Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeObzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da je dužnost nadležnog organa JLS da u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona (do 24. novembra 2021. godine) usklade svoje akte sa zakonom, da li gradska opština koja nije JLS ima ovu obavezu i da li se akti usklađuju retroaktivno, od dana donošenja zakona, ili usklađivanje akata može početi u roku od 6 meseci od donošenja ZRR, a najkasnije od 24. novembra 2021. godine? Da li lice imenovano za rodnu ravnopravnost mora da bude rukovodilac službe za kadrovska pitanja ili je moguće da to bude lice koje je sistematizacijom radnih mesta zaposleno u nekoj drugoj službi i da li to lice mora bude pravnik/pravnica?
Iako gradske opštine nemaju svojstvo jedinica lokalne samouprave, uprave gradskih opština su organi javne vlasti u smislu čl. 6. stav 1. tačka 18. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zato uprave svih gradskih opština koje imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica podležu obavezi određivanja lica za rodnu ravnopravnost utvrđenoj u članu 64. ZRR.
Kada je reč o usklađivanju akata sa ZRR, oni se ne usklađuju retroaktivno, već u zakonskom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ZRR (član 73. stav 1. ZRR), a stupanje na snagu svakog akta regulisano je samim aktom.
Saglasno članu 64. st. 2. ZRR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.
Da li Centar za pružanje usluga socijalne zaštite opštine kojem je odobrena licenca za pružanje usluga dnevnog boravka za odrasle korisnike, može da bude kao licencirana organizacija pružalac usluge ličnog pratioca za dete u lokalnoj zajednici?
Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li organizacija socijalne zaštite ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite (član 176. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/11). Licenca je javna isprava kojom se potvrđuje da organizacija socijalne zaštite, odnosno stručni radnik ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite. Pravo na licencu za pružanje usluge socijalne zaštite ima organizacija socijalne zaštite koja, između ostalog, ispunjava standarde za pružanje usluge za koju traži izdavanje licence (član 179. Zakona socijalnoj zaštiti). Organizacija socijalne zaštite može da ima više licenci, odnosno onoliko licenci koliko pruža usluga. Usluge dnevnog boravka i ličnog pratioca deteta su dve različite usluge te je za pružanje ovih usluga potrebno ispuniti odgovarajuće standarde i ostvariti dve različite licence.
Pružalac usluge socijalne zaštite u svom osnovnom programu organizacije definiše, između ostalog, programske aktivnosti koje se realizuju, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija pruža, kao i u skladu sa potrebama korisničke grupe kojoj se usluga pruža (član 5. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, „Sl. glasnik RS", br. 42/13, 49/18 i 73/19). Programske aktivnosti ličnog pratioca deteta realizuju se kroz akreditovani program, u okviru posebne usluge ličnog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući (član 85. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite). Dakle, realizacija aktivnosti ličnog pratioca deteta ne mora nužno da se odvijaju u okviru istoimene usluge već mogu da budu sastavni deo aktivnosti korisnika usluga dnevnog boravka ili pomoći u kući. Ovde je važno naglasiti da, u ovakvim okolnostima, sadržaj usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući ne može da se svede samo na aktivnosti ličnog pratioca deteta već mora da sadrži i ostale elemente koji su propisani za navedene usluge. Ukoliko se radi samo o aktivnostima ličnog pratioca deteta, onda se podrška pruža realizacijom usluge ličnog pratioca koja je kao takva nabavljena i na koju je korisnik upućen.
U konkretnom slučaju, organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike može da pruža uslugu ličnog pratioca deteta ukoliko u posebnom postupku ostvari licencu za pružanje ove usluge. Organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike ne može u okviru te usluge da sprovodi programsku aktivnost ličnog pratioca deteta jer ona, po svojoj prirodi, nije namenjena korisnicima usluge za koju je ostvarena licenca.
Na koji način se utvrđuje iznos mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen? U aneksu posebnog kolektivnog ugovora navedeno je da je to do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Međutim, da li se taj iznos menja i usklađuje svake godine? Na koji način se menja i usklađuje? S obzirom da se usklađuju i menjaju plate, penzije i razna druga primanja da li bi rešenje kojim se odobrava stipendija trebalo da sadrži i način usklađivanja iznosa?
