Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada u katastru postoje 2 posebna objekta na 2 posebne parcele sa 2 posebna vlasnika 1/1, (a na terenu fizički je objekat sa jednim krovom), da li je za rušenje jednog od njih na svojoj parceli (tj. 1/2 gledano kao celina) potrebna saglasnost vlasnika onog drugog na drugoj parceli?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) regulisano je pitanje uklanjanja objekata članom 137. i 168, tako što je članom 137. propisano da se uklanjanje objekata može sprovesti na osnovu izdate građevinske dozvole, kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta ili na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, izdate u skladu sa odredbama člana 168.
Ako se uklanjanje objekata sprovodi kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, postupak podnošenja zahteva i potrebna dokumenacija regulisani su odredbom člana 135-137. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019).
Da li je potrebna saglast vlasnika objekata na susednim parcelama, zavisi od toga da li se radi o slobodnostojećem objektu, tj. objektu koji je udaljen od bočnih i zadnje granice građevinske parcele, o dva jednostrano uzidana objekta, tj. dva objekta koji su uzidani na jednu bočnu granicu građevinske parcele ili o dvojnom objektu, tj. o dva objekta uzidana na zajedničku bočnu granicu parcele.
Ako se uklanjanje objekta sprovodi na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, članom 168. stav 2. propisano je da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu, uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
U konkretnom slučaju, sa slike se može zaključiti da se radi o starim objektima, koji imju zajednički krov i bez obzira na to što su na dve odvojene parcele, sa dva odvojena ulaza i zasebnim vlasnicima svakog dela, deluju kao objekti koji između imaju jedan zid i da bi rušenjem dela objekta nastala šteta na drugoj polovini objekta, kako na krovu, tako i na zidu koji ostane na parceli kao spoljni zid, zbog čega smo mišljenja da bi za rušenje dela objekta bilo neophodno pribavljanje saglasnosti vlasnika drugog dela objekta. Osim toga, kod ovakvog objekta je i pitanje da li se zid izmađu ovih objekata nalazi tačno na međi.
Da li Opština nakon što zemljište postane građevinsko, može uskladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji zatražiti od nadležnog Katastra nepokretnosti konverziju iz prava korišćenja u pravo javne svojine, tj. da li Katastar nepokretnosti može dozvoliti upis prava javne svojine u korist Opštine na osnovu prostog zahteva ili je Opština dužna zatražiti saglasnost (ili drugi način regulisanja međusobnih prava i obaveza) od vlasnika nepokretnosti, R. Srbije, za takav način promene nosioca prava svojine?
Promenom planskog akta neko zemljište može preći iz statusa poljoprivrednog u status građevinskog zemljišta, kroz upis u katastar promene prilikom sprovođenja plana ta je promena vidljiva.
Ukoliko bi se prilikom upisa promene namene postiglo da se zemljište evidentira kao građevinsko zemljište sa upisanim pravom korišćenja MZ, a znamo da je osnivač Mesne zajednice JLS, mogao bi se postići efekat da kasnije Katastar primenom člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši upis prava javne svojine JLS (ovaj upis se sprovodi po službenoj dužnosti). Za ovaj put, najbolje bi bilo da pre promene namene proverite u nadležnoj službi za katastar da li ovakav upis sprovode.
Međutim, treba imati u vidu i odredbe drugih zakona koje se primenjuju na ovakve i slične situacije, a posebno na odredbu člana 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde je stavom 1. ovog člana Zakona propisano da danom stupanja na snagu zakona, poljoprivredno zemljiste u državnoj svojini postaje zemljiste u javnoj svojini. Prema odredbama samostalnog člana 17. ovog Zakona, katastar takođe po službenoj dužnosti vrši upis javne svojine RS, korisnik Ministarstvo za poslove poljoprivrede.
Saglasno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je najbolja mogućnost obratiti se Vladi RS, preko Republičke direkcije za imovinu da vam izvrši prenos prava svojine u skladu sa članom 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini - prenos sa jednog titulara na drugog bez naknade.
