Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta.
Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke.
Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.
Da li je izricanje novačne kazne u slučaju iz rešenja o izvršenju, u skladu sa navodima iz člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izvršenje posrednim putem?
Ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, u zavisnosti od karaktera radnje koju je izvršenik bio u obavezi da preduzme, upravno izvršenje se može sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), izvršenjem neposrednom prinudom.
Jedan od načina upravnog izvršenja je izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i regulisan je odredbama člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), kojim je propisano da će organ koji sprovodi izvršenje prinuditi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne rešenjem, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Istim članom propisan je način odmeravanja visine izrečene novčane kazne, kao i to da se ona može ponovo izreći sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Kada su u pitanju novčane kazne izrečene u postupku inspekcijskog nadzora, na postupak naplate izrečenih novčanih kazni primenjuju se odredbe člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kojim je u stavu 6. propisano da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Dakle, ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja o izricanju novčane kazne, ono se po izvršnosti i pravnosnažnosti dostavlja javnom izvršitelju radi pokretanja postupka njegovog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019).
U pitanju je primena člana 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju objekata (oblast zakonjenja objekata izgrađenih u zaštitnom pojasu železnice). Rradi se o dve situacije: U prvoj situacije, od „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu železničke pruge Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, u kome se, između ostalog, navodi da Gradska uprava treba da utvrdi da li će postojati negativan uticaj železničkog saobraćaja na predmetne objekte i da se propišu tehničke mere radi sprečavanja negativnog uticaja od odvijanja železničkog saobraćaja (buka, vibracije, fizička zaštita lica i objekata) na objekat. Za jedan objekat koji se nalazi u pružnom pojasu, dobijen je odgovor da nije moguće izdati pozitivno mišljenje. U drugoj situaciji, od „Infrastrukture železnice Srbije“ Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu regionalne pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, (inače radi se o pomoćnom objektu u vlasništvu fizičkog lica) u kome se, između ostalog, navodi da se Prostornim planom RS planira revitalizacija i modernizacija (respektivno elektrifikacija) jednokolosečne železničke pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište sa izgradnjom kapaciteta za povezivanje značajnih korisnika, i da nije moguće dati pozitivno mišljenje bez dostavljanja odgovarajućeg izvoda iz urbanističkog planskog dokumenta kojim se dokazuje da je izgradnja ovakvih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave, kao i mere zaštite objekta s obzirom da se isti nalazi u infrastrukturnom pojasu, shodno članu 71. Zakona o železnici ("Sl.glasnik RS", br. 41/2018). Po planskom dokumentu postoji mogućnost ozakonjenja u pogledu namene i spratnosti objekta. Shodno gore navedenom, da li se u navedenim situacijama može primeniti član 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata, kojim je propisano da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima? Ukoliko je moguće ozakonjenje na osnovu izjave vlasnika objekta, bez obzira na dostavljene dopise, da li Gradska uprava ima obavezu da izjavu i rešenje o ozakonjenju dostavi „Infrastrukturi železnice Srbije" Beograd, radi eventualnog ulaganja žalbe?
Uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata regulisani su isključivo Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona propisano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen, između ostalog, u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Stavom 3. člana 5. propisano je da će izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Postupak pribavljanja saglasnosti propisan je članom 28. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kome nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara i uz njega mu dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Prema odredbama ovog člana upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, može dati saglasnost ili odbiti davanje saglasnosti za ozakonjenje.
Uslovi koje je Zakon o ozakonjenju objekata propisao za davanje saglasnosti je da je ona pisana, data u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, da nije u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, odnosno da nije u suprotnosti sa opštim aktom iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Članom 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.
Članom 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Na osnovu navedenih odredaba zakona, kao organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, u obavezi ste da, osim, pokretanja postupka pribavljanja saglasnosti, od vlasnika nezakonito izgrađenog objekta pribavite overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Zakon o ozakonjenju objekata nije dao mogućnost upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, da mimo uslova utvrđenih Zakonom o ozakonjenju objekata postavlja uslove za davanje saglasnosti.
Ovo rešenje o ozakonjenju možete, iz razloga veće pravne sigurnosti, dostaviti i upravljaču javnog dobra, organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, kao licu koje ima opravdani pravni interes da bude stranka u postupku.
