Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Opštinska uprava ima obavezu da odredi veštaka radi utvrđivanja naknade ili to radi korisnik eksproprijacije koji je u obavezi da organu dostavi "ponudu o obliku i visini naknade"? Na koji način OU učestvuje u ovom postupku? Ko određuje visinu nagrade za veštake i izdaje nalog za isplatu iste? Da li sve to zavisi od sporazuma korisnika eksproprijacije i sopstvenika bez bilo kakvog "učešća" OU?
Prema odredbama Zakona o eksproprijaciji nadležni organ lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije sprovodi postupak eksproprijacije u celini.
Postupak eksproprijacije se može podeliti u dva dela:
U oba dela postupka vodeću ulogu u postupku koji je dvostranački postupak (korisnik eksproprijacije, sa jedne strane i raniji sopstvenik, sa druge strane) vodi nadležni organ JLS.
Nadležni organ JLS dakle vodi i kompletan postupak sporazumnog određivanja naknade u njegovim fazama.
Naime, nakon pravosnažnosti rešenja, korisnik eksproprijacije je u obavezi da nadležnom organu JLS dostavi ponudu koja u sebi mora da ima elemente naknade za zemljište (prema tržišnoj ceni m2 prema zoni, klasi i sl.), ali i useve/trajne zasade ako se na istoj nalaze. Korisnik može da predloži veštaka poljoprivredne struke koji bi dao procenu vrednosti npr. drvne mase (kod šuma) ili trajnih zasada (kod voćnjaka,) s tim da organ uprave donosi odluku kojom određuje veštaka, daje mu zadatak šta treba da uradi i određuje ko snosi troškove veštačenja (prema čl. 33. Zakona o eksproprijaciji troškove veštačenja snosi korisnik). Trošak veštačenja snosi opština samo u situaciji da je opština korisnik eksproprijacije. Ista je procedura i kod veštačenja objekata.
Slična je situacija i kod podnetog zahteva za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, gde je prvostepeni organ u obavezi da pozove korisnika eksproprijacije da se izjasni na zahtev stranke, i po potrebi naloži veštačenje postojanja okolnosti iz člana 10. Zakona o eksproprijaciji. I ovom slučaju trošak veštačenja snosi korisnik.
Što se tiče visine troškova veštačenja, visinu troškova određuje sam veštak prema tarifama i troškovnicima koji su važeći, mada generalno u praksi najčešći su slučajevi da korisnik sam predloži veštaka i unapred definiše cenu veštačenja. Veštak je u obavezi da troškovnik veštačenja dostavi korisniku eksproprijacije i prvostepenom organu, na osnovu koga prvostepeni organ kasnije i donosi rešenje o troškovima i dostavlja korisniku na plaćanje.
Dakle, nadležni organ u svim ovim fazama postupka učestvuje i konkretnim odlukama dalje usmerava stranke.
U slučaju da do sporazuma o naknadi ne dođe pred nadležnim organom JLS, nadležni organ saglasno članu 61. Zakona o eksproprijaciji sve spise predmeta dostavlja nadležnom sudu na dalji postupak utvrđivanja naknade.
Ukoliko je JLS predvidela sredstva za finansiranje uređenja fasada u užem centru grada, a koje predstavljaju opasnost po život i zdravlje, da li je u ovom slučaju potrebno da građevinska inspekcija svojim rešenjem naloži stambenoj zajednici da sama sredi fasadu bas iz razloga opasnosti i ostavi rok za izvršenje, te ukoliko to ne bude izvršeno od strane stambene zajednice angažuje po sprovedenom postupku javne nabavke najpovoljnijeg ponuđača koji će da izvrši radove (čl.61)? Na koji način se opština refundira od stambene zajednice obzirom da je propisano pravo regresa?
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada je data mogućnost da jedinica lokalne samouprave izdvoji sredstva za intervencije koje bi predstavljale ostvarivanje javnog interesa u sferi odražavanja zgrada, a takođe je utvrđena i jasna odgovornost vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, odnosno stambene zajednice u pogledu (ne)ispunjavanja obaveze održavanja, odnosno nastanka štete usled propuštanja obaveze održavanja. Zakon je članom 61. propisao da u slučaju kada odgovorna lica [1] ne izvrše potrebne aktivnosti na održavanju zgrade, a ne sprovođenjem ovih aktivnosti bi mogle da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, radove na održavanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave, čime Zakon pojačava ulogu jedince lokalne samouprave u ostvarivanju javnog interesa.
