U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.

U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.

U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.

Kada je u pitanju obaveza prijave završetka izgradnje temelja, Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je sledeće:

Nadležni organ po prijavi završetka izgradnje temelja, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, (član 8d stav 1. tačka 3a) i prijavu temelja dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja, u roku od tri dana od dana izdavanja (član 8d, stav 4).

Članom 152. propisana je obaveza izvođača radova da podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja (stav 2.), uz koju prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja (stav 3.), nakon čega nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izgradnje temelja, nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od deset dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ (stav 5.). Kontrolu da li su temelji izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom vrši građevinski inspektor tokom redovne inspekcijske kontrole koju sprovodi izlaskom na gradilište (stav 6.). Istim članom propisana je i obaveza nadležnog organa da ako prilikom prijema prijave završetka temelja primeti da postoji odstupanje geodetskog snimka u odnosu na građevinsku dozvolu, bez odlaganja obaveštava građevinskog inspektora radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.

Građevinski inspektor ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova prijavio završetak izgradnje temelja i da li je te radove izveo u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima (član 175. stav 1. tačka 8a).

Ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na osnovu odredaba člana 208, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, odnosno drugu organizaciju, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornog izvođača radova.

Takođe, ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i na osnovu odredaba člana 208a, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara za fizičko lice kao investitora.

Ukoliko nije podneta izjava o završetku temelja, nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat, do pribavljanja uredne dokumentacije (član 158. stav 6.).

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba (član 140. stav 4.).

Građevinska dozvola prestaje da važi samim protekom zakonom propisanog roka, ali organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole donosi i rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, s tim što ovo rešenje ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo, a to znači da se ovim rešenjem samo konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da nastupi određena pravna situacija. Deklarativni akti donose se po službenoj dužnosti i imaju retroaktivno dejstvo, tj. od trenutka kada su se stekli svi zakonom propisani uslovi.

Osim ovoga, kada je u pitanju vršenje inspekcijskog nadzora nad  izgradnjom temelja, zakon je propisao da je građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 5.).

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je postupak izdavanja upotrebne dozvole. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se: izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure. 

Nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije. Upotrebna dozvola se izdaje na zahtev investitora na koga glasi građevinska dozvola, odnosno na zahtev finansijera ili lica na koje je u katastru nepokretnosti izvršena predbeležba sticanja objekta u izgradnji, odnosno lica na koja je izvršena predbeležba sticanja posebnog dela objekta u izgradnji.

Kako se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne prilaže dokaz o vlasništvu na zemljištu na kome je objekat izgrađen, pretpostavka je da su imovinski odnosi na zemljištu rešeni u prethodnom postupku, tj prilikom izdavanja građevinske dozvole.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je u članu 82, da  građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno Zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa Zakonom. Član 83. istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.

Zakonom o porezima na imovinu, članom 6a stav 4. propisano je da jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište. Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i na njenoj internet strani.

Članom 33. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da nadležni poreski organ utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Dalje,  stavom 4. istog člana je propisano da rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, na osnovu podataka u poreskoj prijavi i drugih podataka kojima raspolaže, nadležni poreski organ može doneti neposrednim odlučivanjem, bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.

U skladu s navedenim, proizilazi da se na osnovu planskog dokumenta može izvršiti promena vrste nepokretnosti (zemljišta) u bazi podataka, ali se pri tom mora voditi računa ukoliko je konkretna lokalna samouprava donela odluku da se neizgrađeno građevinsko zemljište može razvrstati u poljoprivredno ili šumsko.

Takođe je potrebno napomenuti da je Zakonom o porezima na imovinu (član 33. stav 5.) propisano da promene u toku godine od značaja za visinu obaveze, ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku. U tom smislu je promenu podataka u poreskim prijavama moguće vršiti tek naredne godine u odnosu na godinu kada je usvojen planski dokument.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekata, članom 10. stav 6 propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.

Dakle, saglasnost suvlasnika je neophodna za sprovodjenje postupka ozakonjenja.

Kako, u konkretnom slučaju, saglasnost suvlasnika u ovom trenutku ne postoji, jer su isti nepoznati organu koji postupak sprovodi, i kako ostavina još uvek nije završena prema našem mišljenju potrebno je da se postupak ozakonjenja prekine do dobijanja saglasnosti svih suvlasnika.

Činjenjica da su oni nepoznati organu, da ostavina nije rešena, da je suvlasnik preminuo još 1992. godine ne daje mogućnost da se postupak nastavi na bilo koji način. Iako je Zakonom o ozakonjenju objekata određeno da je ozakonjenje javni interes za Republiku Srbiju u ovim postupcima se ne mogu primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na privremenog zastupnika strankama, i organ je u obavezi da sačeka sa postupkom dok se ne pojave pravne sledbenici i saglase sa predlogom za ozakonjenje.