i dalje važi i na osnovu nje se može nastaviti izvođenje radova, a potom izdati i rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Za važnost građevinske dozvole treba imati u vidu dva roka koja se oba računaju od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli.
Prvi rok sadržan je u stavu 1. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) i određuje da građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli ne izvrši prijava radova.
Prijava radova je važan korak jer od potvrđene prijave radova zapravo počinje izgradnja objekta tako da zakonodavac ovde dosledno zastupa stav da se može smatrati da se radi o objektu u izgradnji samo ukoliko je za njega izdato pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli i potvrđena prijava radova.
U ovom konkretnom slučaju imamo pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli i prijavu radova koja je potvrđena 2 godine kasnije (pretpostavljamo da nije nastupila pravnosnažnost rešenja istog dana kada je to rešenje izdato), te iz tog razloga rešenje o građevinskoj dozvoli od 29.01.2014. i dalje važi.
Drugi rok sadržan je u stavu 4. člana 140. ZPI koji određuje da građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti tog rešenja ne izda upotrebna dozvola.
Ovo pravilo ne primenjuje se, dakle ne prestaje važnost pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli istekom ovog roka, ako se radi o objektima iz člana 133. ZPI (objekti za čiju izgradnju akte kojima se odobrava izgradnja objekata izdaje Ministarstvo), o objektima komunalne infrastrukture koji se grade fazno i ako se radi o stambenim objektima koje investitor gradi za rešavanje svoje stambene potrebe.
U konkretnom slučaju, radi se o rešenju kojim se odobrava izgradnja objekta komunalne infrastrukture – ulice, odnosno jednog njenog dela (faze) – kolovoza, te prema tome važnost izdatog pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli nije prestala.
U pogledu mogućnosti produženja važenja građevinske dozvole, uobičajeno je u praksi da se može produžiti važnost izdate građevinske dozvole samo ukoliko se zahtev za produženje važnosti podnese pre isteka propisanog roka iz člana 140. stav 1. i stav 4. ZPI.
Da li je za izgradnju ulice koja je Planom detaljne regulacije definisana i upisana i za koju je doneto Rešenje Vlade RS kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, moguće izdati građevinsku dozvolu (Rešenje o odobrenju izvođenja radova) pre rešavanja imovinsko pravnih odnosa? Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i urađen je i sproveden projekat preparcelacije shodno navedenom rešenju.
Po pravilu, radi izgradnje objekata javne namene (u koje spadaju i površine javne namene) potrebno je pribaviti odgovarajući akt kojim se odobrava izgradnja tog objekta ukoliko je na zemljištu upisano pravo javne svojine (član135. Zakona o planiranju i izgradnji).
Svojinu na tom zemljištu, JLS stiče nakon sprovedenog postupka utvrđivanja javnog interesa po pravilu u postupku eksproprijacije odnosno, u postupku administrativnog prenosa.
U slučaju na koje se odnosi pitanje, radi se o ulici – linijskom infrastrukturnom objektu iz člana 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno o površini javne namene, za čiju izgradnju je u smislu člana 145. ZPI i shodno članu 3. stav 2. tačka 5. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova…potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova.
Član 69. stav 9. ZPI određuje da se radi izvođenja radova na izgradnji ulice kao komunalnog linijskog infrastrukturnog objekta, za dokaz o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu, pored dokaza propisanih članom 135. ZPI (svojina na zemljištu) može koristiti:
Ukazujemo da se za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu, kada se radi o izgradnji objekata javne namene, primarno koriste odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Međutim, Zakon o planiranju i izgradnji član 99. stav 19. i 20. predviđa još jednu mogućnost za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu ako je to potrebno za uređenje površina javne namene (površine javne namene predstavljaju u smislu člana 2. stav 1. tačka 6: ulice, parkovi, trgovi…).
Dakle, moguće je pribaviti ovo zemljište i na osnovu sporazuma sa vlasnikom tog građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini i u postupku i na način koji je regulisan opštim aktom JLS kojim se reguliše upravljanje imovinom JLS, raspolaganje imovinom JLS i pribavljanje u javnu svojinu JLS nepokretnosti.
Ukoliko važeći opšti akt o upravljanju JLS ne sadrži odredbe kojima je regulisan postupak pribavljanja u javnu svojinu JLS građevinskog zemljišta za uređenje/izgradnju površina javne namene u smislu člana 99. stav 29. ZPI, tada obzirom da se radi o potrebi hitnog postupanja (zbog apliciranja JLS za finansijska sredstva kod donatora), ističemo da se može izdati rešenje o odobrenju za izgradnju planirane ulice, ukoliko ovlašćeno lice JLS izda izjavu u smislu člana 69. stav 9. ZPI kojom se u ime JLS obavezuje da će pre izdavanja upotrebne dozvole za novoizgrađenu ulicu biti rešeni imovinskopravni odnosi na predmetnom zemljištu.
Šta je potrebmo dostaviti kao dokaz o pravu svojine na zemljištu s obzirom da je zajednička svojina privatnog lica i opštine?
Potrebno je pre izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli da fizičko lice u postupku otuđenja neposrednom pogodbom sa JLS pribavi preostali deo katastarske parcele koji je u svojini JLS.
Zajednički udeo je neopredeljen udeo u pogledu površine, te kako se cena za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini utvrđuje po 1m2, potrebno je na odgovarajući način utvrditi kolika površina od predmetne kat. parcele pripada JLS.
Predlažemo da se pokrene postupak otuđenja neposrednom pogodbom pred nadležnom imovinskopravnom službom te da se u toku tog postupka pribavi od RGZ uverenje o kretanju ove kat. parcele da bi se utvrdilo da li je imovinska zajednica između fizičkog lica i JLS nastala u postupku izrade novog Katastra nepokretnosti ili na drugi način.
Kada se utvrdi kolika površina predmetne kat. parcele pripada JLS, tada bi po sprovedenom postupku otuđenja neposrednom pogodbom i na osnovu Ugovora zaključenog sa JLS, vlasnik objekta stekao pravni osnov za upis prava svojine na predmetnom zemljištu sa udelom 1/1 i nakon toga bi mogao pokrenuti postupke za pribavljanje akata kojim se odobrava izgradnja objekta.