Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako se računa površina pod objektima kod nelegalnih objekata kad se oni po zakonu definišu kao neizgrađeno građevinsko zemljište?
Ispod nelegalnih objekata se ne računa površina pod objektom, jer se smatra neizgrađenim građevinskim zemljištem. Površina pod objektima koji nisu predmet upisa računa se samo u slučaju kada su ti objekti izgrađeni u skladu sa Zakonom.
Kakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.
Punomoćnik je istakao u podnesku zahtev u pogledu vrste zemljišta (prvo je bilo poljoprivredno prema predlogu korisnika), zatim je katastar promenio u građevinsko (građevinska parcela prema njihovom upisu), da li je taj trošak punomoćnika opravdan odnosno da li ga treba priznati, imajući u vidu činjenicu da je organ (opštinska uprava) u rešenju naveo da je to građevinsko zemljište?
Taj trošak punomoćnika nije opravdan jer je u rešenju navedena vrsta zemljišta onako kako je upisano u katastru.
Za koji vremenski period se može formirati nova Komisija za povraćaj po PZF-u, nisu završeni svi predmeti, a skoro svi članovi stare komisije zajedno sa predsednikom su preminuli?
Prema odredbama čl. 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF-a i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisana je procedura obrazovanja Komisije za vraćanje zemljišta, koja nije vremenski ograničena. Ne postoje zakonom propisani rokovi u kojima je opština dužna da obrazuje navedenu komisiju.
Zahtev za konverziju uz naknadu za neizgrađeno zemljište podnet je 2019. Rešenje je pravosnažno, naknada nije plaćena, jer podnosilac zahteva radi u inostranstvu. Do kada čekati sa plaćanjem, odnosno do kada prvostepeno pravosnažno rešenje može da ostane da "živi" u pravnom poretku, cene su do sada dva puta menjane na više?
Ukoliko je rešenje postalo pravosnažno a nije izvršeno, može se poništiti primenom čl. 180. st. 1. tačka 3. ZUP-a zato što nije izvršeno, nije sprovedena promena u katastru i nije isplaćena naknada, u suprotnom s obzirom da se navedeno lice nalazi u inostranstvu potrebno je pokušati sa prinudnom naplatom.