Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko je industrijski objekat izgrađen bez građevinske dozvole 1970. godine što je utvrđeno veštačenjem veštaka građevinske struke, da li se isti može smatrati legalnim i može li se primeniti odredba da ostali objekti na selu se smatraju legalnim ukoliko su izgrađeni pre jula 1973. godine ili pak obzirom da je objekat sagrađen u gradskom naselju nije legalan jer se primenjuju odredbe za izgradnju objekata iz 1948. godine?
Članom 4. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se taj zakon ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis prava svojine na nepokretnostima.
Konkretno, misli se na propise kojima je bila uređena izgradnja i to:
U ovom slučaju, pošto se radi o industrijskom objektu, ukoliko je isti građen u naselju gradskog karaktera isti je morao u vreme gradnje imati građevinsku dozvolu.
Kako obavezati inspekcijske organe da rade svoj posao i da li se u slučaju izvršenja rešenja o uklanjanju - rušenju objekta može primeniti čl. 198. Zakona o opštem upravnom postupku, pa nadalje izricanje novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja?
Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je članom 193. stav 1. propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju.
Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.
Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.
Ukoliko organ nadležan za sprovođenje upravnog izvršenja i pored svega ovoga odbija da sprovede izvršenje rešenja donetog u prvom stepenu, zainteresovana stranka se može obratiti i drugim institucijama nadležnim za zaštitu prava građana i vršenje nadzora nad radom organa nadležnog za vršenje poslova građevinske inspekcije, kao što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i tražiti sprovođenje prvostepenog rešenja ili informacije o tome da li su potraživana sredstva za sprovođenje upravnog izvršenja, koliki iznos je potraživan, za sprovođenje kojih izvršenja, da li je pokrenut i sproveden postupak javne nabavke za zaključivanje ugovora sa drugim licem preko koga se sprovodi izvršenje, da li je napravljen i objavljen Program uklanjanja objekata, kako je sačinjen, na osnovu kojih parametara je napravljena selekcija prvostepenih rešenja koja će biti prinudno sprovedena.
Da li isti obrađivač izrađuje Prostorni plan opštine i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana na životnu sredinu? Koja je najčešća praksa?
Postupak izrade planskih dokumenata (u konkretnom slučaju Prostornog plana jedinice lokalne samouprave) vodi nadležno odeljenje za poslove urbanizma. Odabir obrađivača planskog dokumenta vrši se u postupku javne nabavke u skladu sa zakonom, osim ako je JLS osnivač javnog preduzeća koje je registrovano za izradu planske dokumentacije i postoji prethodno doneta Odluka Skupštine JLS kojom se poslovi izrade planskih dokumenata poveravaju predmetnom preduzeću.
Postupak izrade Strateške procene uticaja Prostornog plana JLS na životnu sredinu vodi nadležno odeljenja za zaštitu životne sredine. Odabir obrađivača navedenog dokumenta vrši se u postupku posebne javne nabavke ili kao posebna partija u javnoj nabavci planskog dokumenta. Optimalno je da se predmetne nabavke realizuju odvojeno kako bi se postigla veća konkurentnost potencijalnih obrađivača u postupku nabavke, ali je i česta praksa da izradu Strateških procena planskih dokumenata na životnu sredinu realizuju ista planerska preduzeća koja su izradila i planski dokument.
Shodno navedenom, JLS se može opredeliti za jedan od navedena dva pristupa, a preporučujemo da to ipak budu dva odvojena postupka.
Da li je shodno Zakonu o ozakonjenu objekata moguće ozakoniti samo poslovni prostor (lokal) koji se nalazi u stambeno-poslovnoj zgradi (zgrada za kolektivno stanovanje), ukoliko za celokupnu zgradu nije izdata građevinska ni upotrebna dozvola niti je objekat ozakonjen u celini ili je potrebno ozakoniti celokupan objekat sa svim posebnim delovima?
Smatramo da nije moguće ozakoniti samo posebni deo u zgradi sa više poslovnih delova za koju nije izdata građevinska dozvola. Ovo mišljenje se oslanja na odredbe člana 34. Zakona o ozakonjenju objekata:
Kada je predmet ozakonjenja stambena ili stambeno poslovna zgrada koja se sastoji od više posebnih fizičkih delova (stanova, poslovnog prostora, garaža i dr.) za koju se ne može utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ donosi rešenje o ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadrži specifikaciju svih posebnih delova zgrade.
Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ rešava po zahtevima za ozakonjenje posebnih delova zgrade.
Dakle, potrebno je doneti rešenje o ozakonjenju za stambeno-poslovni objekat kao celinu, sa specifikacijom svih posebnih delova, a zatim rešavati po zahtevima za ozakonjenje posebnih delova (pri čemu će svaki od vlasnika posebnih delova platiti taksu srazmernu površini svog posebnog dela).
Da li je nadležni organ u obavezi da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavlja i potvrdu o prijavi radova za objekte za koje je izdato rešenje po članu 145. Zakona sa Idejnim projektom, analogno svemu gore navedenom ili se ovo odnosi isključivo za objekte za koje se izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli?
Prema članu 148. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: ZPI) propisano je da “Odmah po prijemu uredne prijave, organ koji je izdao građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli, potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, u cilju upisa predbeležbe objekta u izgradnji.
Prema članu 145. ZPI, stav 8. “Pravnosnažno rešenje iz stava 5. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.”
Prema članu 31. stav 4. tačka 2. “Po potvrđivanju prijave radova, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli, potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole.”
Prema svemu navedenom, ZPI omogućava upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju izdatog po članu 145. ZPI, ali ne navodi eksplicitno obavezu nadležnog organa da to rešenje dostavi po službenohj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pa to pravo stranka može ostvariti na sopstveni zahtev, za one objekte koji se, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, mogu upisati u javnu evidenciju.