Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOdeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove izdalo je Rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja građevinskih radova iz stambenog (A kategorija) u poslovni prostor (B kategorija). Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za objekte B kategorije jasno je utvrđeno koja se dokumentacija prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Kako se u konkretnom slučaju radi o prenameni objekta bez izvođenja građevinskih radova, iako je objekat B kategorije, da li je potrebno uz zahtev priložiti Izveštaj komisije o tehničkom pregledu objekta? Da li je potrebno izdavanje upotrebne dozvole, ili već pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja radova predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 145. Stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, te u tom slučaju nadležni organ po službenoj dužnosti pravosnažno rešenje dostavlja kroz sistem zahtev katastru za promenu namene objekta?
Prema članu 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola se može izdati na zahtev investitora, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, ali njeno pribavljanje nije obavezno.
Prema članu 145. stav 8. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi samo o promeni namene bez izvođenja radova, a uz pretpostavku da sam objekat koji je predmet promene namene već ima upotrebnu dozvolu, upis promene namene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima bi se mogao izvršiti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju promene namene.
Pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem, članom 31. stav 4. pod 2) predviđeno je da nadležni organ, po prijavi radova, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli (ili rešenje o odobrenju po shodnoj primeni), potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole (ili rešenja o odobrenju po shodnoj primeni).
U konkretnom slučaju, pošto se radi o promeni namene bez izvođenja radova, pa se ne vrši prijava radova, predbeležba bi se mogla izvršiti na zahtev investitora nakon izdavanja rešenja o odobrenju promene namene.
Pri ovome treba voditi računa da je za promenu namene potrebno u rešenju o odobrenju utvrditi i eventualni iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je potrebno da investitor plati (obično je iznos doprinosa za poslovanje veći od doprinosa za stambenu namenu, u kom slučaju je potrebno da se plati razlika), pa je moguće da će organ koji vrši upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti tražiti da investitor uz zahtev za upis priloži i dokaz o uplati ove razlike doprinosa utvrđene rešenjem o odobrenju promene namene.
Predmet ozakonjenja su privremeni montažni objekti za koje je izdato odobrenje za izgradnju 1991. godine, na osnovu Odluke o izgradnji i postavljanju pomoćnih objekata i manjih montažnih objekata na teritoriji JLS. Investitori su sa JLS zaključili ugovor, kojim im je dato na privremeno korišćenje građevinsko zemljište radi izgradnje predmetnih objekata. Navedenim ugovorima je bilo propisano da se investitori obavezuju da o svom trošku uklone privremeni objekat prilikom realizacije DUP-a za taj deo grada. Navedenom Odlukom je takođe, propisano da je korisnik privremene lokacije dužan da objekat ukloni o svom trošku ukoliko se pristupi realizaciji urbanističkog plana za predmetni prostor. PGR-om iz 2018. godine, namena zemljišta na predmetnoj lokaciji je zaštitno zelenilo. Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor gradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata. Da li se prilikom ozakonjenja napred navedenog privremenog montažnog objekta, zahtev investitora za ozakonjenje može odbiti, samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata ili je neophodno utvrditi kumulativno postojanje zloupotrebe prava izgradnje investitora iz člana 4. stav 5. zakona, na šta investitor ukazuje? Pri otme, neki od predmetnih privremenih objekata ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene objekta (čl. 8. stav 1. i 2. Zakona), dok su pojedini objekti u skladu sa namenom, ali su privremeni montažni objekti, pa bi u tom slučaju trebalo primeniti član 4. stav 5. Zakona.
Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) je propisano da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
To znači da se zakon se ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima:
Ovim članom propisana su četiri posebna uslova u kojima se zakon ne primenjuje. Kumulativno mogu, ali ne moraju biti ispunjeni treći i četvrti uslov, a to je kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovaj deo člana odnosi na objekte trajnog karaktera, a kako se u konkretnom slučaju radi o privremenom montažnom objektu, zbog čega se zahtev investitora za ozakonjenje ne može odbiti samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata, već se najpre mora utvrditi šta je izvedeno na terenu i da li je predmet ozakonjenja objekat trajnog karaktera, u tom slučaju je moguće primeniti odredbe ovog člana, ili privremeni montažni objekt, u kom slučaju odredbe ovog člana nije moguće primeniti.
Odeljenje za građevinske i inspekcijske poslove dostavlja službi za katastar nepokretnosti rešenja o ozakonjenju objekata na upis u evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima. Služba za katastar nepokretnosti traži da se u rešenju o ozakonjenju objekata (npr. pomoćnog objekta tipa garaža) navede podatak o tome ko je vlasnik odnosno suvlasnik nelegalnog objekta i u kojem delu. Da li rešenje o ozakonjenju nezakonito sagrađenog objekta treba da sadrži ovaj podatak i da li je osnovan zahtev Službe za katastar nepokretnosti?
Zakonom o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS, 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US”), članom 10. propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, pritom se pod odgovarajućim pravom smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.
Na osnovu utvrđenog prava vlasnika nelegalno izgrađenog objekta postupajući prvostepeni organ sprovodi postupak ozakonjenja.
Dakle, bitan elemenat za postupak ozakonjenja je posedovanje odgovarajućeg prava vlasnika objekta.