U svrhu preventivnih aktivnosti jedinice lokalne samouprave na proceni stanja građevinskog fonda i potencijalnih opasnosti koje bi mogle da dovedu do nastanka štetnih posledica po život ili zdravlje ljudi, data je mogućnost lokalnoj samoupravi da odlukom može utvrditi urbanističke zone ili blokove za koje propisuje obavezu izvršenja aktivnosti na održavanju zgrada (investiciono održavanje i unapređenje svojstava zgrada), kao i mogućnost da odlukom propiše obavezu održavanja spoljnog izgleda zgrade (fasade) i zabranu promene spoljnog izgleda (zabrana postavljanja klima-uređaja na vidljivom delu zgrade i sl.), uz propisivanje različitih stepena obaveznosti održavanja spoljnog izgleda zgrade, u zavisnosti od urbanističke zone ili bloka u kom se zgrada nalazi
Jedinica lokalne samouprave može doneti Odluku o bespovratnom sufinansiranju radova na investicionom održavanju, nakon čega raspisuje javni poziv za stambene zajednice i vlasnike stambenih zgrada. Javnim pozivom se bliže uređuju uslovi učešća na konkursu, vrste radova koje je moguće bespovratno sufinansirati, procenat učešća javnih sredstava u bespovratnom sufinansiranju, prava i obaveze učesnika na konkursu, rokove i slično. Dakle, radi se o bespovratnom sufinansiranju, pri čemu je neophodno da se utvrdi javni interes. Prethodni uslov za donošenje takve odluke je i postojanje Odluke o utvrđivanju zona i blokova zone sa propisanom obavezom izvršenja određenih aktivnosti u održavanju zgrade, odnosno obaveznim investicionim održavanjem i unapređenjem svojstava zgrada.
S druge strane, ukoliko JLS nije predvidela Odlukom da će bespovratno sufinansirati radove na investicionom održavanju, ona može naložiti stambenoj zajednici da izvrši radove na investicionom održavanju u cilju otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi. U takvom slučaju, neophodno je da građevinski inspektor rešenjem naloži izvođenje radova. U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da zabrani rešenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz člana 15. ovog zakona, korišćenje zgrade ili dela zgrade i da naredi hitno izvođenje radova i preduzimanje drugih mera čijim neizvršenjem bi mogle da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, u skladu sa članom 60. ovog zakona. Rešenjem građevinskog inspektora utvrđuje se i način izvršenja rešenja u slučaju nepostupanja po nalogu inspektora, odnosno preuzimanje radova na održavanju zgrade od strane jedinice lokalne samouprave na teret stambene zajednice, odnosno drugog odgovornog lica iz člana 15. ovog zakona, u skladu sa članom 61. stav 1. ovog zakona i nalaže se vlasniku posebnog dela da omogući nesmetano obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti. Ukoliko građevinski inspektor po izvršenom kontrolnom nadzoru utvrdi da nije postupljeno po rokovima naloženim u rešenju iz stava 1. ovog člana, dostaviće nadležnom organu jedinice lokalne samouprave akt kojim se dozvoljava izvršenje rešenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Stambena zajednica troškove za izvršene radove i druge preduzete mere nadoknađuje jedinici lokalne samouprave, u rokovima i na način koji odredi nadležni organ jedinice lokalne samouprave – konkretno, organ određen za sprovođenje izvršenja rešenja građevinskog inspektora.
[1] Zakonom je propisano da obavezu da održavaju zgradu na način da od zgrade, odnosno zajedničkih delova zgrade ne preti opasnost nastanka štete imaju: 1) vlasnik, za zgrade bilo koje namene u kojima je jedno lice isključivi vlasnik svih delova zgrade; 2) vlasnici posebnih delova, za porodične kuće; 3) stambena zajednica preko svojih organa ili profesionalni upravnik kome su povereni poslovi upravljanja, u stambenoj zgradi koja ima zajedničke delove zgrade i najmanje dva posebna dela čiji su vlasnici različita lica; 4) vlasnici posebnih delova preko svojih organa, u zgradama koje nemaju nijedan poseban deo namenjen za stanovanje.
Da li JLS kao neko ko je uveo prinudnu upravu može da zahteva izveštaje o radu za istog ili je on isključivo odgovoran stambenoj zajednici? Da li, ukoliko je stambena zajednica nezadovoljna radom prinudnog upravnika, a pri tome ne želi da postavi profesionalnog ili upravnika iz redova stanara, može da zahteva od JLS promenu prinudnog upravnika i imenovanje novog?
