Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način se vrši odabir profesionalnog upravnika? Ukoliko je potrebno da službeno lice odabere upravnika sa liste profesionalnih upravnika, naravno vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, ako na teritoriji JLS nema registrovanih profesionalnih upravnika, da li je potrebno prethodno pribaviti saglasnost profesionalnog upravnika koga smo odabrali ili je dovoljno doneti rešenje koje se dostavlja odabranom profesionalnom upravniku?
Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.
Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.
Koji od objavljenih podataka jedinica lokalne samouprave treba da koristi prilikom obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta? Kada su u pitanju presečni datumi objavljivanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, koji momenat će biti određujući faktor da se primeni nova ili stara prosečna cena stanova novogradnje? Da li to može biti momenat podnošenja zahteva investitora za izdavanje građevinske/upotrebne dozvole ili je to neki drugi momenat?
Član 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđuje detaljno način utvrđivanja visine doprinosa i istovremeno određuje da jedinica lokalne samouprave sva pitanja u vezi doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (utvrđivanje zone i vrste namena objekta, koeficijenata namene, kriterijuma, iznosa i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i uslove i način obračuna predviđenih umanjenja i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta), uređuje posebnim opštim aktom.
Zakonodavac je u stavu 2. člana 97. Zakona koristio odrednicu „ prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike“ i time, po našem mišljenju, nije ograničio mogućnost JLS da svojim opštim aktom utvrdi da li će kao jedan od elemenata za obračun visine doprinosa koristiti godišnju ili polugodišnju prosečnu cenu novogradnje.
Iz tog razloga smatramo da svojim opštim aktom JLS treba, u zavisnosti od opredeljenja, da utvrdi da li će se koristiti podaci o godišnjoj ili polugodišnjoj ceni novogradnje za ove potrebe.
Ukoliko se JLS opredeli da kao jedan od elemenata za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koristi podatke o polugodišnjoj prosečnoj ceni novogradnje, u tom slučaju kao kriterijum koja će se prosečna cena novogradnje koristiti, treba da bude trenutak podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno trenutak podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole zbog potrebe vršenja konačnog obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Ukoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.
Investitor je ishodovao građevinsku dozvolu i prijavu radova i na osnovu istog otpočeo radove. Na izdatu građevinsku dozvolu je uložena žalba od strane suseda u zakonskom roku. Kako u ovoj situaciji da se po prijavi suseda ponaša građevinski inspektor, vezano za član 138 a Zakona o planiranju i izgradnji, kada se čl. 175. i 176. pomenutog Zakona definišu prava, dužnosti i ovlašćenja građevinskog inspektora – vezano za građevinsku dozvolu i potvrđenu prijavu radova, a ne pravosnažnu ili konačnu građevinsku dozvolu?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 138 a definisano kada se može pristupiti građenju, tako što je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Članom 172. zakona je propisano da građevinska inspekcija vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i iako u odredbama zakona koje se odnose na postupanje građevinske inspekcije nije ponovljeno pravilo kada se može pristupiti građenju, tj. da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost, podrazumeva se da građevinski inspektor u svom radu primenjuje odredbe celog zakona i odredbe koje se odnose na rad i postupanje građevinske inspekcije sagledavaju se u kontekstu celog zakona, jer odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na građevinsku inspekciju, koja vrši nadzor nad primenom odredaba zakona, nisu izdvojene od ostatka zakona.
Članom 176. stav 1. tačka 10. je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Smatramo da, u konkretnom slučaju, građevinski inspektor ima osnov da naloži obustavu daljeg izvođenja građevinskih radova na izgradnji objekta, ukoliko se ti radovi izvode na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli koje nije, bar konačno, a po pravilu pravnosnažno.
S druge strane, organ nadležan za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, kome je izjavljena žalba na rešenje, ima obavezu da preispita da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica, naročito imajući u vidu to da se rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje na osnovu planskih dokumenata koji su usvojeni nakon stavljanja na javni uvid, o kome je sastavljen izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
U smislu člana 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, da li glavni urbanista može da bude lice koje je licencirani arhitekta sa bilo kojom licencom predviđenoj za arhitekte ili arhitekta urbanista i da li oba moraju da imaju 10 godina radnog iskustva?
Član 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da Glavni urbanista može biti „licencirani arhitekta“ - lice sa licencom iz stručne oblasti „arhitektura “ (uslovi za ovu vrstu licence, pored odgovarajućeg visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz stručne oblasti „arhitektura“), kao i „licencirani arhitekta urbanista“ - lice sa licencom iz uže stručne oblasti „urbanizam“ i (uslovi za ovu vrstu licence, pored visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“, odnosno uže stručne oblasti „urbanizam“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz uže stručne oblasti „urbanizam“).
Kandidat za Glavnog urbanistu bilo da je „licencirani arhitekta“ ili „licencirani arhitekta urbanista“ treba da ima najmanje 10 godina radnog (stručnog) iskustva stečenog u stručnoj oblasti „arhitektura“, odnosno užoj stručnoj oblasti „urbanizam“.