Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako nadležni organ treba da postupa u slučaju da svi uslovi imaoca javnih ovlašćenja moraju biti ispoštovani, a EPS u svojim uslovima nije naveo preko kojih parcela prelazi elektroenergetska mreža, kao ni katastarsku parcelu gde se nalazi mesto priključenje? Da li nadležni organ gleda i traži od strane da dostavi dokaze da su rešeni imovinsko-pravni odnosi, vezani za uslove EPS-a koji su navedeni u projektu? Da li se traže dokazi pre izdavanja građevinske dozvole ili kada se podnese zahtev za priključenje na infrastrukturu? Da li se može pozvati na član 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji i da li se isti član može odnositi i na kat. parcelu gde se nalazi mesto priključenja ako je drugo lice vlasnik i na kat. parcele preko kojih prelazi elektroenergetska mreža?
Uslove za projektovanje i priključenje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju planiranog objekta investitora na kat. parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Posle izdavanja lokacijskih uslova, a pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, investitor je dužan da zaključi ugovor sa imaocima javnih ovlašćenja radi realizacije uslova za priključenje koje priključenje će se desisti tek nakon završetka izgradnje planiranog objekta investitora.
Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole planiranog objekta koji treba da bude priključen u budućnosti na komunalnu infrastrukturu ili elektroenergetsku mrežu, investitor uz svoj zahtev pored druge propisane dokumentacije, dostavlja samo ugovor koji je na osnovu izdatih uslova za projektovanje i priključenje zaključio sa imaocem javnih ovlašćenja i to je jedini uslov o kojem nadležni organ koji odlučuje o izdavanju građevinske dozvole planiranog objekta investitora treba da vodi računa u tom postupku.
Paralelno sa izgradnjom svog objekta, investitor treba da preduzima radnje na realizaciji utvrđenih uslova za buduće priključenje tog objekta: da se obrati imaocu javnih ovlašćenja za izradu Elaborata kojim se detaljno razrađuje buduće izvođenje planiranog priključka i eventualnog podzemnih ili nadzemnih vodova: trasa kojom ide i kat. parcele koje zahvata vod, tačno mesto priključenja novoizgrađenog objekta i definiše se obaveza investitora da reši imovinske odnose sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi vod, da ispuni određene tehničke uslove za izvođenje voda, da izradi tehničku dokumentaciju i da pribavi rešenje u smislu člana 145. ZPI sve na ime EPS/Grada/Opštine (u zavisnosti od toga da li se radi o elektrovodu ili komunalnoj infrastukturi), rešenje o uptorebnoj dozvoli i da na kraju finansira u celosti izvođenje radova na tom vodu neophodnom za priključenje novog objekta investitora.
EPS uvek obavezuje investitora da se pre izvođenja radova na elektrovodovima sa priključkom, obrati EPS sa zahtevom za izradu Projektnog zadatka kojim se detaljno utvrđuju obaveze investitora u vezi izgradnje elektrovoda sa priključkom: da izradi KTTP – situaciju, da dostavi projektnu dokumentaciju na saglasnost EPS, da reši imovinske odnose na određeni način, da ugradi materijale koji ispunjavaju određene standarde i sl.
Potom investitor u posebnom postupku, dakle ne u onom postupku u kojem je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, kroz CEOP u korist EPS podnosi zahtev za pribavljanje rešenja iz člana 145. ZPI u kojem treba da dostavi projektnu – tehničku dokumentaciju na kojoj je ovlašćeno lice EPS potvrdilo da je saglasno sa projektnom dokumentacijom, kao i dokaz da je rešio imovinskopravne odnose na kat. parcelama preko kojih prolazi vod u smislu člana 69. ZPI. U otm postupku nadležni organ treba da utvrđuje da li su ispuenjeni uslovi iz člana 69. ZPI za izdavanje rešenja o odbrenju izvođenja radova u smislu člana 145. ZPI za izgradnju voda.
Nakon pribavljanja rešenja po članu 145. ZPI investitor u ime EPS kroz CEOP podnosi prijavu radova i po potvrđivanju prijave radova započinje izvođenje građevinskih radova na izgradnji elektrovoda.
Nadzor nad izvođenjem tih radova obavezno vrši ovlašćeno lice EPS i nakon završetka radova na izgradnji voda, po izvršenom tehničkom pregledu, kroz CEOP investitor podnosi zahtev na ime EPS za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nakon čijeg pribavljanja se vrši primopredaja u skladu sa propisima EPS i u kojoj se proverava da li je investitor ispunio sve obaveze iz zaključenog ugovora, Elaborata EPS i Projektnog zadatka.
Nakon toga ili paralelno sa tim, investitor vrši pripremu za tehnički pregled svog objekta, ugrađuje merne uređaje, ispituje elektroinstalacije, pribavlja potvrdu od izvođača radova za izvedene elektroradove na njegovom objektu, vrši potrebna plaćanja za priključenje i podnosi zahtev kroz CEOP na svoje ime za priključenje svog objekta na elektromrežu, a pre toga mora da zaključi i ugovor o garantovanom snabdevanju sa EPS.
U ovom postupku priključenje novoizgrađenog objekta investitora, ukoliko su sve radnje napred navedene, EPS na terenu vrši fizičko priključenje objekta i potom izdaje potvrdu investitoru da je njegov objekat priključen na elektromrežu.
