Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePokrenut je postupak ozakonjenja pomoćnog objekta koji se manjim delom nalazi na površini javne namene-ulici. Predloženo je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu putem ispravke granice. Problem se javlja kako vlasnik objekta da kupi deo zemljišta koje je ulica, i koje ne može biti u prometu. Kako rešiti imovinsko-pravne odnose na tom zemljištu?
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br.96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 1, tačka 3 eksplicitno se navodi da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene.
Shodno činjenici da se u vašem pitanju navodi da objekat jednim svojim manjim delom izlazi na javnu površinu, može se konstatovati da isti u navedenom obuhvatu nije moguće ozakoniti.
Ozakonjenje je moguće izuzimanjem dela javne površine iz koridora ulice, a navedeni postupak se uređuje kroz postupak izmene i dopune važećeg planskog dokumenta za konkretan prostor. Ispravka granice parcele nije institut kojim se može korigovati površina javne namene pošto je ista definisana odgovarajućim planskim dokumentom koji ima svoju proceduru donošenja.
Tek nakon usvojenih izmena predmetnog planskog dokumenta (ukoliko je izmena moguća u skladu sa eksploatacionim karakteristikama javne saobraćajnice i drugim urbanističkim parametrima kojima se definiše predmetna javna površina), moguće je pristupiti rešavanju imovinskih odnosa kroz otuđenje dela parcele koji je bio na javnoj površini (njegovim izdvajanjem u posebnu parcelu sa odgovarajućim pod brojem) i posledično ozakonjenju objekta.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 3 navodi se da izuzetno nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra (u konkretnom slučaju upravljača ulice). Napominjemo da se u ovom slučaju ozakonjenje odnosi samo na objekat, dok je vlasništvo nad delom parcele ispod objekta i dalje nepromenjena.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 11, stav 6 navodi se da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta neophodno je da dostavi i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.''
Prema svemu gore navedenom, postupajući prvostepeni organ po službenoj dužnosti pribavlja saglasnost upravljača javnog puta, i ukoliko se saglasnost dobije donosi rešenje o ozakonjenju, u suprotnom odbija zahtev za ozakonjenje. Pravosnažno rešenje o ozakonjenju je osnov za upis prava svojine na objektu, dok svojina na delu zemljišta koje je javne namene ostaje nepromenjena.
Dakle, nema otuđenja tog dela zemljišta bez izmene planskog akta, jer dobra u opštoj upotrebi (ulice, putevi) ne mogu biti predmet otuđenja iz javne svojine.
Opština je sprovela postupak komasacije u jednoj KO. U komasacionu masu je ušla i kat. parcela lica koje je samo iz svojih sredstava ugradilo betonske prstenove, radi lakšeg ulaza u parcelu, preko kanala za odvođenje atmosferskih voda. Nakon sprovedenog postupka komasacije, on je zadržao tu parcelu, ali je Projektom uređenja atarskih puteva i kanalske mreže u KO, promenjen ulaz u istu. Sada tužbom traži da se sve vrati u pređašnje stanje, tj. da mu se omogući prilaz u parcelu koji je imao pre sprovođenja komasacije. Da li je to moguće, kako smatra sud i sudski veštaci?
Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje neophodno je odgovoriti i na nekoliko dodatnih pitanja.
Naime, prvo pitanje je kada je to lice otpočelo sa građevinskim radovima na svojoj parceli. Ako je otpočelo nakon što je već doneta Odluka o komasaciji, njegovi radovi nisu u skladu sa zakonom i ne može ništa da potražuje.
Nadalje, pitanje je da li to lice uložilo prigovor na projekat putne i kanalske mreže. Pretpostavljamo da se nije žalilo i samim tim je propustilo priliku da iznese svoje primedbe. Projekat putne i kanalske mreže se obavezno izlaže na javni uvid 15 dana i sva zainteresovana lica mogu da iznesu primedbe. Ovaj projekat izrađuju tehnička lica na način koji je najbolji moguć u skladu sa datim okolnostima, predviđajući novu mrežu puteva i kanala za čitavu K.O. Ne može se zaustaviti putna i kanalska mreža za čitavu jednu K.O. samo zato što je neko lice napravilo prilaz svojoj parceli. Komasacija je postupak od javnog interesa koji celovito uređuje jednu katastarsku opštinu i ne može se zaustaviti zbog jednog lica i njegovog izgrađenog prilaza parceli.
Takođe, postavlja se pitanje da li je to lice imalo dozvolu da izvede radove na izgradnji betonskih prstenova. Ako je to bespravno uradilo takođe nema nikakav osnov da se žali i da nešto potražuje pošto je napravilo nelegalan objekat preko kanala za odvođenje atmosferskih voda.
Dakle, po svemu sudeći to lice nema osnova da traži to što tužbom traži i ne postoji odgovornost opštine u ovom smislu.
Međutim, drugačija bi bila situacija ako je ova primedba na putnu i kanalsku mrežu konstatovana, a lice je još ranije napravilo legalan objekat koji više ne može da koristi.
Skupština opštine je donela Odluku o nazivima ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji opštine koju je zatim dostavila RGZ -u. Da li opštinska uprava vrši i finansira postavljanje tabli sa nazivima ulica i kućnim brojevima samo na osnovu te odluke ili je za to potrebna prethodna izrada nekog dokumenta od strane RGZ-a?
U skladu sa Zakonom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 9/2020), JLS je u obavezi da izvrši označavanje naziva ulice u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju ili promeni naziva ulice. Troškove označavanja ulica snosi JLS.
Table sa nazivima ulica izrađuju se u skladu sa Knjigom grafičkih standarda koju donosi direktor RGZ ili u skladu sa odlukom JLS za teritoriju te lokalne samouprave.
