Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji su organizacioni modeli za obezbeđivanje usluga socijalne zaštite u lokalnoj samoupravi?
Delatnost socijalne zaštite obavljaju ustanove socijalne zaštite koje mogu osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno i fizičko lice. Ovu delatnost mogu obavljati, u skladu sa zakonom, i udruženja, preduzetnici, privredna društva i drugi oblici organizovanja. Naime, usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje JLS, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala JLS, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran. Organizacija socijalne zaštite može pružati određenu uslugu socijalne zaštite kao posebno osnovana organizacija za obavljanje te delatnosti. Takođe, usluge socijalne zaštite se mogu pružati u okviru organizacione jedinice unutar postojeće organizacije.
Kako se obezbeđuju inovativne usluge socijalne zaštite?
Postupak obezbeđivanja inovativnih usluga odgovara postupku razvoja novih usluga. Naime, inovativne usluge nisu naziv za određenu vrstu usluga. Pre se radi o terminu koji označava usluge koje JLS razvija radi unapređenja postojeće podrške za koju se utvrdilo da može da bude pružena na efektivniji i efikasniji način.
Prvi korak ka inovativnim slugama je utvrđivanje potrebe da se određena podrška pruži sa više efekata i na efikasniji način. Ovo se utvrđuje evaluacijom postignutih rezultata u oblasti socijalne zaštite koja se obavlja periodično ili prethodi planiranju socijalne zaštite za naredni period.
Drugi korak je planiranje unapređenja postojeće podrške kroz poboljšanje usluga koje se već pružaju ili razvoj novih usluga. Ovaj korak se sprovodi putem strateškog planiranja u JLS i utvrđuje se odgovarajućim planskim dokumentom.
Sledi planiranje sredstava za modelovanje inovacije koja mogu da se obezbede iz sredstava JLS, namenskih transfera, donacija ili pretpristupnih fondova. U svakom slučaju, neophodno je da način finansiranja bude uvršten u ofgovarajuće odluke kojima se planiraju izdaci JLS.
Četvrti korak je modelovanje inovativne usluge ili takozvano pilotiranje. U ovom postupku se pruža usluga korisnicima uz praćenje njenih efekata i eventualne korekcije na osnovu tih zapažanja. Ovaj korak se završava zaključkom o svrsishodnosti i ekonomičnosti inovativne usluge i, na osnovu toga, predlogom nadležnom ministarstvu da se inovativna usluga uvrsti u standardne usluge socijalne zaštite.
Šta znači princip supsidijarnosti u obezbeđivanju lokalnih socijalnih usluga u nadležnosti jedinica lokalne samouprave?
Supsidijarnost je princip društvene organizacije kojim se smatra da društvena i politička pitanja treba rešavati na najneposrednijem nivou koji je za to prikladan. Ovaj termin se definiše kao "načelo da centralna vlast treba da ima supsidijarnu funkciju, obavljajući samo one zadatke koji se ne mogu obavljati na lokalnom nivou". Dakle, prema principu supsidijarnosti, prvenstvo u obavljanju određenih poslova se uvek daje nivou koji je najbliži građanima, a tek ako taj nivo nije u stanju da ih realizuje oni se prenose na viši nivo. Ovaj princip se primenjuje i na građane tako što se od pojedinca očekuje da samostalno ispuni svoje potrebe a tek ako to nije u stanju nastupa podrška društvene zajednice.
Da prilikom javne nabavke za uslugu JLS može da prihvati pružaoca koji je podneo zahtev za licencu ili mora isključivo da uslugu traži od licenciranog pružaoca usluge?
Odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti je utvrđeno da usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite. Dakle, nedvosmisleno je navedeno da se usluge socijalne zaštite nabavljaju od pružaoca koji je stekao odgovarajuću licencu. Status organizacije koja je u postupku licenciranja nema službeni značaj i jednak je statusu organizacije koja nije ni započela postupak licenciranja.
Koji udeo sredstava koje lokalne samouprave moraju da pridodaju sredstvima dobijenim iz namenskih transfera u finansiranju lokalnih socijalnih usluga?
Namenski se može dodeliti ako jedinica lokalne samouprave ima obezbeđeno odgovarajuće učešće u finansiranju usluga socijalne zaštite u odnosu na utvrđenu osnovicu za obračun namenskog transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave i to: