Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeGde je granica zaštite podataka o ličnosti, odnosno kako izvršiti uvid u medicinsku dokumentaciju kada lekar ne dozvoljava savetniku pacijenata da izvrši uvid, pozivajući se na zaštitu podataka o ličnosti?
Savetnik pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, u delu koji se odnosi na navode iz prigovora. Lekar ne može da zabrani savetniku uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta koja je u vezi sa navodima iz prigovora, jer u tom slučaju savetnik ne može da izvrši svoju dužnost utvrđivanja činjeničnog stanja po prigovoru.
U slučaju da se desi takva situacija, savetnik treba da upozori zdravstvenog radnika da su po članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata zdravstvena ustanova/privatna praksa/drugo pravno lice, dužni da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika, omoguće uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, kao i da je za nepostupanje po toj odredbi predviđeno prekršajno kažnjavanje.
Granica uvida u medicinsku dokumentaciju koju savetnik ne sme da pređe je određena navodima iz prigovora.
Dakle, savetnik pacijenata nema pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju drugih pacijenata, kao ni pravo uvida u medicinsku dokumentaciju pacijenta koja nije u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.
Da li Savet za zdravlje JLS nakon razmatranja i usvajanja tromesečnog, šestomesečnog ili godišnjeg izveštaja savetnika pacijenata treba da donese posebnu odluku kojom usvaja te izveštaje ili je dovoljno da zapisnički konstatuje da ih usvaja?
Zakon o pravima pacijenata nije regulisao predmetno pitanje. Praksa je da Savet za zdravlje kao tačku dnevnog reda u zapisniku o održanoj sednici konstatuje da je razmatrao i usvojio navedene izveštaje.
Da li savetnik pacijenata prilikom utvrđivanja bitnih činjenica i relevantnih okolnosti zbog sumnje na kršenje prava na kvalitet pružanja zdravstvene usluge u pogledu kvaliteta komunikacije na relaciji zdravstveni radnik-pacijent, može prihvatiti kao dokaz audio ili video snimak koji je napravio pacijent i priložio uz prigovor?
Kao prethodno pitanje, neophodno je istaći da snimanje u zdravstvenim ustanovama nije dozvoljeno bez izričite saglasnosti direktora. Nadalje, ukoliko je eventualno instaliran video nadzor u ustanovi, potrebno je imati u vidu da snimci sa nadzornih kamera ne predstavljaju medicinsku dokumentaciju, te savetnik pacijenata nema zakonskih ovlašćenja da utvrđuje činjenično stanje na osnovu uvida u audio snimke nadzornih kamera.
Savetnik pacijenata saglasno članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u deo medicinske dokumentacije pacijenta-podnosioca prigovora, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, u prisustvu zdravstvenog radnika, iz čega proističe da se audio ili video snimak koji je napravio pacijent ne može koristiti kao dokaz.
Kakav je postupak savetnika pacijenata kada je izjavljen prigovor na rad lekara-stomatologa u privatnoj praksi?
Postupak savetnika pacijenata po prigovoru koji se odnosi na privatnu praksu identičan je postupku koji se sprovodi po prigovoru koji se odnosi na zdravstvene ustanove u državnoj svojini, osim u jednom izuzetku.
Naime, članom 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imajući u vidu citirani član Zakona, potrebno je da savetnik pacijenata zatraži i izvrši uvid u rešenje o ispunjenosti uslova za rad izdatog od strane zdravstvenog inspektora Ministarstva zdravlja.
Ukoliko utvrdi da osnivač privatne prakse poseduje navedeno rešenje nastavlja sa postupkom, dok u suprotnom napušta prostorije i o tome odmah obaveštava zdravstvenu inspekciju.
Da li savetnik pacijenata postupa po prigovoru pacijenta koji odbije da ga potpiše?
Članom 4. Pravilnika o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata propisani su neophodni elementi koje je potrebno da sadrži zapisnik o usmeno podnetom prigovoru. Navedena odredba primenljiva je i na pismeno podnet prigovor. Pomenuti član propisuje da je neophodno da podnosilac prigovora isti potpiše. Saglasno navedenom, savetnik pacijenata nema nadležnost da postupa po anonimnim prigovorima, kakvim se može smatrati prigovor koji je nepotpisan.