Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.
Investitor je ishodovao građevinsku dozvolu i prijavu radova i na osnovu istog otpočeo radove. Na izdatu građevinsku dozvolu je uložena žalba od strane suseda u zakonskom roku. Kako u ovoj situaciji da se po prijavi suseda ponaša građevinski inspektor, vezano za član 138 a Zakona o planiranju i izgradnji, kada se čl. 175. i 176. pomenutog Zakona definišu prava, dužnosti i ovlašćenja građevinskog inspektora – vezano za građevinsku dozvolu i potvrđenu prijavu radova, a ne pravosnažnu ili konačnu građevinsku dozvolu?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 138 a definisano kada se može pristupiti građenju, tako što je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Članom 172. zakona je propisano da građevinska inspekcija vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i iako u odredbama zakona koje se odnose na postupanje građevinske inspekcije nije ponovljeno pravilo kada se može pristupiti građenju, tj. da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost, podrazumeva se da građevinski inspektor u svom radu primenjuje odredbe celog zakona i odredbe koje se odnose na rad i postupanje građevinske inspekcije sagledavaju se u kontekstu celog zakona, jer odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na građevinsku inspekciju, koja vrši nadzor nad primenom odredaba zakona, nisu izdvojene od ostatka zakona.
Članom 176. stav 1. tačka 10. je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Smatramo da, u konkretnom slučaju, građevinski inspektor ima osnov da naloži obustavu daljeg izvođenja građevinskih radova na izgradnji objekta, ukoliko se ti radovi izvode na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli koje nije, bar konačno, a po pravilu pravnosnažno.
S druge strane, organ nadležan za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, kome je izjavljena žalba na rešenje, ima obavezu da preispita da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica, naročito imajući u vidu to da se rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje na osnovu planskih dokumenata koji su usvojeni nakon stavljanja na javni uvid, o kome je sastavljen izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
U smislu člana 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, da li glavni urbanista može da bude lice koje je licencirani arhitekta sa bilo kojom licencom predviđenoj za arhitekte ili arhitekta urbanista i da li oba moraju da imaju 10 godina radnog iskustva?
Član 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da Glavni urbanista može biti „licencirani arhitekta“ - lice sa licencom iz stručne oblasti „arhitektura “ (uslovi za ovu vrstu licence, pored odgovarajućeg visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz stručne oblasti „arhitektura“), kao i „licencirani arhitekta urbanista“ - lice sa licencom iz uže stručne oblasti „urbanizam“ i (uslovi za ovu vrstu licence, pored visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“, odnosno uže stručne oblasti „urbanizam“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz uže stručne oblasti „urbanizam“).
Kandidat za Glavnog urbanistu bilo da je „licencirani arhitekta“ ili „licencirani arhitekta urbanista“ treba da ima najmanje 10 godina radnog (stručnog) iskustva stečenog u stručnoj oblasti „arhitektura“, odnosno užoj stručnoj oblasti „urbanizam“.
Treba ozakoniti policijsku stanicu, međutim Republika Srbija je vlasnik parcele na kojoj je izgrađena policijska stanica, a MUP je držalac. Da li opština, odnosno služba za ozakonjenje može da donese rešenje o ozakonjenju ovog objekta pošto je zemljište u vlasništvu Republike Srbije? Ukoliko ne, da li policijska stanica treba da se obrati ministarstvu građevine kako bi ozakonila svoj objekat? Ako opština ima pravo da ozakoni ovaj objekat, da li se on ozakonjuje na ime Republike Srbije ili na ime MUP-a?
Naime, članom 12. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da:
Rešenje o ozakonjenju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom, dok je stavom 2. propisano da:
Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
Imajući u vidu ove odredbe zakona, kao i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji gde je donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli povereno JLS (član 134. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji) za sve objekte osim za objekte koji su pobrojani u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, a u te objekte se po vrsti ne ubraja objekat koji je trenutno u državini MUP-a (objekat policijske stanice), te stim u vezi nadležni organ za poslove ozakonjenja JLS vrši te poslove kao poverenu nadležnost i u krajnjem, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi donosi rešenje o ozakonjenju tog objekta.
Činjenica da je zemljište u vlasništvu Republike Srbije nije od uticaja za drugačije tumačenje.
U pogeldu predmeta ozakonnjenja, članom 10. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Istim članom Zakona samo stavom 2. kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Saglasno navedenom članu Zakona odgovarajuće pravo jeste pravo svojine na objektu.
Međutim, u konkretnom slučaju pravo svojine na objektu ima RS, dok je MUP upisan kao držalac, tako da ozakonjenje treba sprovesti u korist Republike Srbije kao nosioca prava svojine.
Kasnije, Republika Srbija može tako ozakonjeni objekat da da na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Odeljenje za finansije, privredu i poljoprivredu dobilo je zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, katastarske parcele 12051/1, 12052 i 12049/3. Uz zahtev dobijena je i Informaciju o lokaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Sektora za prostorno planiranje i urbanizam i Informacija o lokaciju Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj kojima je između ostalog navedeno da Inforamcija o lokaciji ne predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. Od JP za urbanističko planiranje, upravljanje putevima i izgradnju dobijeno je urbanističko mišljenje kojim je u Zaključku navedeno da se gore navedene katastarske parcele nalaze na približnoj stacionaži na kojoj je planiran uslužni centar i da je za izgradnju uslužnog centra neophodna izrada Plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta, dok je od Odeljenja za urbanizam i građenje dobijeno uverenje VIII kojim je navedeno da se katastarske parcele protežu paralelno sa državnim putem IA reda br. 3 i to na stacionaži oko km 58+836, na kojoj je planiran uslužni centar. Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena, da li je ispravno uraditi rešenje o promeni namene na osnovu dostavljene dokumentacije i ukoliko se uradi rešenje o promeni namene zemljišta da li će se isti moći na osnovu ovih urbanističkih mišljenja i informacija o lokaciji sprovesti u katastru?
U skladu sa članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Nakon uvida u dokumentaciju, zaključujemo da katastarske parcele koje su predmet zahteva za promenu namene, nisu obuhvaćene popisom katastarskih parcela za koje se vrši promena namene na osnovu Prostornog plana područja posebne namene, odnosno, da služba za katastar nepokretnosti nije imala planski osnov za provođenje nastale promene. Kako je Prostornim planom područja posebne namene planirana dalja detaljna urbanistička razrada za predmetno područje, smatramo da će se donošenjem plana nižeg reda stvoriti planski osnov za promenu namene navedenih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko, nakon čega će organ opštinske uprave biti u mogućnosti da donese rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.