Dakle, JLS može samostalno da naruči i postavi table sa nazivima ulica. Označavanje naziva ulica i označavanje kućnih brojeva vrši se prema podacima iz adresnog registra. Nazivi ulica ispisuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i zakonom kojim se uređuju zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina, u delu kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.
Napomena: Imajući u vidu da je Vlada RS u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Republičkim geodetskim zavodom, sprovodila projekat ažuriranja adresnog registra u prethodnom periodu, predlažemo vam da kontaktirate jednu od ovih institucija (najbolje kontaktirati Vesnu Protulipac ili Sanju Sabljić iz RGZ) radi dobijanja aktuelnih informacija u vezi projekta, jer je u jednom periodu postojala mogućnost sufinansiranja projekta iz republičkog budžeta. Prema informacijama koje imamo, za vašu opštinu je u toku izrada Elaborata kućnih brojeva. U skladu sa Zakonom, ovo je nadležnost RGZ-a. Nakon što RGZ završi ovaj deo posla, o čemu ćete biti obavešteni, Adresni registar za vašu opštinu biće ažuran.
Pitanje je u vezi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u postupku ozakonjenja: Objekat je izgrađen delom na susednoj katastarskoj parceli, uz saglasnost vlasnika izvršena je parcelacija i formirana nova katastarska parcela koja je neznatno veća od zemljišta pod tim delom objekta (u pitanju si fizička lica). Parcelacija je sprovedena i upisana u katastru nepokretnosti. Da li organ nadležan za imovinsko-pravne poslove uopšte može doneti rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer se radi o privatnoj svojini? Kakvu bi svrhu imalo to rešenje, jer je investitor pribavio predmetnu katastarsku parcelu i samim tim ima odgovarajuće pravo na zemljištu u smislu člana 10. Zakona o ozakonjenju.
U konkretnoj situaciji, mišljenja smo da nije potrebno voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer su imovinski odnosi rešeni sporazumno između vlasnika zemljišta i vlasnika objekta. Nakon sprovođenja parcelacije i potpisivanja kupoprodajnog ugovora, vlasnik objekta ostvariće jedinstvo nepokretnosti i postojaće pravni osnov za ozakonjenje.
U postupku ozakonjenja objekta u javnoj svojini opštine izvršena je parcelacija kat. parcele u privatnoj svojini na kojoj je delom izgrađen predmetni objekat. Utvrđena je nova kat.parcela u privatnoj svojini i upisana u katastar nepokretnosti. Opština želi da pribavi tu, novoutvrđenu kat.parcelu (odgovarajuće pravo) radi okončanja postupka ozakonjenja. Prema odredbama člana 70. kao i člana 105. Zakona o planiranju i izgradnji, zemljište za redovnu upotrebu objekta, u postupku ozakonjenja, može se pribaviti neposrednom pogodbom, dok član 29. Zakona o javnoj svojini uređuje da se može pribaviti neposrednom pogodbom, ali ne preko procenjene vrednosti od strane nadležnog organa. Ako vlasnik predmetnog zemljišta ne želi da ga proda po procenjenoj vrednosti, tada sledi donošenje rešenja o odbijanju zahteva za ozakonjenje (zbog nepostojanja odgovarajućeg prava na zemljištu) i po pravnosnažnosti istog, sledi sprovođenje rešenja o rušenju objekta, u skladu sa članom 38. Zakona o ozakonjenju objekata. Da li je potrebno da imovinsko-pravni organ izda rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, imajući u vidu da se radi o zemljištu u privatnoj svojini? Kako postupiti u slučaju da vlasnik predmetnog zemljišta ne želi da ga proda po procenjenoj vrednosti?
Ukoliko novoformirana katastarska parcela predstavlja isključivo zemljište pod objektom, nadležni organ ne mora da sprovodi postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer je parcela sa posebnim brojem već formirana od strane RGZ. Naime, u postupku ozakonjenja, može se odrediti zemljište pod objektom kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, i ovaj postupak vodi organ uprave nadležan za poslove ozakonjenja (čl. 70 st. 2 i 7).
Što se tiče postupka pribavljanja zemljišta u javnu svojinu, Zakon o javnoj svojini (član 29. stav 4.) propisuje jedan zakonski izuzetak od pravila da se nepokretnosti pribavljaju u javnu svojinu u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pisanih ponuda.
Naime, u pomenutom stavu Zakon daje mogućnost da se nepokretnost pribavi i neposrednom pogodbom, ali uz jedno zakonsko ograničenje „ne iznad procenjene vrednosti“, ukoliko je takvo pribavljanje jedino moguće. Akt o ovakvom raspolaganju mora da ima odgovarajuće obrazloženje.
Postupak pribavljanja neposrednom pogodbom regulisan je i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanje u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Sl. glasnik RS“, broj 16/18).
Ovaj konkretan primer otvara mogućnost da se razmišlja o neposrednoj pogodbi kao načinu pribavljanja (član 3. stav 1. tačka 1. Uredbe), jer to i jeste jedino moguće rešenje, ako posmatramo potrebu lokalne samouprave za ozakonjenjem nekog objekta, ali se pribavljanje mora sprovesti na način kako je propisano u Zakonu o javnoj svojini, dakle ne iznad „procenjene vrednosti nepokretnosti“.
Drugo je pitanje ko može vršiti procenu vrednosti nepokretnosti, te s tim u vezi, Zakon propisuje da to može biti:
JLS ima mogućnost da se opredeli za način utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti i da kasnije prema nadležnostima propisanim Statutom, Odlukom o pribavljanju (ukoliko istu poseduje) sprovede postupak pribavljanja u svemu u skladu sa Zakonom i Uredbom.