Da li služba za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta prilikom novog obračuna doprinosa primenjuje važeće iznose za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta ili se primenjuju iznosi koji su važili prilikom izdavanja prvobitne građevinske dozvole (podnet je zahtev za izmenu rešenja u toku gradnje)?
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje/izmenu građevinske dozvole služba nadležna za obračun doprinosa mora, obzirom da se radi o javnom prihodu JLS, da primenjuje ulazne parametre za obračun koji važe na dan podnošenja tog zahteva. To znači da u konkretnom slučaju mora da se primeni prosečna cena novogradnje prema poslednjem zvanično objavljenom podatku organa nadležnog za statistiku, osim ukoliko u odluci JLS kojom su regulisana sva pitanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nisu u smislu člana 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeni slučajevi u kojima se može postupiti drugačije.
U poslednje dve godine došlo je do znatnog povećanja cene građevinskog materijala i radne snage što je dovelo i do povećanja cene 1m² novogradnje. Postoji mogućnost da je utvrđena veća cena po 1m² novogradnje u odnosu na prethodnu 2022. kada je izdata prvobitna građevinska dozvola, tako da to može biti neposredan razlog utvrđivanja većeg iznosa obračuna.
Ukoliko odlukom JLS nisu predviđeni slučajevi i način obračuna za vraćanje primljenog doprinosa ili za vraćanje reduciranog iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta zbog poništaja građevinske dozvole ili zbog izmene građevinske dozvole u slučaju smanjenja površine objekta čija se izgradnja planira, imajući u vidu da se radi o javnom prihodu kojim JLS ne može raspolagati bez prethodno utvrđene nadležnosti i postupka, u tom slučaju ne postoji pravni osnov da se primene neki drugi ulazni parametri osim onih koji su utvrđeni u članu 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li je neophodno izvršiti preparcelaciju zemljišta/promenu namene zemljišta odnosno kako postupiti u slučaju izdavanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova za izgradnju male solarne elektrane na dve katastarske parcele različitih vlasnika. Sa svakim od vlasnika zaključen je i priložen ugovor o dugoročnom zakupu.
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) reguliše odstupanja od opštih pravila propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji koji se tiču:
Solarna elektrana spada u kategoriju objekata definisanih u članu 2. tač. 44) ZPI.
Član 69. stav 2. i stav 4. određuje da se ne formira posebna građevinska parcela samo za objekte nabrojane u tim odredbama člana 69. ZPI ali ne i za objekte iz člana 2. tač. 44) ZPI, dakle ne i za solarne elektrane.
Za sve druge objekte, među kojima su i objekti iz člana 2. tačka 44) ZPI, postoji obaveza formiranja građevinske parcele ali ta građevinska parcela može odstupati od opštih pravila za parcelaciju utvrđenih ZPI (član 65. stav 1. ZPI) i to odstupanje može biti u pogledu površine ili položaja parcele koji je propisan važećim planskim dokumentom samo pod uslovom da postoji pristup planiranom objektu odnosno uređajima na drugi način a ne direktnim pristupom na javnu saobraćajnu površinu: ugovor o službenosti, rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji ili rešenje suda o ustanovljavanju službenosti prolaza.
Dakle, u konkretnom slučaju, radi izgradnje solarne elektrane od dve postojeće kat. parcele u vlasništvu različitih lica treba formirati građevinsku parcelu, s tim što je potrebno, ukoliko ta građevinska parcela nema direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, da se pristup planiranim objektima obezbedi putem službenosti prolaza.
Istovremeno, ukoliko ugovor o zakupu zaključen sa vlasnicima kat. parcela u privatnoj svojini ne sadrži izričitu saglasnost vlasnika za formiranje građevinske parcele na osnovu projekta preparcelacije niti saglasnost za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova zakupcu, onda nisu ispunjeni uslovi u smislu člana 66. stav 2. ZPI za sprovođenje projekta preparcelacije niti su ispunjeni uslovi iz člana 135. ZPI za izdavanje odobrenja za izgradnju objekta. Naravno, ova saglasnost može biti data i u formi posebne izjave na kojoj su potpisi vlasnika dve kat. parcele overeni od strane javnog beležnika.
Pored napred navedenih uslova, pre izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na izgradnji solarne elektrane potrebno je da investitor u smislu člana 135. stav 10. ZPI pribavi energetsku dozvolu u skladu sa Zakonom o energetici.
Koja se dokumenta podnose kod izbora upravnika Stambene zajednice?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
Dakle, potrebno je podneti zahtev za promenu u Registru, uz podnošenje priloga – zapisnika sa sednice skupštine SZ i dokazom o uplati takse. Nadležni registrator doneće odgovarajuće rešenje i uneti promenu u Registar stambenih zajednica.
Da li je potrebno izbrisati teret-plaćanje naknade pre potvrđivanja projekta parcelacije ili tek kada se traži građevinska dozvola?
Članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Stavom 5. člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.
Dakle, mišljenje Stručne službe SKGO je da je vlasnik u obavezi da plati naknadu za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko pre izdavanja građevinske dozvole, nakon čega će organ nadležan za poslove katastra izbrisati zabeležbu.