U skladu sa članom 69. stav 9. “Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta”. U konkretnom slučaju bi validan dokaz o rešenim imovinskim odnosima bio saglasnost Železnica Srbije kao korisnika zemljišta čiji je vlasnik RS.

U istom stavu 9. se navodi i da "Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti”.

Osim navedenog, u skladu sa članom 69. stav 11. u slučaju da se predmentna parcela nalazi na zemljištu iznad podzemnih delova pomenutih objekata ili na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina (što nije precizirano u pitanju), investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta, a takođe se u tom slučaju, u skladu sa stavom 12. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.

Model uverenja za pravna lica - ozakonjenje.docx

Sadržaj uverenja svakako treba prilagoditi svakoj pojedinačnoj situaciji.

Članom 11. Zakona o ozakonjenju propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija. Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja. 

Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga i Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim putem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena predmetna nepokretnost koja se ozakonjuje.

S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektronske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija i potrebne su za ozakonjenje.

Takođe, uzimajući u obzir da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje, već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.  

U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje može se dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Institut promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta je definisan sa dva zakona - Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/06, 65/08 / dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / dr. zakon) i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/18 i 49/19).

Promena namene se uglavnom vrši na celoj parceli, ali se može vršiti na delu parcele u sledećim slučajevima:

• izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m² stambenog prostora;
• izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost;
• izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
• regulacija vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
• izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište;
• podizanje poljozaštitinih pojaseva.

Naime, za ove kao i druge slučajeve koji se mogu osloboditi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, propisano je, između ostalog, članom 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara da uz zahtev, obveznik naknade podnosi sledeću dokumentaciju:

1. dokaz o vlasništvu ili korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
2. kopiju plana katastarske parcele;
3. izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta o nameni katastarske parcele;
4. saglasnost ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
5. podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;
6. podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
7. kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 49/92); 
8. dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 7) ovog stava; 
9. dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra propisana je članom 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik RS” br. 113/15, 96/16 i 120/17).

Prema članu 48. Pravilnika, u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1. upotrebnu dozvolu
2. elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta
3. elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

Ovim Pravilnikom, kao što je navedeno u članu 1. bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata (u daljem tekstu: CIS), a posebno način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri elektronskim putem, odnosno ovim pravilnikom je propisano da se dostava vrši kroz CIS (Centralni informacioni sistem), u cilju evidentiranja u javnoj elektronskoj bazi podataka CEOP-u (Centralna evidencija objedinjenih procedura).

Prema tome, nadležni organi dokumentaciju iz člana 48. Pravilnika dostavljaju kroz pokretanje zahteva kroz aplikativni sistem CEOP. 

Pitanje pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli je uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Stoga, rešenje o građevinskoj dozvoli obzirom da je potvrđeno rešenjem drugostepenog organa steklo je svojstvo konačnosti, ali obzirom da je protiv odluke drugostepenog organa podneta tužba, isto nije postalo pravnosnažno.

Tek nakon odluke Upravnog suda isto će biti i konačno i pravosnažno.

Stoga, nije moguće izdati rešenje o upotrebnoj dozvoli pre pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli.

Da bi se izvršio tehnički pregled završenog objekta, a potom i izdala upotrebna dozvola potrebno je da investitor:

1. ima potvrđenu prijavu radova - za koju je prvi uslov da rešenje o građevinskoj dozvoli bude pravnosnažno i drugi uslov je da je podnet dokaz o plaćenom doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta;
2. potvrdu o izgrađenim temeljima i o završetku objekta u konstruktivnom smislu - obe ove prijave se rade samo na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

O svemu ovome, postupajući organ je obavezi da se brine tokom čitavog postupka.