Profesionalni upravnik postavljen u postupku prinudne uprave obavlja poslove upravljanja sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju. U tom smislu, on obavlja sve poslove navedene u članu 50. i člana 53. Zakona. Stambena zajednica, bilo je da zadovoljna ili ne, može izabrati u redovnom postupku upravnika ili profesionalnog upravnika u skladu sa Zakonom. Izborom novog upravnika prestaje mandat upravnika postavljenog u prinudnoj upravi. Zakonom nije predviđeno da prinudni upravnik podnosi izveštaje organu Opštinske/gradske uprave koji ga postavlja, ali u postupku nadzora, komunalni inspektor proverava da li profesionalni upravnik ispunjava obaveze propisane članom 53. ovog zakona. Dužnost komunalnog inspektora je da naloži rešenjem profesionalnom upravniku da vrši poslove u skladu sa članom 53. ovog zakona, kao i da dostavi Privrednoj komori Srbije rešenja kojima je profesionalnom upravniku, po izvršenom inspekcijskom nadzoru naloženo ispravljanje utvrđenih nepravilnosti, i to najkasnije u roku od osam dana od dana pravosnažnosti rešenja.
Na osnovu člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji: „Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to: 4) objekata crne i obojene metalurgije;“ Članom 12. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je definisano da: „Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenu onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ JLS koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.“ Da li se iz navedenog može zaključiti da je Ministarstvo nadležno za izdavanje rešenja o ozakonjenju za objekat – Livnica (ako se po logici stvari livnice svrstavaju u objekte crne i obojene metalurgije)?
Zakonom o planiranju i izgradnji (član 133. stav 2. tačka 4) definisano je da se objekti bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije smatraju onim objektima kojima odobrenje za izgradnju izdaje nadležno Ministarstvo za poslove građevinarstva. Shodno činjenici da se kapaciteti navedenih objekata razlikuju kao i njihov uticaj na životnu sredinu, razvijene su liste projekata (Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu „Sl. glasnik RS“, br. 114/08) za koje je obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu kao i liste projekata za koje se ona može tražiti a u kojima su navedeni kapaciteti istih. U skladu sa kapacitetima postrojenja za koje je vaša JLS dobila zahtev za ozakonjenje, kao i kapacitetima objekata iz iste industrije navedenih na Listi 1 i Listi 2 navedene uredbe, neophodno je utvrditi i konkretno nadležno telo koje će u toku postupka ozakonjenja kao deo elaborata za ozakonjenje sagledati i procenu uticaja na životnu sredinu a samim tim i definisati nadležnost organa za postupak ozakonjenja. Tačnost podataka o kapacitetima i tehnologiji koja se nalazi u objektu garantuje odgovorni projektant.
U slučaju kada je komšija delom svog objekta ili ogradom zauzeo deo komšijske parcele, a za čiju izgradnju ima građevinsku dozvolu ili odobrenje za izvođenje radova (što znači da je u ovom slučaju odstupio od građevinske dozvole), kada i u kom delu ovog predmeta prestaje nadležnost građevinske inspekcije i počinje nadležnost suda tj. kada bi se donelo rešenje o uklanjanju ili prilagođavanju građevinskoj dozvoli, da li bi se rešenje odnosilo i na deo koji je prešao u komšijsku parcelu?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propsano da građevinski inspektor ima prava i dužnosti u vršenju inspekcijskog nadzora da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Ukoliko građevinski inspektor tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, ovlašćen je da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru – za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, kako je to propisano članom 176. stav 1. tačka 2. istog zakona.
Ako je nastavljeno sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi, nadležni građevinski inspektor će podneti:
Kada građevinski inspektor utvrdi da izvođač radova, odnosno odgovorni izvođač radova izvodi radove, odnosno gradi objekat suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, na osnovu koje je građevinska dozvola izdata, podnosi krivičnu prijavu i pokreće postupak za oduzimanje licence protiv odgovornog izvođača, odnosno podnosi prijavu za privredni prestup protiv izvođača radova, kako je to propisano članom 176. stav 4. Zakona o planiranju i izgradi.
Zakonom propisane mere građevinski inspktor nalaže bez obzira na kojoj parceli se radovi izvode, tj. bez obzira na to da li je odstupanje od izdate dozvole izvršeno na parceli na kojoj je odobreno izvođenje građevinsih radova ili na susednoj parceli. Nadležnost, prava, obaveze i odgovornosti građevinskog inspektora su iste u oba slučaja i one ne prestaju.
Vlasnik parcele na koju je investitor, mimo dozvole, prešao i izvodi građevinske radove koji dozvolom nisu odobreni, nezavisno od postupka koji sprovodi građevinski inspektor, može može podnošenjem negatorne tužbe na osnovu člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon), zahtevati, od drugog fizičkog lica da prestane sa uznemiravanjem prava svojine, ako ga treće lice neosnovano uznemirava na drugi način, a ne oduzimanjem stvari. Pravo na podnošenje tužbe ne zastareva.