Članom 34. stav 7. Zakona o ozakonjenju propisano je šta rešenje o ozakonjenju obavezno sadrži:
Članom 141. Zakona o opštem upravnom postupku između ostalog propisano je da rešenje u upravnom postupku obavezno sadrži naziv i adresu organa koji donosi rešenje i propis o njegovoj nadležnosti, broj i datum rešenja, lično ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalište ili sedište i kratko naznačenje predmeta postupka.
Stoga, osnovan je zahtev nadležnog katastra u pogledu sadržine samog rešenja o ozakonjenju, jer da bi se neko rešenje moglo sprovesti u katastru neophodno je da su u rešenju navedeni podaci o vlasniku nelegalno izgrađenog objekta.
Samo rešenje koje poseduje sve podatke može biti isprava podobna za uknjižbu prava svojine na tako ozakonjenom objektu u korist lica vlasnika nelegalno izgrađenog objekta.
Ispravka granica susednih katastarskih parcela je uređena članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji. Stavom 1. i 2. uređeno je da se ispravka vrši na osnovu elaborata geodetskih radova. Stavom 3. je uređeno da vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose pre izrade elaborata geodetskih radova. Imajući u vidu da pre izrade elaborata vlasnik nema utvrđen nijedan element ispravke granica, a samim tim ni predmet rešavanja imovinsko pravnih odnosa, na koji način će ih rešiti pre izrade elaborata? Tako isto, vezano za stav 4. davanje saglasnosti od strane pravobranioca, koji takođe nema predmet za davanje saglasnosti.
Član 68. Zakonu o planiranju i izgradnji glasi: "Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova".
Takođe, Zakonom je predviđeno da pre izrade elaborata vlasnik parcele rešava imovinsko-pravne odnose, što u prevodu znači da je u obavezi da deo susedne parcele kupi od vlasnika bilo da je reč o javnoj ili privatnoj svojini.
Saglasnost pravobranioca, kao zastupnika grada/opštine potrebna je samo ako je vlasnik susedne parcele jedinica lokalne samouprave.
U situaciji kada ne posttoji ni jedan elemenat ispravke granice parcele jer još uvek nije izrađen elaborat, može se putem skice planirane parcelacije (ili ispravke granice parcele) oko koje bi se složile sve stranke u postupku, utvrditi u odgovarajućim merama i granicama tačna površina susedne parcele koja je potrebna kako bi se uspostavila ispravka granice.
Georeferencirana skica je osnov za početak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa između podnosioca zahteva za ispravku granice parcele i vlasnika susedne parcele a svako eventualno odstupanje do kojeg može doći kasnije bi se rešavalo izmenom (aneksom) osnovnog ugovora između stranaka u postupku.
Građevinski inspektor je doneo rešenje o rušenju objekta u skladu sa članom 7. stav 7. Zakona o ozakonjenju (“Sl. glasnik RS”, br. 96/15) i dostavio isto nadležnom Odeljenju za ozakonjenje. U skladu sa članom 7. stav 8. istog zakona u dispozitivu rešenja je navedeno da se rešenje neće izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Nadležni organ za ozakonjenje je doneo rešenje kojim se odbija zahtev za ozakonjenje kao neosnovan, jer se predmetni objekat nalazi na saobraćajnici, prema PGR-u i rešenje uručio stranci. U zakonskom roku, stranka je uložila žalbu i navela da joj rešenje građevinskog inspektora o rušenju objekta nije uručeno, te da se rušenje ne može sprovesti. Odredbom člana 7. stav 9. Zakona o ozakonjenju, propisano je da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom. Saglasno navedenom, nadležno Odeljenje je pokrenulo postupak ozakonjenja i donelo napred navedeno rešenje bez upuštanja utvrđivanja činjenice da li je stranci rešenje građevinskog inspektora dostavljeno. Da li je nadležni organ za ozakonjenje pravilno postupio kada je doneo rešenje kojim je odbio zahtev za ozakonjenje, bez obzira što stranka nije primila rešenje građevinskog inspektora o rušenju istog, a rešenje se neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja?
Zakonom o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS", br. 96/2015) je članom 7. stav. 6. bilo propisano da, po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu; članom 7. stav 7. da rešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ); članom 7. stav 8. da se rešenje iz stava 7. ovog člana neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja; a članom 7. stav 9. da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Kao organ nadležan za izdavanje rešenja o ozakonjenju pravilno ste postupili kada ste po dobijanju rešenja o rušenju objekta koje je doneo građevinski inspektor po službenoj dužnosti pokrenuli postupak ozakonjenja, bez upuštanja u ocenu ispravnosti rešenja građevinskog inspektora, jer ovim zakonom niste određeni kao organ koji vrši nadzor nad radom građevinske inspekcije.
Ukoliko stranka smatra da postoje razlozi za pobijanje rešenja građevinskog inspektora, može ga pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim protiv rešenja građevinskog inspektora.
Žalbu na rešenje građevinskog inspektora stranka ne može izjavljivati kroz žalbu na rešenje o ozakonjenju.
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/2020 - Odluka US RS) propisano je da se postupak ozakonjenja može pokrenuti i ukoliko građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, tako što je članom 6. stav 4. propisano da u slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Što se tiče postupka upravnog izvršenja rešenja građevinskog inspektora, on nije u nadležnosti organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, već prvostepenog organa koji je doneo rešenje koje se prinudno sprovodi, a to je organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.