Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za izdavanje lokacijskih uslova neophodno da postoji već formirana građevinska parcela ili je dovoljan podatak da postojeća katastarska parcela ispunjava uslov za građevinsku parcelu i u odnosu na ove podatke se mogu izdati lokacijski uslovi u skladu sa Zakonom?
Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se lokacijski uslovi izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Lokacijski uslovi mogu se izdati i za više katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, formiranje građevinske parcele nije neophodan uslov za izdavanje lokacijskih uslova.
Upotrebna dozvola može se izdati i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na rizik i odgovornost investitora. Po presudi upravnog suda poništena je građevinska dozvola i predmet je vraćen na ponovni postupak. Šta se dešava sa upotrebnom, da li se ona poništava pre izdavanja nove ili po pravnosnažnosti nove dozvole?
Prema odredbama člana 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.
Konačnost rešenja o građevinskog dozvoli je nastupila ukoliko je drugostepeni organ potvrdio rešenje prvostepenog organa, i na osnovu takvog rešenja je moguće doneti upotrebnu dozvolu i to je u redu. Rešenje o građevinskoj dozvoli nije postalo pravosnažno jer je pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom.
Međutim, kako je Upravni sud poništio rešenje drugostepenog organa i pretpostavljamo spise predmeta vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje isti je u obavezi da postupi prema rešenju drugostepenog organa i presudi Upravnog suda i donese novo na zakonu zasnovano rešenje.
Novo rešenje biće osnov da se izdavanje nove upotrebna dozvola pod uslovom da se izvrši prijava radova i rešenje postane pravosnažno.
Mišljenja smo da imajući u vidu da je otpao osnov donošenja upotrebne dozvole (građevinska dozvola je poništena) da se i rešenje o upotrebnoj dozvoli mora poništiti po službenoj dužnosti od strane postupajućeg organa.
Nakon donošenja nove građevinske dozvole, uz ostale dokaze pokrenuti postupak za donošenje nove upotrebne dozvole sa pozivom na novu građevinsku dozvolu.
Da li su predmet Zakona o ozakonjenju i objekti za koje je u ranijem postupku izdata građevinska dozvola, ali je prilikom izvođenja radova od iste odstupljeno? Na koji način se obračunava taksa za te objekte? Da li se naplaćuje samo za taj deo koji je bespravno izgrađen, prekoračenjem dozvole?
Najpre je potrebno utvrditi da li je za predmetni objekat moguće izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko to nije moguće, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata (član 4. St 3).
U oba slučaja, imajući u vidu da je prilikom izdavanja prvog rešenja o građevinskoj dozvoli investitor izmirio potrebne naknade i takse, biće naplaćena taksa samo u odnosu na razliku korisne površine dograđenog dela objekta (potkrovlje). Visina takse za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji prilaže podnosilac zahteva, u kome je navedena korisna površina i namena objekta koji je predmet ozakonjenja.
Reč je o ozakonjenju objekta koji delom u površini od 6 m2 pada na parcelu koja je u javnoj svojini opštine, u pitanju je ulica koja je isto u javnoj svojini opštine, a koja je deo državnog puta (IIa). Pribavljenja je saglasnost upravljača javnog puta. Šta je potrebno da se pribavi od dokumenata da bi se nastavio postupak ozakonjenja objekta? Da li je moguće ozakonjenje ovakvih objektata? Kako postupiti kad deo objekta, koji treba ozakoniti, u površini od 10 m2 pada na parcelu na kojoj je kao nosilac prava državne svojine upisana Republika Srbija, korisnik opština? Šta je potrebno pribaviti i da li je moguće ozakonjenje ovakvog objekta?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ukoliko postoji više podnetih zahteva za ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene, najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje većeg broja objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.
Da li opština, kao imalac javne svojine na posebnom delu, ima obavezu da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom?
U članu 63. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon) je propisano da su vlasnici posebnih delova zgrade dužni da učestvuju u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade i zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom.
Ukoliko je Jedinica lokalne samouprave vlasnik posebnog dela zgrade (stana, poslovnog prostora), ona ima prava i obaveze jednako kao i ostali vlasnici posebnih delova, vezano za upravljanje i održavanje zgrade, kako je to definisano u članovima 12-14, 15. i članu 60. pomenutog Zakona. U tom smislu, JLS je dužna i da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom, u skladu sa Odlukom koju donosi skupština konkretne stambene zajednice.