Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno mišljenje u vezi primene člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kada nadležni organ Opštinske uprave donese rešenje kojim utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta po proceduri predviđenoj članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji, te utvrdi prestanak prava svojine na zemljištu, na koji način se reguliše plačanje tržišne cene zemljišta za redovnu upotrebu objekta? Da li se vlasnik objekta istim rešenjem obavezuje na plaćanje cene, te se po pravosnažnosti izdaje potvrda o izmirenoj tržišnoj ceni, a što predstavlja uslov za knjiženje pravosnažnog rešenja kod Službe za katastar nepokretnosti? Članom 70. ne definiše se postupak i način naplate.
Članom 70. stav 1. Zakona o planiranjui izgradnji je definisano da je zemljište za redovnu upotrebu objekta zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.
Rešenje kojim se utvrđuje pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta donosi nadležni organ JLS.
Članom 70. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u slučaju iz stava 6. ovog člana, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini Republike Srbije, nadležni organ u postupku ozakonjenja na utvrđenu površinu zemljišta pribavlja saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Stavom 8. istog člana Zakona propisano je da akt iz stava 7. ovog člana predstavlja ispravu podobnu za formiranje katastarske parcele. Po formiranju katastarske parcele Republička direkcija za imovinu Republike Srbije otuđuje novoformiranu katastarsku parcelu vlasniku objekta iz stava 6. ovog člana, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
S obzirom na to, da se na pitanje otuđenja građevinskog zemljišta isključivo primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, s tim u vezi članom 100. stav 1. tačka 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti neposrednom pogodbom u slučaju formiranja građevinske parcele iz člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (zemljište za redovnu upotrebu objekta).
Stoga je, nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđena površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta, a radi se o zemljištu u svojini RS potrebno isto dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu kako bi ista pokrenula postupak otuđenja tog zemljišta u redovnom postupku.
Nakon pravosnažnosti rešenja pristupa se zaključivanju ugovora o otuđenju, metodom neposredne pogodbe, pod tržišnim uslovima.
U slučaju da je titular prava svojine JLS, tada se nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta pristupa izradi Ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta, neposrednom pogodbom, pod tržišnim uslovima, a sve saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno saglasno Odluci o otuđenju građevinskog zemljišta, ako je takvu odluku donela JLS.
Stranka želi da ozakoni porodičnu stambenu zgradu. Za istu je izdata građevinska dozvola 25.07.1988. godine, ali do danas nije podnet zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Za predmetni objekat nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, niti je podnet zahtev za ozakonjenje. Takođe, građevinski inspektor nije doneo rešenje na osnovu kojeg bi se mogao pokrenuti postupak ozakonjenja. Objekat je evidentiran u katastru nepokretnosti, po osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Upoređivanjem projekta za građevinsku dozvolu i kopije plana, uočava se odstupanje od izdate građevinske dozvole, u smislu odstupanja u dimenzijama i obliku objekta. Da li u ovom slučaju stranku treba uputiti na izmenu građevinske dozvole i nakon toga na pribavljanje upotrebne dozvole u skladu sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, odnosno članom 142. stav 1. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji ili postoji mogućnost ozakonjenja porodične stambene zgrade na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta, dostavljenog od strane nadležne službe za katastar nepokretnosti?
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/2013) bilo je propisano članom 1. da se ovim zakonom uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole ( u daljem tekstu: bespravno izgrađeni objekti).
Najpre treba da se utvrdi šta je upisano po odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i da li je na upisanom objektu bilo naknadno izvedenih bespravnih građevinskih radova.
Članom 6. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da je predmet ozakonjenja i objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Članom 23. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da se postupak ozakonjenja pokreće za lica iz člana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, po čijem zahtevu je izvršen upis prava svojine na objektu izgrađenom bez građevinske dozvole, postupak se pokreće podnošenjem zahteva za ozakonjenje, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 25. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) je propisano da se postupci ozakonjenja koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončavaju po odredbama ovog zakona.
