Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeGrađevinska dozvola je izmenjena usled promene investitora a zatim je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu. Podnosilac zahteva za upotrebnu dozvolu je novi investitor i jedini dokument gde se on pominje je Prilog 7 Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta izvedenog objekta da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Ostala tehnička dokumentacija glasi na starog investitora. Da li je neophodno da celokupna dokumentacija glasi na novog investitora, ili može kroz izjavu/saglasnost ili drugi akt investiora da se uvaži dokumentacija koja glasi na starog investitora?
Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora. Međutim, ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj Projekat za izvođenje može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7
Po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji izdato je Rešenje o odobrenju za adaptaciju sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vodom. Da li je za ovakvu vrstu radova (adaptaciju) potrebna polisa osiguranja prema trećem licu, s obzirom da u konkretnom slucaju treće lice ne postoji?
Član 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu investitora ili izvođača radova da uz prijavu radova, pored ostale dokumentacije, dostavi i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati prilikom izvođenja određenih građevisnkih radova.
Kako se u konrketnom slučaju radi o izvođenju radova radi adaptacije sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vode, to bi u konkretnom slučaja treća lica bila sva lica koja se slučajno ili namerno nađu u blizini mesta izvođenja radova i pretrpe eventualnu štetu od izvođenja radova.
Stoga je potrebno da se uz prijavu radova nakon pravnosnažnosti rešenja iz člana 145. Zakona, dostavi navedena polisa osiguranja.
Da li je dovoljno dostaviti izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom ili je potrebno dostaviti i izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i izveštaj nadležnog građevinskog invpektora da je objekat završten u konstruktivnom smislu?
Član 158. Zakona o planiranju i izgradnji detaljno uređuje postupak za izdavanje upotrebne dozvole. U stavu 5. ovog člana pobrojana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Stav 6. ovog člana propisuje da nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije.
Stavom 7. ovog člana je propisano da ukoliko se utvrdi da nedostaje izjava o završetku temelja i/ili završetku objekta u konstruktivnom smislu urednom dokumentacijom, u smislu stava 6. ovog člana smatra se i naknadno dostavljeni izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni i urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno izveštaj nadležnog građevinskog inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu.
Shodno gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadležni organ treba da primeni stav 6. člana 158. i da može izdati upotrebnu dozvolu tek nakon dostavljanja oba dokumenta (izjava veštaka da su temelji postavljeni u skladu sa dozvolom i izveštaj inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu).
Da li organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole ima pravo da od podnosioca zahteva za izdavanje građevinske dozvole zahteva da dostavi i rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom odnosno da odbaci zahtev zbog formalnih nedostataka jer nije priloženo rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom, a koje rešenje bi onda podnosilac zahteva priložio uz usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole?
U postupcima u kojima se odobrava izgradnja objekata pored Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se i drugi zakonski i podzakonski akti koji su od značaja za projektovanje i izgradnju objekata.
Član 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure iako sadrži taksativno nabrojanu dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne može derogirati obaveze utvrđene drugim zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u oblasti izgradnje objekata.
Mišljenje Stručne službe SKGO je smo da sve zahteve za izdavanje građevinske dozvole koji su podneti posle dana stupanja na snagu Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Sl. glansik RS“, br. 93/2023 i 94/2023-ispravka) podnosilac zahteva treba uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole da priloži Plan upravljanja otpadom shodno članu 6. stav 3. gore navedene Uredbe.
Da li građevinski inspektor sa "lokala" može donositi rešenje o rušenju objekata za koje lokalna samouprava nije nadležna da izda rešenja za izgradnju?
Podela mesne nadležnosti građevinske inspekcije utvrđena je članom 172. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023), kojim je propisano da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva (stav 1.); da inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom (stav 2.); da se autonomnoj pokrajini poverava vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine (stav 3.); i da se opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona (član 4.), što znači da je nadležno ministarstvo posao vršenja inspekcijskog nadzora poverilo autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu prema tome ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada su u pitanju dozvole za izvođenje građevinskih radova u specijalnim rezervatima prirode, najpre, Zakonom o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) je članom 27. stav 1. alineja 2. specijalni rezervati prirode su definisani kao zaštićeno prirodno dobro. Članom 35. Zakona o zaštiti prirode je propisano da se na zaštićenom području uspostavljaju režimi zaštite I stepena, II stepena i/ili III stepena, tako da zaštićeno područje I kategorije proglašava Vlada na predlog Ministarstva, zaštićeno područje II kategorije proglašava Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada se zaštićeno područje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, a zaštićeno područje III kategorije proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kako je to propisano članom 41a istog zakona.
Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole na ovim područjima utvrđena je članom 133. stav 1. tačka 9a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) kojim je propisano da građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugačije određeno, tako da ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata u granicama zaštićenog prirodnog područja prve i druge kategorije proglašene aktom Vlade, u smislu odredbi zakona kojim se uređuje zaštita prirode (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, koji se grade u selima), a da se autonomnoj pokrajini poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine (član 134).
Članom 4. Uredbe o zaštiti specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje ("Sl. glasnik RS", br. 45/2001, 81/2008 i 107/2009) na ovom području utvrđuju se režimi sva tri stepena.
Na osnovu navedenog, mišljenja smo da bi nadzor nad izvođenjem bespravnih građevinskih radova na izgradnji, investicionom održavanju i adaptaciji porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, u specijalnim rezervatima prirode, bio u nadležnosti građevinskog inspektora jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi specijalni rezervat prirode.
Osim toga, Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) je članom 30. propisana je obaveza inspektora da, ako je nenadležan, prema svom znanju i iskustvu, o stanju koje je zatekao sastavi zapisnik, kojeg bez odlaganja prosleđuje inspekciji u čijem delokrugu je vršenje inspekcijskog nadzora.