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020) u članu 51. stav 1. tačka 7) utvrđuje da „Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć i to mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ako deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi;“
Dakle, formulacija stipulisana u e-pitanju (dete zaposlenog koji je izgubio život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen) nije istovetna formulaciji Posebnog kolektivnog ugovora (dete zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja), pa je tim povodom značajno napomenuti da je uslov za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć jasno definisan i da je ispunjenje ovog prethodnog uslova na način koji je definisan članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora, apsolutno nužno u pogledu zakonitosti odluke o priznavanju prava.
Što se tiče postupka ostvarivanja prava na solidarnu pomoć ove vrste, ovakvo pravo se ostvaruje na osnovu dokaza da je dete na redovnom školovanju. Potvrdu o ovom uslovu izdaje školska (akademska) ustanova početkom školske (akademske) godine.
Rešenjem o priznavanju prava se utvrđuje i visina solidarne pomoći (stipendije) za školsku godinu za koju je zahtev podnet.
Visina solidarne pomoći je Posebnim kolektivnim ugovorom utvrđena u maksimalnom dopuštenom iznosu - „do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike“. Ovaj iznos se menja svakog meseca, a poslednji objavljeni podatak za 2021. godinu je za mesec jul i visina prosečne zarade iznosi 64.731,00 dinara. U odnosu na jul 2020. godine, prosečna zarada je povećana za 7,8%, što znači da se maksimalni iznos definisan Posebnim kolektivnim ugovorom usklađuje sa rastom prosečne neto zarade u Republici Srbiji.
Dakle, Rešenjem o priznavanju prava na solidarnu pomoć bi se definisao i iznos stipendije za školsku (akademsku) godinu za koju se ovo pravo priznaje.
Nakon isteka školske (akademske) godine, odnosno nakon upisa u narednu školsku (akademsku) godinu redovnog školovanja bi se novim rešenjem donetim na osnovu dostavljene potvrde o redovnom školovanju, odlučilo o priznavanju prava na solidarnu pomoć. Takvim rešenjem bi se utvrdio i novi iznos stipendije, usklađen sa podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Važno je napomenuti i da se posebnim aktom jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi uslovi i postupak za priznavanje prava na solidarnu pomoć u skladu sa navedenom odredbom Posebnog kolektivnog ugovora, pa se ovakvim aktom mogu utvrditi i kriterijumi za ostvarivanje prava i visina solidarne pomoći u zavisnosti od faze školovanja deteta, visine prihoda i socijalnog položaja porodice i u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti JLS. To znači da solidarna pomoć ne mora biti utvrđena u maksimalnom iznosu (prosečna zarada u Republici Srbiji), već može biti definisana u fiksnom ili procentualnom iznosu maksimalnog iznosa definisanog članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora. Takođe je moguće definisati i kriterijum za usklađivanje tog iznosa aktom JLS, s tim da u tom slučaju treba voditi računa da se usklađivanjem poštuje ograničenje definisano navedenim članom Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Pravilnik o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/2019) sadrži kriterijume i postupak za ostvarivanje prava na stipendije i kredite učenika i studenata, pa može poslužiti stručnim službama JLS kao korisna pomoć u definisanju proceduralnih uslova za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, bez obzira na činjenicu da se u konkretnom slučaju ne radi o stipendiji ili kreditu. Naime, opšti uslovi definisani članom 51. stav 1. tačka 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019 i br. 55/2020) moraju biti ispunjeni. Uz navedeno, uslov koji mora biti ispunjen je da je korisnik državljanin Republike Srbije, da korisnik i roditelj, odnosno staratelj imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da je korisnik prvi put upisani/upisana u određeni razred u tekućoj školskoj godini, odnosno određenu godinu studija u tekućoj akademskoj godini. Obzirom da, ukoliko korisnik ispunjava navedene uslove, ne postoji potreba za rangiranjem jer je u pitanju solidarna pomoć, postupak bi se pokretao zahtevom stranke (korisnika ili njegovog zakonskog zastupnika), a nakon ispunjenja definisanih uslova, okončavao donošenjem rešenja koje pravna dejstva proizvodi za jednu školsku godinu.