Članom 13. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) propisano je da se za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ne sprovodi postupak propisan ovim zakonom, već nadležni organ, po pribavljanju dokaza iz člana 10. stav 5. ovog zakona, obaveštava podnosioca da uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi rešenje o ozakonjenju.
Ukoliko su nakon upisa izvedeni bespravni građevinski radovi, onda to više nije onaj objekat koji je upisan u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i za njega se sprovodi postupak propisan Zakona o ozakonjenju objekata.
Podnosilac predstavke prijavljuje već godinama postavljen (2005. godine) klima uređaj na uličnoj fasadi zgrade za kolektivno stanovanje. Zgrada je izgrađena 1980-ih godina u skladu sa tada važećim propisima, i ima upotrebnu dozvolu. U projektu za građevinsku dozvolu nije predviđeno postavljanje klima uređaja. Na objektu zgrade je postavljeno još pet klima uređaja, ukupno šest za deset stanova. U koje vrste radova spada postavljanje klima uređaja po definicijama iz Zakona o inspekcijskom nadzoru (naime, prema članu 1. stav 1. tačka 24d: oprema su pojedinačni uređaji, mašine, procesne instalacije i drugi proizvodi od kojih se sastoji postrojenje, koji mogu biti i samostalno ugrađeni u objekat radi tehnološkog ili drugog procesa kojem je objekat namenjen). Da li je u ovom smislu klima uređaj OPREMA? U istom stavu Zakona i tačkama 32,33,34,35,36 i 36a samo se definiše zamena opreme i uređaja, dok nigde nije navedeno postavljanje uređaja i opreme. Da li fizička lica, koja stanuju u zgradama za kolektivno stanovanje gde nije predviđeno građevinskom dozvolom postavljanje klima uređaja treba da traže Rešenje o odobrenju za izvođenje radova po Pravilniku o posebnoj vrsti objekata, sa izradom tehničke dokumentacije? Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada je u članu 61. propisano da jedinica lokalne samouprave može odlukom da zabrani postavljanje klima uređaja na vidljivom delu zgrade.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalo je tumačenje da „Postavljanje klima uređaja predstavlja radove na investicionom održavanju, u smislu člana 2. tačka 36) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije“.
Za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju za izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) i Pravilnikom o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona (član 175. stav 1. tačka 2.), te da će naložiti rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona (član 176. stav 1. tačka 1a).
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) je propisano da su zajednički delovi zgrade, između ostalog, zajednički građevinski elementi (čl. 3. st. 1. tač. 16). Ako je deo zgrade zbog svog položaja istovremeno poseban i zajednički deo zgrade, takav deo smatra se zajedničkim delom zgrade, dok vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo upotrebe tog dela bez prava da mu menja fizička svojstva, kao što su: oblik, strukturu, uključujući i boju, osim ako je reč o površinama koje čine deo unutrašnjosti tog posebnog dela ili kada se izvode radovi na unapređenju svojstava tog posebnog dela ili zgrade kao celine, pod uslovom da se time ne ugrožavaju funkcije tog dela kao zajedničkog dela.
Skupština stambene zajednice donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari (čl. 42. st. 1 tač. 16. Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada).
Radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izgradnji mogu biti predmet ozakonjenja, u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Da li se pod terminom "vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta" podrazumeva odgovorni vršilac tehničke kontrole i odgovorno lice vršioca tehničke kontrole? Ovo je važno kod potpisivanja i overavanja posebnog dela projekta koji podleže tehničkoj kontroli.
U Prilogu 5 koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, precizno su navedena lica koja potpisuju izjavu vršioca tehničke kontrole. Ukoliko se radi o pravnom licu, izjavu potpisuje odgovorno lice tog pravnog lica. U nastavku slede potpisi svih vršilaca tehničke kontrole, kao i brojevi njihovih licenci.
Predmetni obrazac – prilog 5 može se preuzeti na sledećem linku http://www.eupropisi.com/dokumenti/klasaRS72_18.pdf
Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.
Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.
U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.
Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.