Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Savet za zdravlje JLS nakon razmatranja i usvajanja tromesečnog, šestomesečnog ili godišnjeg izveštaja savetnika pacijenata treba da donese posebnu odluku kojom usvaja te izveštaje ili je dovoljno da zapisnički konstatuje da ih usvaja?
Zakon o pravima pacijenata nije regulisao predmetno pitanje. Praksa je da Savet za zdravlje kao tačku dnevnog reda u zapisniku o održanoj sednici konstatuje da je razmatrao i usvojio navedene izveštaje.
Da li savetnik pacijenata prilikom utvrđivanja bitnih činjenica i relevantnih okolnosti zbog sumnje na kršenje prava na kvalitet pružanja zdravstvene usluge u pogledu kvaliteta komunikacije na relaciji zdravstveni radnik-pacijent, može prihvatiti kao dokaz audio ili video snimak koji je napravio pacijent i priložio uz prigovor?
Kao prethodno pitanje, neophodno je istaći da snimanje u zdravstvenim ustanovama nije dozvoljeno bez izričite saglasnosti direktora. Nadalje, ukoliko je eventualno instaliran video nadzor u ustanovi, potrebno je imati u vidu da snimci sa nadzornih kamera ne predstavljaju medicinsku dokumentaciju, te savetnik pacijenata nema zakonskih ovlašćenja da utvrđuje činjenično stanje na osnovu uvida u audio snimke nadzornih kamera.
Savetnik pacijenata saglasno članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u deo medicinske dokumentacije pacijenta-podnosioca prigovora, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, u prisustvu zdravstvenog radnika, iz čega proističe da se audio ili video snimak koji je napravio pacijent ne može koristiti kao dokaz.
Kakav je postupak savetnika pacijenata kada je izjavljen prigovor na rad lekara-stomatologa u privatnoj praksi?
Postupak savetnika pacijenata po prigovoru koji se odnosi na privatnu praksu identičan je postupku koji se sprovodi po prigovoru koji se odnosi na zdravstvene ustanove u državnoj svojini, osim u jednom izuzetku.
Naime, članom 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imajući u vidu citirani član Zakona, potrebno je da savetnik pacijenata zatraži i izvrši uvid u rešenje o ispunjenosti uslova za rad izdatog od strane zdravstvenog inspektora Ministarstva zdravlja.
Ukoliko utvrdi da osnivač privatne prakse poseduje navedeno rešenje nastavlja sa postupkom, dok u suprotnom napušta prostorije i o tome odmah obaveštava zdravstvenu inspekciju.
Da li savetnik pacijenata postupa po prigovoru pacijenta koji odbije da ga potpiše?
Članom 4. Pravilnika o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata propisani su neophodni elementi koje je potrebno da sadrži zapisnik o usmeno podnetom prigovoru. Navedena odredba primenljiva je i na pismeno podnet prigovor. Pomenuti član propisuje da je neophodno da podnosilac prigovora isti potpiše. Saglasno navedenom, savetnik pacijenata nema nadležnost da postupa po anonimnim prigovorima, kakvim se može smatrati prigovor koji je nepotpisan.
Koliki je vremenski rok čuvanja medicinske dokumentacije?
Članom 41. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Sl. glasnik RS", br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon), utvrđeno je da se medicinska dokumentacija čuva u rokovima propisanim ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje arhivska građa. Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je utvrđeno da se zdravstveni karton i istorija bolničkog lečenja čuva 10 godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja, odnosno u propisanim slučajevima 40 godina. Matična knjiga, stomatološki karton i podaci koji se vode u elektronskom obliku čuvaju se trajno. Ostala osnovna medicinska dokumentacija čuva se 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavlja i poslove zdravstvene delatnosti (u daljem tekstu: drugo pravno lice) dužni su da po prestanku obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno brisanja iz registra nadležnog organa, predaju na čuvanje zdravstvenu dokumentaciju nadležnom arhivu u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivksa građa.
Za nepridržavanje propisanih rokova čuvanja, zaprećene su novčane kazne.