Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da usluge procene i planiranja pruža centar za socijalni rad u okviru javnih ovlašćenja.

Sve druge usluge socijalne zaštite pruža ovlašćena organizacija (licencirani pružalac usluge). Dozvolu za rad, licencu, kao javnu ispravu kojom se potvrđuje da ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite, izdaje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja i to prema Pravilniku o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 42/2013) i Pravilniku o bližim uslovi ma i standardima za usluge socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019).

Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 64, uzeo je u obzir mogućnosti da se usluge socijalne zaštite mogu obezbediti od strane ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno JLS, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Ipak, ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo izuzetno, i to u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga, ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev, drugim rečima ispunjava uslove iz Pravilnika, i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.

Mogućnost obezbeđivanja usluga od strane javnog sektora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke predviđena je i odredbama Zakona o javnim nabavkama, čl. 13, i to pod relativno strogim uslovima.

Pomenutim članom, propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na ugovore koje javni naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

• naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima (ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica, a takvu kontrolu može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši kontrolu);
• pravno lice nad kojim naručilac vrši kontrolu, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši s ciljem obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši kontrolu;
• u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Dodatne informacije mogu se pronaći i u Vodiču za javne nabavke u oblasti socijalne zaštite.pdf.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) u odeljku 2. Zasnivanje radnog odnosa predviđa uslove za zasnivanje radnog odnosa i u članu 24. propisuje da se radni odnos može zasnovati sa licem koje ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom o sistematizaciji se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Opština Šid je donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, opštinskom pravobranilaštvu i stručnim službama (“Sl. list Opštine Šid” broj 18/17).

Predmetnim pravilnikom je utvrđeno da Odeljenje za društvene delatnosti:

• vrši upravne i stručne poslove u neposrednom sprovođenju zakona i drugih propisa iz izvornog delokruga opštine, kao i poslove koji su povereni opštini u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture i javnog informisanja od lokalnog značaja, zdravstvene zaštite, u oblastima rekreacije i sporta, socijalne i dečije zaštite i boračko-invalidske zaštite;
• predlaže iznose potrebnih budžetskih sredstava za finansiranje javnih rashoda i obavlja poslove finansiranja javnih službi u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, javnog informisanja, rekreacije i sporta i dečije, boračko-invalidske i socijalne zaštite, u delu koji spada u nadležnost lokalne samouprave;
• vrši poslove vezane za društveno osetljive grupe, odnosno poslove vezane za inkluziju Roma;
• vrši poslove vezane za ostvarivanje prava lica sa smetnjama u razvoju, pruža pomoć organizacijama i udruženjima invalida i drugih socijalno-humanitarnih organizacija;
• učestvuje u poslovima zaštite kulturnih dobara na teritoriji opštine;
• učestvuje u izradi normativnih akata iz navedenih oblasti Odeljenja i vrši i druge stručne poslove za potrebe Skupštine opštine, predsednika Opštine i Opštinskog veća iz napred navedenih oblasti;
• obavlja i druge poslove utvrđene važećim propisima prema nalozima i uputstvima načelnika Opštinske uprave i predsednika opštine.

U odeljku 6.2.ODELjENjE ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI u tački 26. sistematizovano je radno mesto - Rukovodilac-savetnik za zaštitu prava pacijenata sa zvanjem Samostalni savetnik i brojem izvršilaca - službenika: 1.

Za predmetno radno mesto predviđen je sledeći opis poslova:

- organizuje posao Odeljenja;

- daje uputstva zaposlenima za obavljanje poslova;

- stara se o rasporedu poslova i blagovremenom izvršavanju istih;

- obavlja normativno-pravne poslove;

- izrađuje nacrte i predloge opštih akata, koje donosi Skupština Opštine, Opštinsko veće i Predsednik Opštine;

- daje mišljenja, u vezi s primenom propisa, a posebno u oblasti kulture, javnog informisanja obrazovanja i sporta;

- potpisuje sva akta koja, rešavajući u upravnom postupku donosi Odeljenje;

- učestvuje u planiranju sredstava u budžetu u delu koji se odnosi na društvene delatnosti;

- odgovoran je za blagovremeno, zakonito i kvalitetno obavljanje poslova i zadataka Odeljenja;

- obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima;

- pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata;

- vrši sve druge poslove po Zakonu o pravima pacijenata;

- druge poslove prema nalogu načelnika Opštinske uprave.

Uslovi za obavljanje poslova ovog radnog mesta su: Visoko obrazovanje stečeno u obrazovnom – naučnom polju pravnih nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije- master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine – diplomirani pravnik, 5 godine radnog iskustva sa propisanom stručnom spremom, poznavanje propisa iz oblasti zdravstva, poznavanje rada na računaru (MS Office paket i internet), položen državni stručni ispit.

S druge strane, Zakon o pravima pacijenata (“Sl. glasnik RS” br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) propisuje u odeljku IV Zaštita prava pacijenata (čl. 38. i čl. 39.) da zaštitu prava pacijenata obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Dalje se propisuju uslovi za obavljanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata, te opis poslova koji obuhvata “poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pružanje potrebnih informacija i saveta u vezi sa pravima pacijenata definisanim istim zakonom”. Dalje je propisano da savetnik pacijenata može obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave, te da odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata, u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji jedinice lokalne samouprave, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Član 40. Zakona o pravima pacijenata propisuje da Savetnik pacijenata ima službenu legitimaciju, kojom se identifikuje prilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugo pravno lice koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Obrazac i sadržinu službene legitimacije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da na vidnom mestu istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj telefona na koji se pacijent može obratiti radi zaštite svojih prava.

