Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeLokalna samouprava je dana 29.01.2014. godine izdala građevinsku dozvolu za asfaltni kolovoz, a dana 29.01.2016. godine izdala potvrdu o prijemu prijave o početku izvođenja radova. Imajući u vidu da radovi nisu završeni, da li je predmetna građevinska dozvola i dalje važeća, a ako nije, da li postoji mogućnost produženja važenja iste?
Izdata pravnosnažna građevinska dozvola na koju se odnosi pitanje i dalje važi i na osnovu nje se može nastaviti izvođenje radova, a potom izdati i rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Za važnost građevinske dozvole treba imati u vidu dva roka koja se oba računaju od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli.
Prvi rok sadržan je u stavu 1. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) i određuje da građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli ne izvrši prijava radova.
Prijava radova je važan korak jer od potvrđene prijave radova zapravo počinje izgradnja objekta tako da zakonodavac ovde dosledno zastupa stav da se može smatrati da se radi o objektu u izgradnji samo ukoliko je za njega izdato pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli i potvrđena prijava radova.
U ovom konkretnom slučaju imamo pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli i prijavu radova koja je potvrđena 2 godine kasnije (pretpostavljamo da nije nastupila pravnosnažnost rešenja istog dana kada je to rešenje izdato), te iz tog razloga rešenje o građevinskoj dozvoli od 29.01.2014. i dalje važi.
Drugi rok sadržan je u stavu 4. člana 140. ZPI koji određuje da građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti tog rešenja ne izda upotrebna dozvola.
Ovo pravilo ne primenjuje se, dakle ne prestaje važnost pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli istekom ovog roka, ako se radi o objektima iz člana 133. ZPI (objekti za čiju izgradnju akte kojima se odobrava izgradnja objekata izdaje Ministarstvo), o objektima komunalne infrastrukture koji se grade fazno i ako se radi o stambenim objektima koje investitor gradi za rešavanje svoje stambene potrebe.
U konkretnom slučaju, radi se o rešenju kojim se odobrava izgradnja objekta komunalne infrastrukture – ulice, odnosno jednog njenog dela (faze) – kolovoza, te prema tome važnost izdatog pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli nije prestala.
U pogledu mogućnosti produženja važenja građevinske dozvole, uobičajeno je u praksi da se može produžiti važnost izdate građevinske dozvole samo ukoliko se zahtev za produženje važnosti podnese pre isteka propisanog roka iz člana 140. stav 1. i stav 4. ZPI.
Da li je za izgradnju ulice koja je Planom detaljne regulacije definisana i upisana i za koju je doneto Rešenje Vlade RS kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, moguće izdati građevinsku dozvolu (Rešenje o odobrenju izvođenja radova) pre rešavanja imovinsko pravnih odnosa? Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i urađen je i sproveden projekat preparcelacije shodno navedenom rešenju.
Po pravilu, radi izgradnje objekata javne namene (u koje spadaju i površine javne namene) potrebno je pribaviti odgovarajući akt kojim se odobrava izgradnja tog objekta ukoliko je na zemljištu upisano pravo javne svojine (član135. Zakona o planiranju i izgradnji).
Svojinu na tom zemljištu, JLS stiče nakon sprovedenog postupka utvrđivanja javnog interesa po pravilu u postupku eksproprijacije odnosno, u postupku administrativnog prenosa.
U slučaju na koje se odnosi pitanje, radi se o ulici – linijskom infrastrukturnom objektu iz člana 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno o površini javne namene, za čiju izgradnju je u smislu člana 145. ZPI i shodno članu 3. stav 2. tačka 5. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova…potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova.
Član 69. stav 9. ZPI određuje da se radi izvođenja radova na izgradnji ulice kao komunalnog linijskog infrastrukturnog objekta, za dokaz o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu, pored dokaza propisanih članom 135. ZPI (svojina na zemljištu) može koristiti:
Ukazujemo da se za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu, kada se radi o izgradnji objekata javne namene, primarno koriste odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Međutim, Zakon o planiranju i izgradnji član 99. stav 19. i 20. predviđa još jednu mogućnost za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu ako je to potrebno za uređenje površina javne namene (površine javne namene predstavljaju u smislu člana 2. stav 1. tačka 6: ulice, parkovi, trgovi…).
Dakle, moguće je pribaviti ovo zemljište i na osnovu sporazuma sa vlasnikom tog građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini i u postupku i na način koji je regulisan opštim aktom JLS kojim se reguliše upravljanje imovinom JLS, raspolaganje imovinom JLS i pribavljanje u javnu svojinu JLS nepokretnosti.
Ukoliko važeći opšti akt o upravljanju JLS ne sadrži odredbe kojima je regulisan postupak pribavljanja u javnu svojinu JLS građevinskog zemljišta za uređenje/izgradnju površina javne namene u smislu člana 99. stav 29. ZPI, tada obzirom da se radi o potrebi hitnog postupanja (zbog apliciranja JLS za finansijska sredstva kod donatora), ističemo da se može izdati rešenje o odobrenju za izgradnju planirane ulice, ukoliko ovlašćeno lice JLS izda izjavu u smislu člana 69. stav 9. ZPI kojom se u ime JLS obavezuje da će pre izdavanja upotrebne dozvole za novoizgrađenu ulicu biti rešeni imovinskopravni odnosi na predmetnom zemljištu.
