Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za izdavanje rešenja o odobrenju za ugradnju unutrašnjih gasnih instalacija za objekat pod hipotekom potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca vezano za član 17. Zakona o hipoteci?
Kod prava i obaveza vlasnika nepokretnosti i hipotekarnog poverioca neophodno je da se uzmu u obzir odredbe člana 16 i 17. Zakona o hipoteci.
Naime, članom 16. Zakona o hipoteci propisano je da vlasnik nepokretnosti nad kojom je ustanovljena hipoteka ima prava, između ostalih, da upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, da ubira plodove, kao i da predmet hipoteke otuđi i prenese pravo na treće lice.
Članom 17. Zakona o hipoteci propisane su obaveze vlasnika nepokretnosti.
Stavom 1. ovog člana propisano je da vlasnik hipotekarne nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti poverioca. Pod fizičkim menjanjem se podrazumeva: pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.
Stavom 2. istog člana propisano je da je vlasnik nepokretnosti dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost hipotekarne nepokretnosti.
Pažljivim čitanjem stava Zakona, mišljenja smo da se prilikom ugradnje gasnih instalacija ne vrši ni jedna radnja iz člana 17. stav 1. Zakona o hipoteci za koje se zahteva posebna pismena saglasnost hipotekarnog poverioca kao i da se pomenutim radnjama ne umanjuju vrednost nepokretnosti (stav 2).
Da li je i za ovakve radove potrebna saglasnost poverioca ili ne najbolje bi bilo da se pogledaju odredbe Ugovora koji vlasnik nepokretnosti ima sa poveriocem.
Na kraju, imajući u vidu da sam Zakon o hipoteci nije jedan od zakona koji nužno primenjuju lokalne samouprave i da predmetno pitanje nije postavljeno da bi se zaštitio interes lokalne samouprave ili pružila podrška u radu organa, već da je isto više pitanje ugovornog odnosa na relaciji vlasnik nepokretnost - hipotekarni poverilac gde svaki vlasnik nepokretnosti bez obzira kakva je odluka postupajućeg organa u drugom predmetu u obavezi da poštuje svoje ugovorne obaveze i da ih zna.
Koji organ JLS ili služba pokreće postupak i dostavlja Zahtev za pokretanje ili Odluku o pokretanju postupka eksproprijacije ministarstvu građevinarstva?
Predlog za utvrđivanje javnog interesa podnosi korisnik eksproprijacije.
Ukoliko je vaša opština korisnik eksproprijacije predlog treba da podnese Opštinski pravobranilac koji zastupa interese opštine u ovakvim predmetima.
Za opštine koje nemaju formirano opštinsko pravobranilaštvo predlog podnosi Predsednik opštine.
Predlog se podnosi Vladi RS, a preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje Ministartsvo kasnije priprema rešenje kojim se utvrđuje javni interes za predmetnu izgradnju, u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za RS.
Svaki zahtev koji dođe u Ministarstvo biće prosleđen nadležnom sektoru za te poslove saglasno njihovom aktu o sistematizaciji i opisu poslova pojedinačnih sektora.
Sektor za prostorno planiranje i urbanizam Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležan za ocenu planskih akata i daje pozitivno mišljenje na predloge za utvrđivanje javnog interesa koji su podneti redovnim putem na osnovu Zakona o eksproprijaciji.
Da li je za izdavanje lokacijskih uslova neophodno da postoji već formirana građevinska parcela ili je dovoljan podatak da postojeća katastarska parcela ispunjava uslov za građevinsku parcelu i u odnosu na ove podatke se mogu izdati lokacijski uslovi u skladu sa Zakonom?
Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se lokacijski uslovi izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Lokacijski uslovi mogu se izdati i za više katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, formiranje građevinske parcele nije neophodan uslov za izdavanje lokacijskih uslova.
Upotrebna dozvola može se izdati i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na rizik i odgovornost investitora. Po presudi upravnog suda poništena je građevinska dozvola i predmet je vraćen na ponovni postupak. Šta se dešava sa upotrebnom, da li se ona poništava pre izdavanja nove ili po pravnosnažnosti nove dozvole?
Prema odredbama člana 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.
Konačnost rešenja o građevinskog dozvoli je nastupila ukoliko je drugostepeni organ potvrdio rešenje prvostepenog organa, i na osnovu takvog rešenja je moguće doneti upotrebnu dozvolu i to je u redu. Rešenje o građevinskoj dozvoli nije postalo pravosnažno jer je pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom.
Međutim, kako je Upravni sud poništio rešenje drugostepenog organa i pretpostavljamo spise predmeta vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje isti je u obavezi da postupi prema rešenju drugostepenog organa i presudi Upravnog suda i donese novo na zakonu zasnovano rešenje.
Novo rešenje biće osnov da se izdavanje nove upotrebna dozvola pod uslovom da se izvrši prijava radova i rešenje postane pravosnažno.
Mišljenja smo da imajući u vidu da je otpao osnov donošenja upotrebne dozvole (građevinska dozvola je poništena) da se i rešenje o upotrebnoj dozvoli mora poništiti po službenoj dužnosti od strane postupajućeg organa.
Nakon donošenja nove građevinske dozvole, uz ostale dokaze pokrenuti postupak za donošenje nove upotrebne dozvole sa pozivom na novu građevinsku dozvolu.
Da li su predmet Zakona o ozakonjenju i objekti za koje je u ranijem postupku izdata građevinska dozvola, ali je prilikom izvođenja radova od iste odstupljeno? Na koji način se obračunava taksa za te objekte? Da li se naplaćuje samo za taj deo koji je bespravno izgrađen, prekoračenjem dozvole?
Najpre je potrebno utvrditi da li je za predmetni objekat moguće izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko to nije moguće, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata (član 4. St 3).
U oba slučaja, imajući u vidu da je prilikom izdavanja prvog rešenja o građevinskoj dozvoli investitor izmirio potrebne naknade i takse, biće naplaćena taksa samo u odnosu na razliku korisne površine dograđenog dela objekta (potkrovlje). Visina takse za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji prilaže podnosilac zahteva, u kome je navedena korisna površina i namena objekta koji je predmet ozakonjenja.