Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU okviru postupka ozakonjenja objekta deo objekta ulazi na nekategorisan put, koji je sagrađen pre donošenja propisa. Da li ima neka procedura koja bi eventualno bila moguća ili ozakonjenje u ovakvim stuacijama nije moguće?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.
Samostalnim članom 26. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018) propisano je da ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta. Da li to znači da nakon 06.11.2023. godine nadležan organ za ozakonjenje ne može izdavati rešenje o ozakonjenju ugostiteljskih objekata (za koje je pokrenut postupak ozakonjenja po ranije podnetim prijavama/zahtevima ili je pokrenut postupak po sl.dužnosti na osnovu rešenja građ.inspektora) ili se može izdavati rešenje o ozakonjenju i nakon tog datuma?
Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine i od tada do danas pretrpeo je nekoliko izmena.
Jedna od tih izmena bila je i izmena učinjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018). Njome je uvedena odredba samostalnog člana 26. „Ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija (stav 1.); Ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta (stav 2.)“.
Cilj ove izmene bio je, kako to navodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u svom mišljenju br. 011-00-00599/2020-07 od 26.11.2020. godine, da se stranke dodatno podstaknu da uzmu aktivno učešće u postupku ozakonjenja.
Na ovaj način 6. novembar 2023. godine je određen kao rok za okončanje svih postupaka ozakonjenja.
Međutim, na ovaj način se stvorila pravna situacija da veliki broj predmeta za ozakonjenje i preopternjćnjnost administracije utiču na to da li će neko lice moći da ostvari svoje zakonom stečeno pravo na pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja, zbrog čega je ustavnom žalbom pokrenut postupak ocene ustavnosti odredaba člana 26. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018).
Ustavni sud je u postupku ocene ostavnosti, polazeći od relevantnih odredaba Ustava i Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - Odluka US), ocenio da se kao sporna osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja: da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno pravo vlasnika nelegalnog objekta na mirno uživanje imovinskog prava stečenog na osnovu zakona, koje je zajemčeno članom 58. Ustava, tj. njegovo pravo na ozakonjenje objekta, jer se osporenim zakonskim rešenjem prestanak navedenog prava vezuje za okolnost da nadležni organ javne vlasti nije izvršio ozakonjenje u Zakonom propisanom roku, a da od vlasnika nelegalnog objekta zavisi samo da li je i kada preduzeo Zakonom propisane radnje neophodne za ozakonjenje objekta, a ne i kada će postupak ozakonjenja biti pravnosnažno okončan i da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno ustavno načelo o pravnoj jednakosti i pravu na jednaku pravnu zaštitu bez diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da će se, saglasno Zakonu o ozakonjenju objekata, ozakoniti samo oni objekti koji ispunjavaju sve Zakonom propisane uslove za ozakonjenje, dok iz osporene zakonske odredbe proizlazi da će se, bez obzira na to što ispunjavaju zakonske uslove, ozakoniti samo oni objekti u vezi sa kojima su nadležni organi pravnosnažno okončali postupke ozakonjenja u Zakonom propisanom roku.
Nakon sprovedenog postupka Ustavni sud Republike Srbije je na sednici 3. novembra utvrdio da je odredba člana 26, stava 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018), kojom je definisano da ako se u roku od pet godina ne ozakoni nelegalni objekat, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju, neustavna.
Na ovaj način je stavljen van snage rok za okončanje postupaka ozakonjenja.
Međutim, odredba stava 2. istog člana je još uvek na snazi. Ovom odredbom je propisano da ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta.
Isto obražloženje Ustavnog suda kojom je odredba člana 26. stav 1. oglašena neustavnom, da ostvarivanje prava na ozakonjenje objekta može da bude ograničeno rokom, u smislu Zakonom propisanih obaveza imaoca prava na ozakonjenje objekta da preduzme određene radnje u Zakonom propisanom roku (da dostavi: dokaz o stabilnosti objekta, dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova ili drugi dokument propisan Zakonom kao dokaz umesto izveštaja i elaborata, izrađen u skladu sa Zakonom i dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje), ali da ne može da zavisi od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se odlučuje o ozakonjenju objekta, može da se primeni i na odredbu stav 2, ali je ona još uvek na snazi i propisuje da se, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat (do 06.11.2023.godine), donosi rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, koja traje do rušenja tog objekta.
Mišljenje Stručne službe SKGO je da je rok za okončanje postupaka ozakonjenja, kada su pitanju objekti koji se koriste za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, i dalje na snazi.
Kada u katastru postoje 2 posebna objekta na 2 posebne parcele sa 2 posebna vlasnika 1/1, (a na terenu fizički je objekat sa jednim krovom), da li je za rušenje jednog od njih na svojoj parceli (tj. 1/2 gledano kao celina) potrebna saglasnost vlasnika onog drugog na drugoj parceli?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) regulisano je pitanje uklanjanja objekata članom 137. i 168, tako što je članom 137. propisano da se uklanjanje objekata može sprovesti na osnovu izdate građevinske dozvole, kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta ili na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, izdate u skladu sa odredbama člana 168.
Ako se uklanjanje objekata sprovodi kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, postupak podnošenja zahteva i potrebna dokumenacija regulisani su odredbom člana 135-137. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019).
