Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeIspravka granica susednih katastarskih parcela je uređena članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji. Stavom 1. i 2. uređeno je da se ispravka vrši na osnovu elaborata geodetskih radova. Stavom 3. je uređeno da vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose pre izrade elaborata geodetskih radova. Imajući u vidu da pre izrade elaborata vlasnik nema utvrđen nijedan element ispravke granica, a samim tim ni predmet rešavanja imovinsko pravnih odnosa, na koji način će ih rešiti pre izrade elaborata? Tako isto, vezano za stav 4. davanje saglasnosti od strane pravobranioca, koji takođe nema predmet za davanje saglasnosti.
Član 68. Zakonu o planiranju i izgradnji glasi: "Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova".
Takođe, Zakonom je predviđeno da pre izrade elaborata vlasnik parcele rešava imovinsko-pravne odnose, što u prevodu znači da je u obavezi da deo susedne parcele kupi od vlasnika bilo da je reč o javnoj ili privatnoj svojini.
Saglasnost pravobranioca, kao zastupnika grada/opštine potrebna je samo ako je vlasnik susedne parcele jedinica lokalne samouprave.
U situaciji kada ne posttoji ni jedan elemenat ispravke granice parcele jer još uvek nije izrađen elaborat, može se putem skice planirane parcelacije (ili ispravke granice parcele) oko koje bi se složile sve stranke u postupku, utvrditi u odgovarajućim merama i granicama tačna površina susedne parcele koja je potrebna kako bi se uspostavila ispravka granice.
Georeferencirana skica je osnov za početak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa između podnosioca zahteva za ispravku granice parcele i vlasnika susedne parcele a svako eventualno odstupanje do kojeg može doći kasnije bi se rešavalo izmenom (aneksom) osnovnog ugovora između stranaka u postupku.
Građevinski inspektor je doneo rešenje o rušenju objekta u skladu sa članom 7. stav 7. Zakona o ozakonjenju (“Sl. glasnik RS”, br. 96/15) i dostavio isto nadležnom Odeljenju za ozakonjenje. U skladu sa članom 7. stav 8. istog zakona u dispozitivu rešenja je navedeno da se rešenje neće izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Nadležni organ za ozakonjenje je doneo rešenje kojim se odbija zahtev za ozakonjenje kao neosnovan, jer se predmetni objekat nalazi na saobraćajnici, prema PGR-u i rešenje uručio stranci. U zakonskom roku, stranka je uložila žalbu i navela da joj rešenje građevinskog inspektora o rušenju objekta nije uručeno, te da se rušenje ne može sprovesti. Odredbom člana 7. stav 9. Zakona o ozakonjenju, propisano je da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom. Saglasno navedenom, nadležno Odeljenje je pokrenulo postupak ozakonjenja i donelo napred navedeno rešenje bez upuštanja utvrđivanja činjenice da li je stranci rešenje građevinskog inspektora dostavljeno. Da li je nadležni organ za ozakonjenje pravilno postupio kada je doneo rešenje kojim je odbio zahtev za ozakonjenje, bez obzira što stranka nije primila rešenje građevinskog inspektora o rušenju istog, a rešenje se neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja?
Zakonom o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS", br. 96/2015) je članom 7. stav. 6. bilo propisano da, po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu; članom 7. stav 7. da rešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ); članom 7. stav 8. da se rešenje iz stava 7. ovog člana neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja; a članom 7. stav 9. da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Kao organ nadležan za izdavanje rešenja o ozakonjenju pravilno ste postupili kada ste po dobijanju rešenja o rušenju objekta koje je doneo građevinski inspektor po službenoj dužnosti pokrenuli postupak ozakonjenja, bez upuštanja u ocenu ispravnosti rešenja građevinskog inspektora, jer ovim zakonom niste određeni kao organ koji vrši nadzor nad radom građevinske inspekcije.
Ukoliko stranka smatra da postoje razlozi za pobijanje rešenja građevinskog inspektora, može ga pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim protiv rešenja građevinskog inspektora.
Žalbu na rešenje građevinskog inspektora stranka ne može izjavljivati kroz žalbu na rešenje o ozakonjenju.
