Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se za izgradnju solarnih elektrana sa svim pratećim sadržajima: (panelima, trafostanicom, kućicom za nadzor) naplaćuju doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta i po kojim parametrima? Da li postoji razlika ukoliko se iste grade na poljoprivrednom zemljistu, sto je Zakonom dozvoljeno, i na građevinskom zemljistu
Pojam solarnih parkova definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2. stav 2. tačka 72), tako da je “solarni park prostorna celina - kompleks koja se sastoji od jedne ili više katastarskih parcela, odnosno objekata, na kojima su postavljeni solarni paneli na zemljištu ili na objektima, u skladu sa propisima na osnovu kojih je izdata energetska dozvola, sa pratećim objektima i infrastrukturom u njihovoj funkciji. Postavljanje solarnih panela se vrši bez promene namene zemljišta, osim u slučajevima kada je to propisano posebnim propisima;”. Istovremeno, članom 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte u funkciji proizvodnih objekata, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice i razvodna postrojenja, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemnih etaža koji se koriste za komercijalne delatnosti.
Imajući u vidu na specifičnosti izgradnje ovakvih kompleksa kod nas i nedovoljno iskustva, predlažemo da se u vezi sa postavljenim pitanjima ipak obratite resornom Ministarstvu, kako biste dobili nedviosmisleni odgovor u vezi sa obavezom plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i načinom obračuna.
Kako se sprovodi postupka određivanja zemljišta za redovnu upotrebu i da li je potrebno da se šalje utvrđena površina zemljišta za redovnu uptrebu, utvrđena na osnovu elaborata geodetskih radova, na saglasnost Republičkoj direkciji za imovinu?
Postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu se sprovodi u slučaju zahteva za ozakonjenje objekata na zemljištu u javnoj svojini. Nadležni organ za ozakonjenje određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu (stav 2.) i o tome vodi evidenciju (stav 3). Na ovaj način se fomira katastarska parcela koja ne mora da bude u saglasnosti sa planskim odredbama za parcelaciju. Zemljište ispod objekta se otuđuje sa ciljem da se omogući završetak procedure ozakonjenja. Vlasnik objekta ima 5 godina rok da pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu kako bi eventualno formirao građevinsku parcelu u skladu sa važećim planom.
Koraci u proceduri su sledeći:
Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele – nakon 5 godina, najkasnije.
U konkretnom slučaju, od ključnog je značaja da li na predmetnoj parceli postoji izgrađen stambeni objekat i da li je i za stambeni objekat podnet zahtev za ozakonjenje. Iako Zakon o ozakonjenju kao ni član 70. Zakona o planiranju i izgradnji ne prave pitanje u vezi vrste objekata koji se ozakonjuje, s obzirom na to da formiranje građevinske parcele treba da bude konačni korak u proceduri, bilo bi poželjno formirati građevinsku parcelu koja će obuhvatiti stambeni i pomoćni objekat istog vlasnika.
Da li postoji zakonska regulativa za uklanjanje bespravno izgrađenih objekata? Da li dozvolu za uklanjanje može da podnese i lice koje nije vlasnik objekta, s obzirom da vlasnika nije moguće naći?
Postupak uklanjanja i bespravno sagrađenih i uknjiženih objekata regulisan je Zakonom o planiranju i izgradnji ('Sl. glasnik RS', br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023).
Postupak uklanjanja uknjiženog objekta regulisan je članovima 167.-170. Zakona o planiranju i izgradnji, a postupak izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela članom 171. istog zakona.
Postupak uklanjanja uknjiženog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti i na zahtev zainteresovanog lica. Ako je zainteresovano lice koje podnosi zahtev za uklanjanje vlasnik objekta, u skladu sa odredbama člana 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom; dokaz o svojini na objektu; uslove, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Ukoliko je podnosilac zahteva za uklanjanje uknjiženog objekta neko drugo zainteresovano lice, koje nije vlasnik objekta, takva predstavka se smatra samo inicijativom za pokretanje postupka, a podnosilac inicijative nema svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, te se takav postupak pokreće po službenoj dužnosti.
U postupku uklanjanja uknjiženog objekta učestvuju organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva i nadležni građevinski inspektor.
Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Dakle, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva je organ kome zainteresovano lice podnosi zahtev za uklanjanje objekta ili koji ovaj postupak pokreće po službenoj dužnosti i organ koji u toku vođenja postupka utvrđuje činjenično stanje potrebno za donošenje odluke i vrši procenu stanja objekta, odnosno njegovog dela.
Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 169. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
To znači da organ koji vodi postupak uklanjanja objekta, a to je prema odredbama člana 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, na osnovu procene stanja objekta može doneti odluku da objekat ukloni, kao i da nije potrebno uklanjanje objekta, već da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, u kom slučaju donosi rešenje, na osnovu odredaba člana 167. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim odobrava rekonstrukciju objekta u smislu stava 1. ovog člana i utvrđuje rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti.
Članom 167. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da će, ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ naložiti, odnosno odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Ako organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, pak, na osnovu procene stanja objekta, utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja ne može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, odmah donosi rešenje kojim odobrava uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, na osnovu člana 167. i 168. Zakona o planiranju i izgradnji.
Ukoliko je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i odnosi se na objekat čije uknjižene vlasnike je nemoguće pronaći, njima se, u skladu sa odredbama člana 48. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenjem postavlja privremeni zastupnik. Članom 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku je propisano da organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika. Između ostalog, i ako radnju treba preduzeti prema stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika - sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.
Rešenje kojim je naloženo uklanjanje uknjiženog objekta, odnosno njegovog dela, za koji je utvrđeno da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja, ukoliko ga u rešenjem ostavljenom roku nije dobrovoljno izvršio vlasnik objekta, kao izvršenik, nakon donošenja rešenja o izvršenju, prinudnim putem sprovodi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, u skladu sa odredbama člana 197. Zakona o opštem upravnom postupku i skladu sa članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji.
Uslovi koje mora ispuniti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji vrši uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 170. Zakona o planiranju i izgradnji.
Usled velikog broja predmeta i kašnjenja u sistemu, a obrađivač na izdavanju dozvola je samo jedan, molim za pomoć u vezi predmeta (već sam poslala pitanje ali ga za svaki slučaj opet dostavljam). Unapred zahvalna. Građevinska dozvola je izmenjena usled promene investitora a zatim je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu. Podnosilac zahteva za upotrebnu dozvolu je novi investitor i jedini dokument gde se on pominje je Prilog 7 Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta izvedenog objekta da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Ostala tehnička dokumentacija glasi na starog investitora. Da li je neophodno da celokupna dokumentacija glasi na novog investitora, ili može kroz neku izjavu/saglasnost ili drugi akt investiora da se uvaži dokumentacija koja glasi na starog investitora?
Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta.
Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora.
Ali ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj PZI može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7.
Lokacija na kojoj se planira gradnja vinarije je vinogradarski reon odnosno poljoprivredno zemljište. Da bi se izdala dozvola, parcela mora ispunjavati uslov za građevinsku dozvoli i mora se graditi na građevinskom zemljištu. Kako odraditi prenamenu, da li je dovoljno urbanističkim planom?
Uslov za prenamenu je usvajanje odgovarajućeg planskog dokumenta. U skladu sa članom 43. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta može podneti vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je odgovarajućim planskim dokumentom planirana druga namena, a koje se do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, nakon usvajanja odgovarajućeg plana, biće moguće izdati dozvolu za izgradnju objekata, a uslov za izdavanje građevinske dozvole biće i plaćanje naknade za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište, što je predmet posebnog postupka.