Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je obaveza upravnika stambene zajednice da nakon 4 godine od dana kada je izabran za upravnika iz reda stanara, ponovo podnese Registratoru zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru/reizboru upravnika, ili postoji i obaveza profesionalnog upravnika da po isteku 4 godine od dana kada je zaključen ugovor sa stambenom zajednicom podnese zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru profesionalnog upravnika?
Članom 49. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način izbora i trajanje mandata Upravnika koji se bira iz reda vlasnika stanova. Njegov/njen mandat traje četiri godine i nakon isteka ovog perioda obavezan/na je da dostavi registratoru odluku/zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice o reizboru.
Članom 56. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način poveravanja poslova upravljanja profesionalnom upravniku. Stav 4. ovog člana propisuje da se poslovi upravljanja poveravaju profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi na određeno ili neodređeno vreme, u skladu sa stavom 6. istog člana.
Dakle, iz navedenog se može zaključiti da mandat profesionalnih upravnika nije oročen na 4 godine na način kao što je oročen mandat “običnih” upravnika iz redova stanara, već je regulisan ugovorom potpisanim između organizatora profesionalnog upravljanja i stambene zajednice.
Da li opština može da izvrši konverziju ako lice koje je podnosilac zahteva za konverziju nije upisano u katastru nepokretnosti (član 4. Zakona o konverziji), a poseduje kao dokaz zaključen ugovor o prenosu prava korišćenja?
Za posedovanje aktivne stranačke legitimacije na podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu neophodno je da je lice upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja, odnosno korisnik nepokretnosti koja je predmet pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.
Od izmena i dopuna Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (februar 2020. godine) to pravo je dato i vlasniku objekta prema odredbama člana 105. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako je predmet zahteva neizgrađeno građevinsko zemljište neophodno je da lice bude upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja na tom zemljištu.
Profesionalni upravnik dostavio je predstavku koja se odnosi na neplaćanje obaveza vlasnika posebnog dela stambene zgrade i komunalni inspektor je doneo rešenje. Na koji način dalje postupati nakon donišenja rešenja i nepostupanja izvršenika po rešenju kako bi se postupka doveo do kraja u skladu sa Zakonom?
Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da se upravno izvršenje, u zavisnosti od predmeta izvršenja, može sprovesti: izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i izvršenjem neposrednom prinudom.
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu – u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu komunalni inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Komunalni inspektor novčanu kaznu može da izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru).
Da li je prilikom ozakonjenja objekta na suvlasničkoj parceli potrebno pribavljati saglasnost suvlasnika na parceli ukoliko postoji rešenje Osnovnog suda kojim se provodi fizička deoba suvlasničke nepokretnosti sa skicom veštačenja?
U konkretnom slučaju potrebno pribaviti saglasnost suvlasnika, jer su oni bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba i dalje suvlasnici sve dok se ta promena ne upiše u katastar nepokretnosti, nakon sprovedenog postupka i donetog rešenja.
Pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti propisana su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), kojim je članom 3. stav 1. tačka 1, kroz jedno od osnovnih načela propisan trenutak sticanja prava, tako što je propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.
Dakle, bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba, stranke nisu postale nosioci tih prava sve dok ih ne upišu u katastar nepokretnosti, po sprovedenom posebnom postupku koji je propisan Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Sa druge strane, Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US“) članom 10. stav 6. propisuje da se, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnost svih suvlasnika, što stranke u vašem postupku jesu, sve do trenutka upisa promene u katastar nepokretnosti.
Da li fizičko lice može da proda svoju parcelu koja je u njegovom vlasništvu, drugom privatnom licu koji bi gradio privatni dom za stare, a parcela se nalazi u industrijskom delu grada? Da li je potrebna neka posebna dozvola ili odobrenje s obzirom da se radi o usluzi socijalne zaštite?
Prvi korak u realizaciji bilo kakvog projekta izgradnje treba da bude pribavljanje informacije o lokaciji. Investitor objekta treba da se obrati nadležnoj službi urbanizma u vašoj opštini koja će mu izdati informaciju da li je moguća izgradnja objekta namene pružanja usluga socijalne zaštite na navedenoj parceli, a sve u skladu sa pravilima uređenja i građenja navedenim u važećem planskom dokumentu.
Ukoliko je planirana izgradnja kompatibilna sa planiranom namenom zemljišta, može se pristupiti izradi idejnog rešenja.
Pretpostavljamo da će investitior objekta angažovati stručno lice/arhitektu koji će prilikom izrade idejnog rešenja konsultovati sve posebne propise i pravilnike koji se tiču izgradnje ovakve vrste objekata (propisi, standardi i normativi u oblasti socijalne zaštite, sanitarne zaštite, protivpožarne i drugi).
Prema čl. 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), u pogledu lokacije, objekat u kome se pružaju usluge korisnicima treba da se nalazi se u naseljenom mestu, da bude na mestu dostupnom javnom prevozu radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici i treba da ima priključak na električnu i telefonsku mrežu, priključak i instalacije za dovod vode za piće i odvod otpadnih voda, kao i prilaz objektu koji je pristupačan za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala. Pružalac usluge obezbeđuje bezbedno okruženje za boravak korisnika, zaposlenih i trećih lica.
Prema čl. 46 pomenutog Pravilnika, koji se odnosi na posebne minimalne strukturalne standarde za domski smeštaj odraslih i starijih lica, u pogledu lokacije, pružalac usluge obezbeđuje pristup zelenoj površini u okviru samog doma ili u njegovoj neposrednoj blizini.