Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li raniji korisnik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik može da traži poništaj pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu iz napred navedenog razloga (čl. 36. st. 3. Zakona o eksproprijaciji), obzirom da je odredbom člana 71a. istog zakona propisano da "ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe koje se odnose na eksproprijaciju nepokretnosti shodno se primenjuju i na administrativni prenos nepokretnosti?
Prilikom poništaja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji nepokretnost se vraća u stanje, svojinski režim koji je bio u momentu eksproprijacije. Svaki učesnik postupka eksproprijacije (korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti) su u obavezi da vrate dato, odnosno raniji sopstvenik je u obavezi da vrati naknadu koju je primio po osnovu eksproprijacije, a korisnik je u obavezi da vrati nepokretnost oslobođenu svih tereta.
Odredbe člana 71a Zakona o eksproprijaciji odnose se na shodnu primenu ovog Zakona i na postupke administrativnog prenosa, tako da sve što važi za eksproprijaciju, primenjuje se i u slučaju administrativnog prenosa nepokretnosti.
Napominjemo da je administrativni prenos nepokretnosti u nekom ranijem periodu išao i bez naknade, tako da tu treba obratiti pažnju da li je ranijem sopstveniku administrativno prenete nepokretnosti isplaćena naknada za nepokretnost ili nije. Ukoliko postoji dokaz (sporazum o naknadi, presuda suda i sl.) u tom slučaju su naslednici ranijeg sopstvenika u obavezi da vrate naknadu u celosti.
Koji organ Opštinske uprave, građevinski inspektor ili Odeljenje za građevinarstvo je nadležan za donošenje rešenja o uklanjanju objekta kada je u pitanju dotrajalost objekta, a zahtev je podnela stranka?
Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pritom, u stavu 2. istog člana propisano je da se rešenje može izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, dok je u stavu 3. propisano da se rešenje može izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi).
Članom 169. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti. Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Što se tiče izvršenja rešenja građevinskih inspektora, podsećamo da je Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje – član 193. stav 1.) propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju. Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.
Postupak za ozakonjnje stambenog objekta koji delom izlazi na ulicu, a misli se na određivenje zemljišta ispod objekta i utvrđivanje, tj. da li se prvo u urbanizmu određuje deo koji izlazi na put?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (čl. 5.) predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen na postojećoj ili planiranoj površini javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. U tom smislu, ukoliko je predmetni objekat delom izgrađen na postojećoj ili planiranoj ulici, takav objekat ne može biti predmet ozakonjenja.
Moguće je pristupiti izmenama i dopunama planskog akta tako što bi se izmenila regulaciona linija ulice (ukoliko je to moguće) i tek nakon toga preispitati ovaj zahtev za ozakonjenje objekta.
Izabranom upravniku stambene zajednice iz reda stanara istekao je četvorogodišnji mandat. Na sednici koju je održala Skupština Stambene zajednice ponovo je izabrano isto lice. Da li je u konkretnom slučaju potrebno da stari/novi upravnik podnese registratoru osim zapisnika o svom reizboru i zahtev za registraciju promene i donošenje rešenja o promeni?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.
Kada je izvršena prijava radova, a za objekat nije izvršena prijava temelja, prošlo pet godina u međuvremenu, kako postupati dalje?
Kada je u pitanju obaveza prijave završetka izgradnje temelja, Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je sledeće:
Nadležni organ po prijavi završetka izgradnje temelja, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, (član 8d stav 1. tačka 3a) i prijavu temelja dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja, u roku od tri dana od dana izdavanja (član 8d, stav 4).
Članom 152. propisana je obaveza izvođača radova da podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja (stav 2.), uz koju prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja (stav 3.), nakon čega nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izgradnje temelja, nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od deset dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ (stav 5.). Kontrolu da li su temelji izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom vrši građevinski inspektor tokom redovne inspekcijske kontrole koju sprovodi izlaskom na gradilište (stav 6.). Istim članom propisana je i obaveza nadležnog organa da ako prilikom prijema prijave završetka temelja primeti da postoji odstupanje geodetskog snimka u odnosu na građevinsku dozvolu, bez odlaganja obaveštava građevinskog inspektora radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.
Građevinski inspektor ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova prijavio završetak izgradnje temelja i da li je te radove izveo u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima (član 175. stav 1. tačka 8a).
Ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na osnovu odredaba člana 208, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, odnosno drugu organizaciju, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornog izvođača radova.
Takođe, ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i na osnovu odredaba člana 208a, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara za fizičko lice kao investitora.
Ukoliko nije podneta izjava o završetku temelja, nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat, do pribavljanja uredne dokumentacije (član 158. stav 6.).
Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba (član 140. stav 4.).
Građevinska dozvola prestaje da važi samim protekom zakonom propisanog roka, ali organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole donosi i rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, s tim što ovo rešenje ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo, a to znači da se ovim rešenjem samo konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da nastupi određena pravna situacija. Deklarativni akti donose se po službenoj dužnosti i imaju retroaktivno dejstvo, tj. od trenutka kada su se stekli svi zakonom propisani uslovi.
Osim ovoga, kada je u pitanju vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom temelja, zakon je propisao da je građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 5.).