Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePodnosilac predstavke prijavljuje već godinama postavljen (2005. godine) klima uređaj na uličnoj fasadi zgrade za kolektivno stanovanje. Zgrada je izgrađena 1980-ih godina u skladu sa tada važećim propisima, i ima upotrebnu dozvolu. U projektu za građevinsku dozvolu nije predviđeno postavljanje klima uređaja. Na objektu zgrade je postavljeno još pet klima uređaja, ukupno šest za deset stanova. U koje vrste radova spada postavljanje klima uređaja po definicijama iz Zakona o inspekcijskom nadzoru (naime, prema članu 1. stav 1. tačka 24d: oprema su pojedinačni uređaji, mašine, procesne instalacije i drugi proizvodi od kojih se sastoji postrojenje, koji mogu biti i samostalno ugrađeni u objekat radi tehnološkog ili drugog procesa kojem je objekat namenjen). Da li je u ovom smislu klima uređaj OPREMA? U istom stavu Zakona i tačkama 32,33,34,35,36 i 36a samo se definiše zamena opreme i uređaja, dok nigde nije navedeno postavljanje uređaja i opreme. Da li fizička lica, koja stanuju u zgradama za kolektivno stanovanje gde nije predviđeno građevinskom dozvolom postavljanje klima uređaja treba da traže Rešenje o odobrenju za izvođenje radova po Pravilniku o posebnoj vrsti objekata, sa izradom tehničke dokumentacije? Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada je u članu 61. propisano da jedinica lokalne samouprave može odlukom da zabrani postavljanje klima uređaja na vidljivom delu zgrade.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalo je tumačenje da „Postavljanje klima uređaja predstavlja radove na investicionom održavanju, u smislu člana 2. tačka 36) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije“.
Za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju za izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) i Pravilnikom o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona (član 175. stav 1. tačka 2.), te da će naložiti rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona (član 176. stav 1. tačka 1a).
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) je propisano da su zajednički delovi zgrade, između ostalog, zajednički građevinski elementi (čl. 3. st. 1. tač. 16). Ako je deo zgrade zbog svog položaja istovremeno poseban i zajednički deo zgrade, takav deo smatra se zajedničkim delom zgrade, dok vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo upotrebe tog dela bez prava da mu menja fizička svojstva, kao što su: oblik, strukturu, uključujući i boju, osim ako je reč o površinama koje čine deo unutrašnjosti tog posebnog dela ili kada se izvode radovi na unapređenju svojstava tog posebnog dela ili zgrade kao celine, pod uslovom da se time ne ugrožavaju funkcije tog dela kao zajedničkog dela.
Skupština stambene zajednice donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari (čl. 42. st. 1 tač. 16. Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada).
Radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izgradnji mogu biti predmet ozakonjenja, u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Da li se pod terminom "vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta" podrazumeva odgovorni vršilac tehničke kontrole i odgovorno lice vršioca tehničke kontrole? Ovo je važno kod potpisivanja i overavanja posebnog dela projekta koji podleže tehničkoj kontroli.
U Prilogu 5 koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, precizno su navedena lica koja potpisuju izjavu vršioca tehničke kontrole. Ukoliko se radi o pravnom licu, izjavu potpisuje odgovorno lice tog pravnog lica. U nastavku slede potpisi svih vršilaca tehničke kontrole, kao i brojevi njihovih licenci.
Predmetni obrazac – prilog 5 može se preuzeti na sledećem linku http://www.eupropisi.com/dokumenti/klasaRS72_18.pdf
Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.
Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.
U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.
Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta konkretno znači neprofitna zakupnina i zakupnina koja se obračuvanava primenom propisanih kriterijuma i merila u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu?
Članom 2. Zakona o porezima na imovinu koji je bio u primeni do 31. decembra 2018. godine bilo je propisano da se porez an imovinu plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.
Navedena odredba uvedena je pre donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Starim zakonom o stanovanju bile su uređene samo neporfitne zakupnine, a novi zakon o stanovanju sada uređuje i neprofitne zakupnine I obligacioni zakup.
Namera Zakona o porezima na imovinu je da se samo kod neprofitne zakupnine porez utvrđuje zakupcu, ali u periodu od 2017-2018 nije izvršeno usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanu zgrada, zbog čega je u tom periodu zakupac po osnovu ugovora o obligacionom zakupu mogao da bude obveznik, uzimajući u obzir navedene propise.
Od 1. januara 2019. godine sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica (tačka 2)).
Stavom 5. i 6. člana 2. zakona propisano je: "Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:
Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.pdf
Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji za obračun neprofitne zakupnine.DOC
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice poseduje imovinu koja je u postupku ozakonjenja. Šta treba da priloži nadležnoj službi kao dokaz da je ta imovina prijavljena u površini koja se ozakonjuje, s obzirom da se prijave za pravna lica od ove godine podnose u elektronskoj formi? Fižička lica su predavala kopiju poreske prijave iz koje se vidi ovaj podatak.
Zakonom o ozakonjenju, u članu 11. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.
Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga I Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim uptem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena I nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektornske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija I potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje možete dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba, u zavisnosti kako će oni postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.