Potrebno mišljenje u vezi primene člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kada nadležni organ Opštinske uprave donese rešenje kojim utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta po proceduri predviđenoj članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji, te utvrdi prestanak prava svojine na zemljištu, na koji način se reguliše plačanje tržišne cene zemljišta za redovnu upotrebu objekta? Da li se vlasnik objekta istim rešenjem obavezuje na plaćanje cene, te se po pravosnažnosti izdaje potvrda o izmirenoj tržišnoj ceni, a što predstavlja uslov za knjiženje pravosnažnog rešenja kod Službe za katastar nepokretnosti? Članom 70. ne definiše se postupak i način naplate.
Članom 70. stav 1. Zakona o planiranjui izgradnji je definisano da je zemljište za redovnu upotrebu objekta zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.
Rešenje kojim se utvrđuje pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta donosi nadležni organ JLS.
Članom 70. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u slučaju iz stava 6. ovog člana, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini Republike Srbije, nadležni organ u postupku ozakonjenja na utvrđenu površinu zemljišta pribavlja saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Stavom 8. istog člana Zakona propisano je da akt iz stava 7. ovog člana predstavlja ispravu podobnu za formiranje katastarske parcele. Po formiranju katastarske parcele Republička direkcija za imovinu Republike Srbije otuđuje novoformiranu katastarsku parcelu vlasniku objekta iz stava 6. ovog člana, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
S obzirom na to, da se na pitanje otuđenja građevinskog zemljišta isključivo primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, s tim u vezi članom 100. stav 1. tačka 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti neposrednom pogodbom u slučaju formiranja građevinske parcele iz člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (zemljište za redovnu upotrebu objekta).
Stoga je, nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđena površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta, a radi se o zemljištu u svojini RS potrebno isto dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu kako bi ista pokrenula postupak otuđenja tog zemljišta u redovnom postupku.
Nakon pravosnažnosti rešenja pristupa se zaključivanju ugovora o otuđenju, metodom neposredne pogodbe, pod tržišnim uslovima.
U slučaju da je titular prava svojine JLS, tada se nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta pristupa izradi Ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta, neposrednom pogodbom, pod tržišnim uslovima, a sve saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno saglasno Odluci o otuđenju građevinskog zemljišta, ako je takvu odluku donela JLS.
Stranka želi da ozakoni porodičnu stambenu zgradu. Za istu je izdata građevinska dozvola 25.07.1988. godine, ali do danas nije podnet zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Za predmetni objekat nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, niti je podnet zahtev za ozakonjenje. Takođe, građevinski inspektor nije doneo rešenje na osnovu kojeg bi se mogao pokrenuti postupak ozakonjenja. Objekat je evidentiran u katastru nepokretnosti, po osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Upoređivanjem projekta za građevinsku dozvolu i kopije plana, uočava se odstupanje od izdate građevinske dozvole, u smislu odstupanja u dimenzijama i obliku objekta. Da li u ovom slučaju stranku treba uputiti na izmenu građevinske dozvole i nakon toga na pribavljanje upotrebne dozvole u skladu sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, odnosno članom 142. stav 1. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji ili postoji mogućnost ozakonjenja porodične stambene zgrade na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta, dostavljenog od strane nadležne službe za katastar nepokretnosti?
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/2013) bilo je propisano članom 1. da se ovim zakonom uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole ( u daljem tekstu: bespravno izgrađeni objekti).
Najpre treba da se utvrdi šta je upisano po odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i da li je na upisanom objektu bilo naknadno izvedenih bespravnih građevinskih radova.
Članom 6. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da je predmet ozakonjenja i objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Članom 23. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da se postupak ozakonjenja pokreće za lica iz člana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, po čijem zahtevu je izvršen upis prava svojine na objektu izgrađenom bez građevinske dozvole, postupak se pokreće podnošenjem zahteva za ozakonjenje, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 25. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) je propisano da se postupci ozakonjenja koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončavaju po odredbama ovog zakona.
Članom 13. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) propisano je da se za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ne sprovodi postupak propisan ovim zakonom, već nadležni organ, po pribavljanju dokaza iz člana 10. stav 5. ovog zakona, obaveštava podnosioca da uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi rešenje o ozakonjenju.
Ukoliko su nakon upisa izvedeni bespravni građevinski radovi, onda to više nije onaj objekat koji je upisan u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i za njega se sprovodi postupak propisan Zakona o ozakonjenju objekata.