Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKakva su međusobna prava i obaveze između organa JLS, Centra za socijalni rad i Interresorne komisije?
Lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Organi lokalne samouprave planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Jedinica lokalne samouprave se između ostalog stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture i obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa.
Interresornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Zadatak interresorne komisije je da vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom u smislu obrazovanja o čemu donosi mišljenje.
Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika iz oblasti socijalne zaštite i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, u skladu sa aktima jedinice lokalne samouprave, učestvuje u poslovima planiranja i razvoja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove potreba i snaga korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite, sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite, preduzima propisane mere i pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima. Poslove koji se odnose na prava, odnosno usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara jedinica lokalne samouprave centar za socijalni rad obavlja u skladu sa propisom koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Dakle radi se o potpuno različitim entitetima. Rad organa JLS ima upravni karakter a čije odluke su po pravilu izvršne i za koje snose odgovornost. Interresorna komisija je stručno telo koje daje stručno mišljenje. Organi lokalne samouprave ne moraju da postupe u skladu sa stručnim mišljenjem Intrresorne komisije ali moraju da ga uvaže i da eventualno postupanje suprotno mišljenju Intrresorne komisije obrazlože. Naime, organi JLS, pored stručnog mišljenja Intrresorne komisije, pri odlučivanju uzimaju u obzir prioritete koji su određeni politikom JLS kao i sredstva kojima JLS raspolaže.
Centar za socijalni radje javna služba koju osniva JLS za obavljanje određenih poslova iz njene nadležnosti. Takođe, Centar za socijalni rad, obavlja određene poslove koji su povereni od strane centralne vlasti. Centar za socijalni radmora da postupa u skladu sa politikom i odlukama JLS u delu poslova koje obavlja u ime JLS. Centar za socijalni radpri donošenju odluke o korišćenju nekih usluga socijalne zaštite treba da uzme u obzir mišljenje Intrresorne komisije ali obrazloženu odluku donosi Centar za socijalni rad i za nju snosi odgovornost.
Koje usluge socijalne zaštite se mogu smatrati inovativnim?
U zakonu o socijalnoj zaštiti se pominje termin „Inovativne usluge“ u delu koji navodi izdatke JLS koji se mogu finansirati iz budžeta Republike Srbije, putem namenskih transfera. Međutim, u propisima ne postoji preciznije određenje o inovativnim uslugama. Prema raspoloživoj literaturi, inovativne usluge su one koje daju bolje rezultate od postojećih. Kako su postojeće usluge socijalne zaštite određene specifikacijom usluga, odnosno svrhom, ciljnom grupom i aktivnostima, inovativne usluge su one koje promenom u nekom od ova tri elementa daju bolje rezultate.
Da li JLS može da finansira uslugu porodičnog saradnika iako ta usluga nije uvrštena u standardne usluge socijalne zaštite a nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti je predviđeno da finansiranje te usluge bude u nadležnosti Republike Srbije?
JLS može iz svog budžeta da izdvoji sredstva za sve usluge u skladu sa potrebama lokalne samouprave. Potrebe lokalne samouprave se utvrđuju odgovarajućom odluko JLS. Dakle ukoliko je odgovarajućom odlukom JLS, najčešće odlukom o socijalnoj zaštiti, predviđeno da se obezbedi usluga porodičnog saradnika, onda za to ne postoje nikakve prepreke.
Nacrti pravnih akata nemaju nikakvo pravno dejstvo. Sva rešenja u nacrtu zakona se primenjuju nakon usvajanja izmena i dopuna zakona.
Šta se dešava u slučaju da JLS ne potroši sredstva iz namenskih transfera na odgovarajući način?
U slučaju nenamenskog trošenja sredstava iz namenskih transfera, ministar finansija može predložiti Vladi da se jedinici lokalne samouprave uskrati deo ukupnog nenamenskog transfera u iznosu nenamenski utrošenih sredstava.
Ko je nadležan da kontroliše pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite?
Zakonom o socijalnoj zaštiti su utvrđene tri vrste nadzora u ovoj oblasti: inspekcijski nadzor, nadzor nad radom, i nadzor nad stručnim radom ustanova socijalne zaštite.
Inspekcijskim nadzorom se ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica. Inspekcijski nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite i pružalaca usluga socijalne zaštite vrši ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, preko inspektora socijalne zaštite u svim JLS izuzev na teritoriji pokrajine i u Beogradu. Na teritoriji pokrajine ovaj posao obavlja nadležni pokrajinski sekretarijat. Inspekcijski nadzor nad radom centra za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite koji pruža usluge smeštaja u prihvatilište (osim smeštaja za žrtve trgovine ljudima) ili prihvatnu stanicu i dnevne usluge u zajednici na teritoriji grada Beograda vrši gradska uprava grada Beograda kao poverene poslove.
Nadzor nad radom sastoji se od nadzora nad zakonitošću rada i nadzora nad svrsishodnošću rada organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne uprave. Imajući u vidu da usluge socijalne zaštite nisu poslovi državne odnosno lokalne uprave, ovom vrstom nadzora nisu obuhvaćeni pružaoci lokalnih usluga socijalne zaštite.
Nadzorom nad stručnim radom se utvrđuje ispunjenost zahteva u odnosu na poštovanje propisanih stručnih procedura i na korišćenje stručnih znanja i veština, na osnovu uvida u stručnu dokumentaciju i proces pružanja i efekata usluga. Ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu vrši nadzor nad stručnim radom centra za socijalni rad, ustanove za domski smeštaj i centra za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač Republika Srbija odnosno autonomna pokrajina, ustanove za vaspitanje dece i omladine i zavoda za socijalnu zaštitu. Nadzor nad stručnim radom navedenih ustanova na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni pokrajinski sekretarijat, kao povereni posao. Zakon o socijalnoj zaštiti nije uredio nadzor nad stručnim radom ustanova koje osniva JLS te se u tom slučaju primenjuju odredbe zakona o lokalnoj samoupravi prema kom JLS uređuje i vrši nadzor nad ustanovama čiji je osnivač. Zakon o socijalnoj zaštiti je utvrdio nadzor nad stručnim radom ustanova ali ne i drugih pružaoca usluga socijalne zaštite. Ipak, ne postoji smetnja da JLS svojim unutrašnjim aktima uredi nadzor nad stručnim radom pružaoca usluga koje angažuje. Odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi je omogućeno da više JLS, sporazumom o saradnji, zajednički organizuju nadzor pružalaca usluga socijalne zaštite, u vidu zajedničkog organa, službe, zajedničkom nabavkom usluge stručnog nadzora ili na drugi način u skladu sa zakonom.
Prema odredbama zakona o javnim nabavkama, JLS je kao naručilac, obavezna da vrši kontrolu izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.