Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li IRK ima pravo da Parking servisu predloži/naloži besplatno korišćenje parking mesta za decu, koja imaju mišljenje IRK?
Obezbeđivanje besplatnog parkinga nije navedeno kao posebna mera podrške, a svaka inicijativa za uvođenje dodatne podrške kojom se povećava uključivanje je dobrodošla. Ukoliko postoji spremnost svih zainteresovanih strana da se donese odluka o besplatnom parkiranju, treba biti oprezan u definisanju kriterijuma na osnovu kojih bi za neko dete IRK preporučila ovu meru, kao i pod kojim uslovima bi se ostvarivalo ovo pravo. Smatramo da ne treba raditi po automatizmu - da svako dete koje se obrazuje po IOP-u može da dobije ovu povlasticu, već npr. deca koja imaju teškoće u kretanju i sl.
Pošto se u okviru druge grupe mera prema Pravilniku o dodatnoj podršci detetu, učeniku i odraslom nalazi i mera: (10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja, moguće rešenje je da se nadoknadom troškova prevoza nadoknade i troškovi parkiranja.
Da li o korišćenju usluga socijalne zaštite treba da odluči Centar za socijalni rad (konkretno o pravu na korišćenje usluge narodne kuhinje) u slučaju kada uslugu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave?
Članom 119. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) propisano je da Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim Zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i vrši druge poslove utvrđene zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Imajući u vidu da jedinica lokalne samouprave može, na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji, koje nisu eksplicitno navedene u Zakonu, u koje spada i obezbeđivanje obroka u formi narodne kuhinje (član 111. Zakona o socijalnoj zaštiti) nema sumnje da centar za socijalni rad može i treba da odlučuje o priznavanju prava na ovaj vid podrške. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, isporuka obroka putem narodne kuhinje nije usluga socijalne zaštite, već materijalna pomoć u naturi licima u stanju socijalne potrebe o kojoj se stara jedinica lokalne samouprave.
Članom 62. Zakona o socijalnoj zaštiti, Centar za socijalni rad je javna služba koju osniva jedinica lokalne samouprave (član 10. Zakona o socijalnoj zaštiti)). Prema odredbama Zakona o javnim službama (član 6.), Republika, autonomna pokrajina, grad i opština mogu obezbediti obavljanje delatnosti odnosno poslova od javnog interesa iz okvira svojih prava i dužnosti osnivanjem ustanova, odnosno preduzeća ili poveravanjem vršenja tih delatnosti odnosno poslova drugim pravnim i fizičkim licima. Imajući u vidu da je jedinica lokalne samouprave osnivač centra za socijalni rad, primarni poslovi ove ustanove potiču iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave. Dakle, Centar za socijalni rad vodi postupak za korišćenje svih prava iz oblasti socijalne zaštite a koje su u nadležnosti lokalne samouprave uključujući i usluge socijalne zaštite.
Odredbama člana 122. Zakona o socijalnoj zaštiti, propisano je da Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice. Takođe, stručni radnik centra za socijalni rad koji je raspoređen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi javnih ovlašćenja ne može u radno vreme da radi na pružanju usluga koje po ovom zakonu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Kako je već navedeno, priznavanje prava na „narodnu kuhinju“ nije pružanje usluge socijalne zaštite, te ne može nikako biti u koliziji sa članom 122. Naprotiv, ukoliko priznavanje prava na korišćenje „narodne kuhinje“ podrazumeva utvrđivanje potrebe na osnovu prethodno pružene usluge procene i planiranja, onda je neophodno da centar za socijalni rad obavi taj posao.
Interresornoj komisiji obratila se osnovna škola za decu sa smetnjama u razvoju sa zahtevom da se uradi procena radi „upisa deteta u srednju školu“. Staratelj deteta je Centar za socijalni rad. Osnovna škola je mišljenja da dete treba da upiše srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, koja se ne nalazi na teritoriji grada, a organ starateljstva je mišljenja da dete treba da upiše redovnu srednju školu na teritoriji grada i nije dao saglasnost na plan tranzicije, ali je potpisao zahtev za pokretanje postupka. Kako postupiti u ovom slučaju?
U odnosu na opisanu situaciju sa zahtevom koji je podnela škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najpre treba imati u vidu o sledeće:
U skladu sa navedenim, Interresorna komisija daje mišljenje u vezi uključivanja deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koju se učenik ne može uključiti bez „pozitivnog“ mišljenja IRK, a uz neophodnu saglasnost roditelja/zakonskog zastupnika. Za prelazak iz škole za učenike sa smetnjama u rauzvoju u redovnu školu nije potrebno mišljenje Interresorne komisije. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može u bilo kom trenutku tokom školovanja doneti odluku da učenika koji se obrazuje u školi za učenike sa smetnjama u razvoju uključi u redovnu školu.
Pošto je zakonski zastupnik izričit u tome da je za učenike najbolje da nastave školovanje u redovnoj školi, nadležna IRK može školi koja je podnela zahtev uputiti odgovor da za upis u redovnu školu nije potrebno mišljenje IRK, ili može prihvatiti zahtev i izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom tokom daljeg školovanja u skladu sa odlukom zakonitog zastupnika, uz poseban naglasak na podrške koje su učenicma potrebne u periodu tranzicije.
Da li je potrebno tražiti saglasnost Ministarstva finansija za uvođenje novih ciljeva i indikatora vezanih za ROB?
Uputstvom za pripremu programskog budžeta definisani su samo program i programske aktivnosti. Ciljeve i indikatore lokalne samouprave same definišu u odnosu na ono što finansiraju, dakle nije potrebna dozvola Ministarstva finansija pošto se ne menja programska struktura i programske aktivnosti nego se u njih ugrađuje rodno odgovorno budžetiranje.
Ko formira radno telo/tim za ROB, opštinsko veće ili nacelnik OU?
Pošto se radi o primeni zakona dakle zaposleni stvaraju preduslove da olakšaju proces, u tom smislu nije potrebna odluka veća, ima različitih primera, kada načelnik ili načelnica odeljenja za finansije donese Plan. Na kraju se može reći da se za sprovođenje formira radna grupa. Takođe, može grupu formirati i načelnik/načelnica opštinske uprave.