Ono što lokalna samouprava treba da uradi jeste:
Uz zahtev obavezno podneti izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korišćenja vaše Mesne zajednice i izvod iz Statuta opštine gde je definisana nadležnost za pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu.
Po dobijanju zaključka Vlade pristupa se potpisivanju ugovora o prenosu nepokretnosti iz svojine RS u javnu svojinu vaše opštine.
Ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja preporuka je obratiti se Republičkom geodetskom zavodu kao instituciji nadležnoj za poslove vođenja katastra i upisa nepokretnosti i promena na njima u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Potrebno mišljenje u vezi primene Uredbe o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, naime kako postupiti u slučaju kada lice ima dva objekta (koji nisu ucrtani) i jedan je priključen na elektroenergetsku mrežu a drugi nije? Da li se može udovoljiti zahtevu za privremeni priljučak za drugi objekat? takođe, kako postupiti u slučaju kada je sprovedenim popisom objekta utvrđen vlasnik nelegalnog objekta, a kod katastra se parcela i objekat vode na drugo lice. Zbog zabrane otuđenja nije moguće overavati ugovore o kupoprodaji. Da li i na koji način se može udovoljiti zahtevu za privremeni priključak?
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time trajno rešava svoje stambeno pitanje.
U ovom postupku se ne utvrđuje pravo svojine na zemljištu i objektu, već se uz zahtev za privremeno priključenje nezakonito izgrađenog porodičnog stambenog objekta (porodične kuće namenjene za stanovanje koja se koriste za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana) odnosno, posebnog dela objekta-stana, prilaže izjava da je to jedini objekat vlasnika i da time trajno rešava svoje stambeno pitanje, uz ostale dokaze i uslove propisane Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata.
Takođe, napominjemo da je Uredbom propisano da se u ovim postupcima, a naročito postupku utvrđivanja pravnih uslova, mogu koristiti sva dokazna sredstva propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. U situaciji kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta nema drugi, neposredni dokaz, uvek se može koristiti izjava, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o nekoj činjenici, relevantnoj za postupak koji se vodi i ista se smatra verodostojnom ispravom.
Nakon podnetog zahteva za privremeni priključa, nadležni organ je izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, kako nadležni organ da postupa u konkretnom slučaju?
Ukoliko je nakon podnetog zahteva za privremeni priključak, nadležni organ izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, to u konkretnom slučaju nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da ne ispunjava uslove za privremeno priključenje.
Predmetna parcela na kojoj je planirano izgradnja solarne elektrane 120 kW na krovu postojećih proizvodnih objekata je obuvaćena Prostornim planom i nalazi se u zoni poslovana gde je izgradnja jedino dozvoljena ako se lokacija urbanističko tehnički razradi kroz urbanistički projekat. Da li to znači da se lokacija mora prvo razraditi urbanističkim projektom da bi se dozvolila izgradnja ovakvog tipa objekta, iako se ne zauzima novo zemljište?
Solarna elektrana snage 12OkW predstavlja energetski objekat iz člana 2. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji i iz člana 2. stav 1. tačka 14) Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik RS“, br. 83/21 i 74/22) za koji se ne izdaje energetska dozvola u smislu člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) Zakona o energetici.
Ova solarna elektrana ne predstavlja dogradnju postojećeg prostora van postojećeg gabarita ili volumena objekta i stoga se prilikom izdavanja akta kojim se odobrava izvođenje radova na izgradnji primenjuju odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako se radi o posebnoj vrsti objekata smatramo da u slučaju solarne elektrane koja se postavlja na krov proizvodnih objekata (za koje je potrebno u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji da su izgrađeni u skladu sa zakonom, sa upotrebnom dozvolom ili da su legalizovani odnosno ozakonjeni) nije potrebno izraditi Urbanistički projekat.