Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNakon podnetog zahteva za privremeni priključa, nadležni organ je izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, kako nadležni organ da postupa u konkretnom slučaju?
Ukoliko je nakon podnetog zahteva za privremeni priključak, nadležni organ izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, to u konkretnom slučaju nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da ne ispunjava uslove za privremeno priključenje.
Predmetna parcela na kojoj je planirano izgradnja solarne elektrane 120 kW na krovu postojećih proizvodnih objekata je obuvaćena Prostornim planom i nalazi se u zoni poslovana gde je izgradnja jedino dozvoljena ako se lokacija urbanističko tehnički razradi kroz urbanistički projekat. Da li to znači da se lokacija mora prvo razraditi urbanističkim projektom da bi se dozvolila izgradnja ovakvog tipa objekta, iako se ne zauzima novo zemljište?
Solarna elektrana snage 12OkW predstavlja energetski objekat iz člana 2. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji i iz člana 2. stav 1. tačka 14) Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik RS“, br. 83/21 i 74/22) za koji se ne izdaje energetska dozvola u smislu člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) Zakona o energetici.
Ova solarna elektrana ne predstavlja dogradnju postojećeg prostora van postojećeg gabarita ili volumena objekta i stoga se prilikom izdavanja akta kojim se odobrava izvođenje radova na izgradnji primenjuju odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako se radi o posebnoj vrsti objekata smatramo da u slučaju solarne elektrane koja se postavlja na krov proizvodnih objekata (za koje je potrebno u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji da su izgrađeni u skladu sa zakonom, sa upotrebnom dozvolom ili da su legalizovani odnosno ozakonjeni) nije potrebno izraditi Urbanistički projekat.
Kod privremenog priključka stambenih objekatata na infrastrukturu po Uredbi kako tretirati objekte koji su izgrađeni u zoni zaštite akumulacije jezera, tj. da li se oni mogu smatrati kao stambeni objekti?
Privremeno priključenje na infrastrukturne objekte je moguće isključivo za vlasnike porodičnih stambenih objekata i to porodičnih kuća namenjenih za stanovanje koje se koriste za tu namenu, a sastoje se od najviše dva stana, kao i za vlasnike posebnih delova objekta-stanova, koji su izgradnjom, odnosno kupovinom trajno rešavali svoje stambeno pitanje.
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time rešava svoje stambeno pitanje.
Vlasnik objekta je upisan u List nepokretnosti sa upotrebnom dozvolom. Na zemljištu postoji vise vlasnika i to Državna lutrija Srbije kao držalac sa udelom, grad kao držalac sa udelom, Republika Srbija svojina državna sa udelom i 3 privatna lica sa pravom korišćenja i udelima. Da li podnosiocu zahteva, tj. vlasniku objekta može da se dodeli zemljište za redovnu upotrebu objekta?
Organ gradske/opštinske uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove shodno članu 70. stav 10) tačka 1, 2 i 3) Zakona o planiranju i izgradnji nije nadležan za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade u upravnom postupku, ukoliko je zgrada izgrađena sa upotrebnom dozvolom.
U ovom konkretnom slučaju, potrebno je da vlasnik objekta u smislu člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti pred nadležnim sudom pokrene parnični postupak.
Pre pokretanja parničnog postupka potrebno je kod RGZ-a izvršiti promenu vrste prava upisanih sopstvenika zmljišta (iz državine u pravo korišćenja ili pravo svojine).
Ko je nadležan za izdavanje lokacijskih uslova (i nakon toga rešenja po članu 145. Zakona) za izgradnju podzemnog elektro kabl voda 35kV koji se prostire na teritoriji 2 ili više opstina?
Ukoliko je uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova dostavljeno idejno rešenje za izgradnju podzemnog voda koji se kao celina prostire na teritoriji više različitih JLS, u tom slučaju je zaključak opštine Požega o odbacivanju zbog nenadležnosti u smislu člana 133. stav 2. tačka 23) Zakona o planiranju i izgradnji ispravno donet.
U takvom slučaju nadležni organ za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekata je Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.