Da li hranitelj ostvaruje pravo na uvećan dečiji dodatak ukoliko dete smešteno u hraniteljsku porodicu ima rešenje o pomoć i nezi drugog lica?
Hranitelj ni na koji način ne može da ostvari pravo na dečiji dodatak, kako u osnovnom tako i u uvećanom iznosu. Naime, ranijim odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je postojala mogućnost da hranitelj ostvari pravo na dečiji dodatak, međutim izmenama i dopunama ovog propisa iz 2018. godine, ovakva mogućnost više ne postoji. Zakonodavac je pošao od pretpostavke da, imajući u vidu da se hranitelju isplaćuju naknada za izdržavanje deteta kao i naknada za hranitelja, ostvarivanje prava na dečiji dodatak bi predstavljalo dvostruki javni izdatak po istom osnovu.
Da li je moguće detetu koje je završilo srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju odobriti uslugu socijalne zaštite u drugoj lokalnoj samoupravi? Da li je moguće odobriti tu uslugu mišljenjem IRK kojim bi odobrili dnevni boravak kao uslugu, kao i prevoz i ishranu?
Usluge socijalne zaštite se pružaju u skladu sa najboljim interesom korisnika. Ukoliko je procenjeno da je najbolji interes korisnice u konkretnom slučaju da koristi uslugu dnevnog boravka u drugoj JLS u odnosu na mesto prebivališta onda ne postoji ni jedna prepreka da joj se pruži podrška na taj način. Relevantni propisi kojima je uređeno obezbeđivanje i pružanje usluga socijalne zaštite ni na koji način ne postavljaju uslove u smislu mesta u kom će se obezbediti usluga izuzev lokacijskih zahteva koji su deo standarda pružanja usluga socijalne zaštite.
Postupak za pružanje usluga socijalne zaštite se vodi u centru za socijalni rad (član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) koji korisniku u potrebi za određenom uslugom izdaje uput (član 69. Zakona o socijalnoj zaštiti), odnosno rešenje, kao javnu ispravu a u skladu sa propisima kojima je uređeno obezbeđivanje usluga socijalne zaštite koje donosi JLS na čijoj teritoriji korisnik ima prebivalište odnosno boravište. Mišljenje interresorne komisije nema upravni već profesionalni značaj u pogledu obezbeđivanja i pružanja usluga socijalne zaštite. U smislu obezbeđivanja usluga socijalne zaštite, mišljenje interresorne komisije nije upravni akt na osnovu kog se može odobriti korišćenje javnih sredstava već relevantna informacija koju Centar za socijalni rad ceni i uzima u obzir pri odlučivanju.
Troškovi prevoza i ishrane korisnika usluge socijalne zaštite mogu da budu sastavni deo troškova usluge ili odvojeni troškovi, u zavisnosti propisa kojima JLS uređuje obezbeđivanje usluga socijalne zaštite odnosno odluke o nabavci konkretne usluge. Ukoliko obezbeđivanje sredstava za prevoz i ishranu, pri korišćenju usluge socijalne zaštite, nisu posebno uređeni propisima JLS onda je potrebno ovu vrstu troškova obuhvatiti troškovima same usluge što se uređuje u postupku nabavke. Bilo bi pogrešno, u konkretnom slučaju, oslanjati se na eventualne propise JLS kojima je uređen prevoz i ishrana učenika jer, kako proizilazi iz navedenog pitanja, korisnica nije u obrazovnom procesu.
Treba naglasiti da se svi navodi u ovom odgovoru odnose na uslugu socijalne zaštite „dnevni boravak“. Dnevni boravak, kao usluga socijalne zaštite je samo ona usluga koju pruža organizacija koja za to ima odgovarajuću licencu. Svaka druga usluga, bez obzira kako je nazvana, ne može se smatrati uslugom socijalne zaštite, u smislu Zakona o socijalnoj zaštiti, ukoliko to nije utvrđeno u postupku licenciranja. Ovakve usluge se mogu obuhvatiti terminom „inovativne usluge, čije obezbeđivanje i pružanje u potpunosti uređuje lokalna samouprava.