Da li je potrebna saglast vlasnika objekata na susednim parcelama, zavisi od toga da li se radi o slobodnostojećem objektu, tj. objektu koji je udaljen od bočnih i zadnje granice građevinske parcele, o dva jednostrano uzidana objekta, tj. dva objekta koji su uzidani na jednu bočnu granicu građevinske parcele ili o dvojnom objektu, tj. o dva objekta uzidana na zajedničku bočnu granicu parcele.
Ako se uklanjanje objekta sprovodi na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, članom 168. stav 2. propisano je da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu, uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
U konkretnom slučaju, sa slike se može zaključiti da se radi o starim objektima, koji imju zajednički krov i bez obzira na to što su na dve odvojene parcele, sa dva odvojena ulaza i zasebnim vlasnicima svakog dela, deluju kao objekti koji između imaju jedan zid i da bi rušenjem dela objekta nastala šteta na drugoj polovini objekta, kako na krovu, tako i na zidu koji ostane na parceli kao spoljni zid, zbog čega smo mišljenja da bi za rušenje dela objekta bilo neophodno pribavljanje saglasnosti vlasnika drugog dela objekta. Osim toga, kod ovakvog objekta je i pitanje da li se zid izmađu ovih objekata nalazi tačno na međi.
Da li Opština nakon što zemljište postane građevinsko, može uskladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji zatražiti od nadležnog Katastra nepokretnosti konverziju iz prava korišćenja u pravo javne svojine, tj. da li Katastar nepokretnosti može dozvoliti upis prava javne svojine u korist Opštine na osnovu prostog zahteva ili je Opština dužna zatražiti saglasnost (ili drugi način regulisanja međusobnih prava i obaveza) od vlasnika nepokretnosti, R. Srbije, za takav način promene nosioca prava svojine?
Promenom planskog akta neko zemljište može preći iz statusa poljoprivrednog u status građevinskog zemljišta, kroz upis u katastar promene prilikom sprovođenja plana ta je promena vidljiva.
Ukoliko bi se prilikom upisa promene namene postiglo da se zemljište evidentira kao građevinsko zemljište sa upisanim pravom korišćenja MZ, a znamo da je osnivač Mesne zajednice JLS, mogao bi se postići efekat da kasnije Katastar primenom člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši upis prava javne svojine JLS (ovaj upis se sprovodi po službenoj dužnosti). Za ovaj put, najbolje bi bilo da pre promene namene proverite u nadležnoj službi za katastar da li ovakav upis sprovode.
Međutim, treba imati u vidu i odredbe drugih zakona koje se primenjuju na ovakve i slične situacije, a posebno na odredbu člana 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde je stavom 1. ovog člana Zakona propisano da danom stupanja na snagu zakona, poljoprivredno zemljiste u državnoj svojini postaje zemljiste u javnoj svojini. Prema odredbama samostalnog člana 17. ovog Zakona, katastar takođe po službenoj dužnosti vrši upis javne svojine RS, korisnik Ministarstvo za poslove poljoprivrede.
Saglasno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je najbolja mogućnost obratiti se Vladi RS, preko Republičke direkcije za imovinu da vam izvrši prenos prava svojine u skladu sa članom 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini - prenos sa jednog titulara na drugog bez naknade.
Ono što lokalna samouprava treba da uradi jeste:
Uz zahtev obavezno podneti izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korišćenja vaše Mesne zajednice i izvod iz Statuta opštine gde je definisana nadležnost za pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu.
Po dobijanju zaključka Vlade pristupa se potpisivanju ugovora o prenosu nepokretnosti iz svojine RS u javnu svojinu vaše opštine.
Ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja preporuka je obratiti se Republičkom geodetskom zavodu kao instituciji nadležnoj za poslove vođenja katastra i upisa nepokretnosti i promena na njima u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Potrebno mišljenje u vezi primene Uredbe o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, naime kako postupiti u slučaju kada lice ima dva objekta (koji nisu ucrtani) i jedan je priključen na elektroenergetsku mrežu a drugi nije? Da li se može udovoljiti zahtevu za privremeni priljučak za drugi objekat? takođe, kako postupiti u slučaju kada je sprovedenim popisom objekta utvrđen vlasnik nelegalnog objekta, a kod katastra se parcela i objekat vode na drugo lice. Zbog zabrane otuđenja nije moguće overavati ugovore o kupoprodaji. Da li i na koji način se može udovoljiti zahtevu za privremeni priključak?
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time trajno rešava svoje stambeno pitanje.
U ovom postupku se ne utvrđuje pravo svojine na zemljištu i objektu, već se uz zahtev za privremeno priključenje nezakonito izgrađenog porodičnog stambenog objekta (porodične kuće namenjene za stanovanje koja se koriste za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana) odnosno, posebnog dela objekta-stana, prilaže izjava da je to jedini objekat vlasnika i da time trajno rešava svoje stambeno pitanje, uz ostale dokaze i uslove propisane Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata.
Takođe, napominjemo da je Uredbom propisano da se u ovim postupcima, a naročito postupku utvrđivanja pravnih uslova, mogu koristiti sva dokazna sredstva propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. U situaciji kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta nema drugi, neposredni dokaz, uvek se može koristiti izjava, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o nekoj činjenici, relevantnoj za postupak koji se vodi i ista se smatra verodostojnom ispravom.