Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li stranka u postupku koji se vodi kod građevinske inspekcije može inicirati podnošenje prekršajne prijave nadležnom organu uprave, u skladu sa odredbom člana 209. st. 1. tač 5. Zakona o planiranju i izgradnji i koju vrstu odluke organ uprave može doneti u toj situaciji? Da li se u konkretnom slučaju misli na građevinskog inspektora (shodno čl. 171. Zakona)?
Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US) je članom 167. propisano da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.
Prema odredbama člana 179. Zakona o prekršajima, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni, pri čemu su ovlašćeni organi organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.
Članom 180. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona.
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon), kao posebnim zakonom, kojim je članom 209. stav 1. tačka 5. propisana prekršajna odgovornost za odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171), određeno je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 209. stava 1. tačka 5) podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole za tu vrstu objekta (član 209. stav 3).
Članom 181. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sadrži i činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi. Dakle, organ nadležan za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka će zahtev podneti ukoliko ga može obrazložiti činjenicama, u kom slučaju, prema odredbama člana 209. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji ima obavezu da podnese zahtev, a ne diskreciono ovlašćenje da odluči da li će i pored činjenica koje ukazuju na povredu zakona odučiti da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese ili ne.
Ukoliko se stranka nadležnom ogranu obrati sa zahtevom da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nadležni organ će stranku dopisom obavestiti o merama preduzetim u postupku.
Da li postoji mogućnost da se pomogne stranci u postupku kada dođe do odstupanja u odstojanju građevinske linije od regulacione linije? Naime, širina u konkretnom slučaju je 1,5 m, a ne 3 m kako je propisano Pravilima građenja.
Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje i izdaju se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Članom 57. Zakona je propisano da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg urbanističkog plana, a ukoliko je za predmetno područje predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži elemente regulacije. U tim slučajevima, lokacijski uslovi obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.
U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je Pravilima građenja utvrđeno rastojanje između regulacione i građevinske linije koje iznosi minimalno 3m, pretpostavlja se da važećim planskim aktom nije dozvoljena izgradnja na udaljenosti manjoj od 3m od regulacione linije a da je došlo do odstupanja od građevinske dozvole prilikom izvođenja radova. U tom slučaju, ne bi bilo moguće izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, jer isti ne bi bili u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Podnosilac zahteva može inicirati izmenu i dopunu važećeg urbanističkog plana, gde bi nadležni organ za izradu plana, obrađivač i Komisija za planove cenili da li je moguća i svrsishodna izmena ovog konkretnog pravila građenja - odnosno promena utvrđene regulacije.
Potrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta.
Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke.
Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.
Da li je izricanje novačne kazne u slučaju iz rešenja o izvršenju, u skladu sa navodima iz člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izvršenje posrednim putem?
Ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, u zavisnosti od karaktera radnje koju je izvršenik bio u obavezi da preduzme, upravno izvršenje se može sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), izvršenjem neposrednom prinudom.
Jedan od načina upravnog izvršenja je izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i regulisan je odredbama člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), kojim je propisano da će organ koji sprovodi izvršenje prinuditi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne rešenjem, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Istim članom propisan je način odmeravanja visine izrečene novčane kazne, kao i to da se ona može ponovo izreći sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Kada su u pitanju novčane kazne izrečene u postupku inspekcijskog nadzora, na postupak naplate izrečenih novčanih kazni primenjuju se odredbe člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kojim je u stavu 6. propisano da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Dakle, ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja o izricanju novčane kazne, ono se po izvršnosti i pravnosnažnosti dostavlja javnom izvršitelju radi pokretanja postupka njegovog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019).
U pitanju je primena člana 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju objekata (oblast zakonjenja objekata izgrađenih u zaštitnom pojasu železnice). Rradi se o dve situacije: U prvoj situacije, od „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu železničke pruge Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, u kome se, između ostalog, navodi da Gradska uprava treba da utvrdi da li će postojati negativan uticaj železničkog saobraćaja na predmetne objekte i da se propišu tehničke mere radi sprečavanja negativnog uticaja od odvijanja železničkog saobraćaja (buka, vibracije, fizička zaštita lica i objekata) na objekat. Za jedan objekat koji se nalazi u pružnom pojasu, dobijen je odgovor da nije moguće izdati pozitivno mišljenje. U drugoj situaciji, od „Infrastrukture železnice Srbije“ Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu regionalne pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, (inače radi se o pomoćnom objektu u vlasništvu fizičkog lica) u kome se, između ostalog, navodi da se Prostornim planom RS planira revitalizacija i modernizacija (respektivno elektrifikacija) jednokolosečne železničke pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište sa izgradnjom kapaciteta za povezivanje značajnih korisnika, i da nije moguće dati pozitivno mišljenje bez dostavljanja odgovarajućeg izvoda iz urbanističkog planskog dokumenta kojim se dokazuje da je izgradnja ovakvih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave, kao i mere zaštite objekta s obzirom da se isti nalazi u infrastrukturnom pojasu, shodno članu 71. Zakona o železnici ("Sl.glasnik RS", br. 41/2018). Po planskom dokumentu postoji mogućnost ozakonjenja u pogledu namene i spratnosti objekta. Shodno gore navedenom, da li se u navedenim situacijama može primeniti član 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata, kojim je propisano da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima? Ukoliko je moguće ozakonjenje na osnovu izjave vlasnika objekta, bez obzira na dostavljene dopise, da li Gradska uprava ima obavezu da izjavu i rešenje o ozakonjenju dostavi „Infrastrukturi železnice Srbije" Beograd, radi eventualnog ulaganja žalbe?
Uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata regulisani su isključivo Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona propisano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen, između ostalog, u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Stavom 3. člana 5. propisano je da će izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Postupak pribavljanja saglasnosti propisan je članom 28. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kome nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara i uz njega mu dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Prema odredbama ovog člana upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, može dati saglasnost ili odbiti davanje saglasnosti za ozakonjenje.
Uslovi koje je Zakon o ozakonjenju objekata propisao za davanje saglasnosti je da je ona pisana, data u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, da nije u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, odnosno da nije u suprotnosti sa opštim aktom iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Članom 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.
Članom 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Na osnovu navedenih odredaba zakona, kao organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, u obavezi ste da, osim, pokretanja postupka pribavljanja saglasnosti, od vlasnika nezakonito izgrađenog objekta pribavite overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Zakon o ozakonjenju objekata nije dao mogućnost upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, da mimo uslova utvrđenih Zakonom o ozakonjenju objekata postavlja uslove za davanje saglasnosti.
Ovo rešenje o ozakonjenju možete, iz razloga veće pravne sigurnosti, dostaviti i upravljaču javnog dobra, organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, kao licu koje ima opravdani pravni interes da bude stranka u postupku.