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/2020 - Odluka US RS) propisano je da se postupak ozakonjenja može pokrenuti i ukoliko građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, tako što je članom 6. stav 4. propisano da u slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Što se tiče postupka upravnog izvršenja rešenja građevinskog inspektora, on nije u nadležnosti organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, već prvostepenog organa koji je doneo rešenje koje se prinudno sprovodi, a to je organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.
Da li je moguće ozakonjenje garaže na opštinskom zmeljištu? Kao dokaz o pravu svojine na objektu postoji presuda na osnovu priznanja, a u drugom identičnom slučaju postoji kupoprodajni ugovor. Ako postoji, šta je potrebno prethodno uraditi, pre samog procesa ozakonjenja? Da li se daje zemljište u zakup ili je ovde moguće određivanje zemljišta za redovnu upotrebu shodno Zakonu o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, prvo je potrebno proveriti postoji li planski osnov za ozakonjenje, u skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju:
Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.
Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti.
Nakon toga, potrebno je pristupiti određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji.
Naime, članom 10. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kako u konkretnom slučaju može da se pretpostavi da postoji dokaz o pravu svojine na objektu (Kupoprodajni ugovor, odnosno presuda), tada je neophodno da podnosilac zahteva pribavi odnosno dokaže odgovarajuće pravo na zemljištu.
Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljištu ispod objekta, stečeno u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta biće u ovom slučaju najverovatnije određeno kao zemljište pod objektom, a na osnovu elaborata geodetskog obeležavanja koje izrađuje ovlašćeno lice na zahtev podnosioca.
U vezi sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, na koji način se, u postupku ozakonjenja objekata, utvrđuje da za neki objekat nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli?
Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. Glasnik RS”, br. 18/2016 и 95/2018 – autentično tumačenje) je propisano da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari (član 10).
Činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari utvrđuju se dokazima (član 116. stav 1. ZUP-a).
Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. Glasnik RS”, br. 96/2015 i 83/2018), propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Činjenica da nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, utvrđuje se na osnovu isprave koju je izdao organ nadležan za izdavanje rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, a to znači upravnog akta kojim je odbijen zahtev investitora za izmenu građevinske dozvole.
Potrebno je mišljenje o primeni člana 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, radi se o legalnom objektu preuzetom iz zemljišne knjige, sagrađen na parceli koja je formirana do 11. septembra 2009. godine. Da li je u ovom slučaju normirana nadležnost nadležne službe katastra nepokretnosti za sticanje prava svojine od strane vlasnika objekta, u smislu člana 70. stav 21. i 22. Zakona o planiranju i izgradnji? Takođe, članom 105. st. 1. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem je taj objekat sagrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti. Zahtev za upis prava svojine, u smislu stava 4. navedenog člana, podnosi se organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Dakle, u navedenoj situaciji nema osnova za donošenje upravnog akta od strane organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, po osnovu člana 70. stav 9. tač. 1), 2) i 3) Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko u navedenoj situaciji postoji nadležnost organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, koji je zakonski osnov vođenja upravnog postupka?
Članom 70. stav 21. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da: "Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, odnosno takva katastarska parcela se smatra parcelom koja u utvrđenoj površini služi za redovnu upotrebu objekta, a pravo svojine na toj parceli biće upisano u skladu sa zakonom.
Dalje se u Zakonu navodi da: „Postupak iz stava 21. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, na osnovu dokaza da je građevinska parcela formirana, odnosno obeležena pre 11. septembra 2009. godine (stav 22. istog člana Zakona).
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, a na osnovu podataka (da je na zemljištu upisana RS sa pravom korišćenja javnog preduzeća; da je porodična stambena zgrada u vlasništvu fizičkih lica; da je porodična stambena zgrada preuzeta iz zemljišnih knjiga - u smislu Zakona reč je o legalnom objektu, kao i da je parcela formirana do stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji - do 11.09.2009.), mišljenja smo da su ispunjeni uslovi iz člana 70. stav 21. i stav 22. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da se navedena parcela smatra zemljištem za redovnu upotrebu objekta koji je u privatnom vlasništvu, i da nije potrebno sprovoditi postupak utvrđivanja površine za redovnu upotrebu objekta u skladu sa članom 70. Zakona, pred prvostepenim organom.
Postupak upisa prava svojine na zemljištu je u nadležnosti katastra koji je u obavezi da na osnovu dokaza da je parcela formirana do 11. septembra 2009. godine izvrši promenu upisa u javnoj knjizi u skladu sa Zakonom.