Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li nadležni organ za izdavanja rešenje o odobrenju za izvođenje radova na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (kad nije potrebno pribaviti lokacijske uslove, npr. pomoćni objekti, ugradnja unutrašnje gasne instalacije ...) mora tražiti odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu od investitora, ili se za radove koji nisu na listi projekata za koje je obavezna procena o uticaja na životnu sredinu ovaj dokument ne prilaže uz zahtev?
Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kaže“ Nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole ne proverava usaglašenost priložene tehničke dokumentacije sa merama i uslovima zaštite životne sredine, iz odluke o saglasnosti na studiju i studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Usaglašenost iste se potvrđuje izjavom investitora i odgovornog projektanta, kojom potvrđuju da je tehnička dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine i koja se obavezno prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova“.
Shodno tome, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da se priloži Odluka da nije potrebna procena uticaja.
Investitor je zainteresovan da na krov svoje poslovne zgrade instalira solarnu elektranu kapaciteta 140 kW. Ukoliko investitor planira instaliranje snage do 50kW, da li to znači da za postavljanje panela nije potrebno izdavati dozvolu ukoliko se ne planira priključenje na elektrodistributivnu mrežu, tj. da li se može primeniti član 145. Zakona o planiranju i izgradnj?
Elektrane iz obnovljivih izvora do 500kW u smislu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, predstavljaju mala postrojenja.
Član 2. stav 1. tačka 5) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata ….predviđa da samo za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca instalisane snage do 50kW nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se za sve elektrane – postrojenja instalisane snage do 50kW (iz drugih obnovljivih izvora ali ne iz energije sunca), kao i za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca preko 50kW u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata…mora izdati akt u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organ imajući u vidu napred navedene odredbe Pravilnika, nije ovlašćen da ceni da li se elektrana gradi za sopstvene potrebe ili za potrebe krajnjeg kupca u smislu odredbi Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i drugih podzakonskih akata jer su ti odnosi investitora tog postrojenja i EDB Elektrodistribucija regulisani posebnim propisima u oblasti energetike.
U ovakvim slučajevima nadležni organ utvrđuje:
i u zavisnosti od toga postupa u skladu sa članom 2. stav 1 tačka 5. ili u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata….
Donete su građevinske dozvole po važenju starog zakona dok je prijava radova, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole izvršena po donešenju novog zakona i novih pravilnika. Da li se sada uz prijavu radova traži polisa osiguranja? Da li se za upotrebnu dozvolu traži da se uskladi tehnička dokumentacija sa novim Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS", broj 96/23) i novim Prilozima uz Pravilnik? Da li se za upotrebnu dozvolu primenjuju novi Pravilnici?
Samostalnim članom 88. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 62/2023) i članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023) određeno je da će se svi započeti postupci pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji okončati po propisima kojima su započeti.
Time je u skladu sa principom vacatio legis rešena dilema kako postupiti u slučajevima koji su navedeni u pitanju.
To znači da se prijava radova i upotrebna dozvola za sve objekte za koje je izdata lokacijska i građevinska dozvola po ranije važećem zakonu, mora izdati u skladu sa uslovima iz lokacijske i građevinske dozvole, odnosno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom kojim je regulisan postupak objedinjene procedure koji je važio u vreme donošenja tih akata.
Ukoliko se objekat gradi na osnovu tehničke dokumentacije (Projekat za građevinsku dozvolu i Projekat za izvođenje) izrađene za vreme važenja ranije Zakona odnosno bez odstupanja od izrađene tehničke dokumentacije, nema osnova da nadležni organ zahteva od investitora usklađivanje te tehničke dokumentacije sa odredbama novog Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023).
Građevinske dozvole su izdate 2017. i 2018. godine i nije izvršena prijava radova u skladu sa članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja. Član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji navodi i da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od 5 godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za između ostalog i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Da li je neophodno da radovi budu prijavljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju porodičnih stambenih objekata kako bi građevinska dozvola bila važeća?
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, kako ste to i sami naveli, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imerativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Stranka je podnela zahtev za izdavanje Rešenje o odobrenju za postavljanje termoizolacije na zid objekta za porodično stanovanje, koji je orijentisan prema komšijskoj strani. Objekat se nalazi i snimljen je tačno na regulaciji - međi. Međutim, komšija ne dozvoljava da termoizolacija prelazi 6-8 cm preko međe. Da li je za izdavanje dozvole potrebno pribaviti saglasnost komšije ili Odeljenje može da izda Rešenje po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji bez saglasnosti, jer je sporna činjenica da li se u tom slučaju dira u pravo svojine komšije?
Zahtev po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji u ovom slučaju može da se odnosi samo na ceo objekat, i ukoliko je to slučaj, te ukoliko je komšija dao pismenu izjavu da nije saglasan sa postavljanjem teromizolacije u navedenoj širini na zidu okrenutom ka zajedničkoj međi, potrebno je poučiti stranku da prvo podnese zahtev da joj se prizna svojstvo stranke u tom postupku kao zainteresovana stranka a potom potrebno je da nadležni organ zaključkom prizna svojstvo stranke trećem zainteresovanom licu jer je nesporan njegov pravni interes za to.
Postavljanjem planirane termoizolacijom u širini koja je navedena u pitanju, može doći do poremećaja postojeće međe, tako da sused ima prava da se tome protivi. Ukoliko treće lice nakon priznavanja svojstva stranke u ovom postupku dostavi pismenu izjavu o svom protivljenju, u tom slučaju nadležni organ treba da odbije zahtev za izdavanje rešenja na osnovu člana 145. Zakona.
Opravdanost postavljanja termoizolacije u širini od 6-8 cm unutar kat. parcele suseda i opravdanost njegovog protivljenja može da ceni samo sud u parničnom psotupku jer se radi o svojisnskim pravima suseda.