Šta je potrebmo dostaviti kao dokaz o pravu svojine na zemljištu s obzirom da je zajednička svojina privatnog lica i opštine?
Potrebno je pre izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli da fizičko lice u postupku otuđenja neposrednom pogodbom sa JLS pribavi preostali deo katastarske parcele koji je u svojini JLS.
Zajednički udeo je neopredeljen udeo u pogledu površine, te kako se cena za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini utvrđuje po 1m2, potrebno je na odgovarajući način utvrditi kolika površina od predmetne kat. parcele pripada JLS.
Predlažemo da se pokrene postupak otuđenja neposrednom pogodbom pred nadležnom imovinskopravnom službom te da se u toku tog postupka pribavi od RGZ uverenje o kretanju ove kat. parcele da bi se utvrdilo da li je imovinska zajednica između fizičkog lica i JLS nastala u postupku izrade novog Katastra nepokretnosti ili na drugi način.
Kada se utvrdi kolika površina predmetne kat. parcele pripada JLS, tada bi po sprovedenom postupku otuđenja neposrednom pogodbom i na osnovu Ugovora zaključenog sa JLS, vlasnik objekta stekao pravni osnov za upis prava svojine na predmetnom zemljištu sa udelom 1/1 i nakon toga bi mogao pokrenuti postupke za pribavljanje akata kojim se odobrava izgradnja objekta.
Da li je za izdavanje rešenja o odobrenju za ugradnju unutrašnjih gasnih instalacija za objekat pod hipotekom potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca vezano za član 17. Zakona o hipoteci?
Kod prava i obaveza vlasnika nepokretnosti i hipotekarnog poverioca neophodno je da se uzmu u obzir odredbe člana 16 i 17. Zakona o hipoteci.
Naime, članom 16. Zakona o hipoteci propisano je da vlasnik nepokretnosti nad kojom je ustanovljena hipoteka ima prava, između ostalih, da upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, da ubira plodove, kao i da predmet hipoteke otuđi i prenese pravo na treće lice.
Članom 17. Zakona o hipoteci propisane su obaveze vlasnika nepokretnosti.
Stavom 1. ovog člana propisano je da vlasnik hipotekarne nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti poverioca. Pod fizičkim menjanjem se podrazumeva: pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.
Stavom 2. istog člana propisano je da je vlasnik nepokretnosti dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost hipotekarne nepokretnosti.
Pažljivim čitanjem stava Zakona, mišljenja smo da se prilikom ugradnje gasnih instalacija ne vrši ni jedna radnja iz člana 17. stav 1. Zakona o hipoteci za koje se zahteva posebna pismena saglasnost hipotekarnog poverioca kao i da se pomenutim radnjama ne umanjuju vrednost nepokretnosti (stav 2).
Da li je i za ovakve radove potrebna saglasnost poverioca ili ne najbolje bi bilo da se pogledaju odredbe Ugovora koji vlasnik nepokretnosti ima sa poveriocem.
Na kraju, imajući u vidu da sam Zakon o hipoteci nije jedan od zakona koji nužno primenjuju lokalne samouprave i da predmetno pitanje nije postavljeno da bi se zaštitio interes lokalne samouprave ili pružila podrška u radu organa, već da je isto više pitanje ugovornog odnosa na relaciji vlasnik nepokretnost - hipotekarni poverilac gde svaki vlasnik nepokretnosti bez obzira kakva je odluka postupajućeg organa u drugom predmetu u obavezi da poštuje svoje ugovorne obaveze i da ih zna.
Koji organ JLS ili služba pokreće postupak i dostavlja Zahtev za pokretanje ili Odluku o pokretanju postupka eksproprijacije ministarstvu građevinarstva?
Predlog za utvrđivanje javnog interesa podnosi korisnik eksproprijacije.
Ukoliko je vaša opština korisnik eksproprijacije predlog treba da podnese Opštinski pravobranilac koji zastupa interese opštine u ovakvim predmetima.
Za opštine koje nemaju formirano opštinsko pravobranilaštvo predlog podnosi Predsednik opštine.
Predlog se podnosi Vladi RS, a preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje Ministartsvo kasnije priprema rešenje kojim se utvrđuje javni interes za predmetnu izgradnju, u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za RS.
Svaki zahtev koji dođe u Ministarstvo biće prosleđen nadležnom sektoru za te poslove saglasno njihovom aktu o sistematizaciji i opisu poslova pojedinačnih sektora.
Sektor za prostorno planiranje i urbanizam Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležan za ocenu planskih akata i daje pozitivno mišljenje na predloge za utvrđivanje javnog interesa koji su podneti redovnim putem na osnovu Zakona o eksproprijaciji.