U cilju efikasnog rada savetnika pacijenata, zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika, omoguće uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana obavezni su da, na zahtev savetnika pacijenata, u postupku po prigovoru, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana, dostave savetniku pacijenata sve tražene informacije, podatke i mišljenja.

Dalje se u čl. 41. do 43. Zakon o pravima pacijenata bavi postupkom odlučivanja o prigovorima pacijenata u prvom i drugom stepenu, sastavom i obavezama Saveta za zdravlje i sl.

Na osnovu napred navedenih činjenica potpuno je jasno da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da donese odluku kojom odlučuje o organizaciji, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji JLS. Ova odluka prethodi Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi. Ovakvom odlukom JLS mora uvažiti i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“ br. 35/19 i 88/19). U konkretnoj situaciji se u jednom licu kumuliraju dve javne funkcije – rukovodioca odeljenja u JLS koje odeljenje ima znatan uticaj na normativnu aktivnost JLS iz oblasti zdravstva i ključni uticaj na finansiranje javnih službi u oblasti zdravstva, dok istovremeno zastupa prava pacijenata u zdravstvenom sistemu. Osim navedenog, poslovi ova dva radna mesta su suštinski potpuno različiti i zahtevaju različit nivo kompetencija, a vrlo verovatno i puno radno vreme radi obavljanja poslova rukovođenja i poslova savetovanja pacijenata pojedinačno.

Što se tiče zarade zaposlenog sa ovako definisanim poslovima radnog mesta (ukoliko zanemarimo prethodno pitanje nespojivosti poslova) pre svega se mora imati u vidu činjenica da zaposleni u JLS nije u situaciji da slobodnom voljom odlučuje o prihvatanju ugovornih uslova za obavljanje poslova sistematizovanog radnog mesta, jer je o ovom pitanju odlučeno rešenjem/odlukom ovlašćenog organa JLS. Stoga je način rešavanja pitanja primanja zaposlenog na napred opisanom radnom mestu, pitanje koje se rešava Odlukom jedinice lokalne samouprave donetom na osnovu čl. 39. Zakona o pravima pacijenata. Okvir za rešavanje ovog pitanja se mora tražiti u okvirima Zakona o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“ br. 113/17, 95/18 i 86/19) i Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 i 86/19), ako se ostane kod već donetog normativnog rešenja (uvođenje u zakonske okvire bi se izvršilo donošenjem odgovarajuće odluke JLS).

Imajući, s druge strane, u vidu činjenicu da je u pitanju sistematizovanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata uz poslove visoke složenosti (Rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti) u rangu Samostalnog savetnika, kao i činjenicu da je u pitanju poveravanje javnog ovlašćenja (savetnik za zaštitu prava pacijenata), što je u velikoj meri nespojivo, naknada za rad savetnika za zaštitu prava pacijenata se može ugovoriti kao posebna naknada, za šta je uslov - postojanje odluke JLS iz člana 39. Zakona o pravima pacijenata koja jeste obaveza jedinice lokalne samouprave. Izvor finansiranja bi mogla biti budžetska linija za javno zdravlje i ova opcija ne bi podrazumevala spajanje funkcija, već izdvajanje funkcije savetnika za zaštitu prava pacijenata van opisa radnog mesta bilo kog zaposlenog u Opštinskoj upravi.

Posebno skrećemo pažnju da nije zakonito odlučivanje o zaštiti prava pacijenata Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, već je potrebno o tome doneti napred opisanu posebnu odluku JLS.

Ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 29/98 - ispr. i 25/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 111/2009 - dr. zakon i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja nema pravo na naknadu troškova, već članovi porodice definisani u čl. 14. zakona imaju pravo na pomoć čija visina je utvrđena čl. 61. istog zakona.  

Međutim, ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i "Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 69/2012 - odluka US i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja članovi porodice definisani u čl. 14. zakona ima pravo na naknadu troškova sahranjivanja i pravo na pomoć, čija visina je utvrđena čl. 32. i čl. 33. istog zakona. 

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počinje da se primenjuje se od 01.01.2021. godine izjednačio je prava ratnih vojnih invalida i unificirao ih u svakom pogledu po pravilu šta je povoljnije za korisnika (svi korisnici podjednako ostvaruju prava i porodice imaju pravo na troškove sahranjivanja). 

Pravilnik o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica ("Sl. glasnik RS" br. 112/2006 i 5/2009) reguliše ovo pitanje, ali ne na nivou veličine zemljišnog poseda već na nivou prihoda koji se stiče sa tog poseda (katastarski prihod). Prihod po članu domaćinstva kao kriterijum se pojmovno i kriterijumski definiše Pravilnikom, a bliže utvrđenje iznosa za kalendarsku godinu vrši RFZO na osnovu statističkih podataka.

Na osnovu ovako utvrđenih kriterijuma i cenzusa, mesno nadležna filijala RFZO, na zahtev nezaposlenog lica ocenjuje ispunjenost uslova za sticanje svojstva osiguranika na teret budžeta RS ili na teret samog osiguranika po osnovu prihoda od poljoprivrede.

Ocena ispunjenosti uslova zavisi od više faktora, od statusa poljoprivrednika, gazdinstva ili samo poseda do visine katastarskih prihoda i poreske osnovice što su kategorije koje procenjuje poreska uprava odnosno nadležna uprava (sekretarijat) javnih prihoda za odgovarajuće područje na kome je mesto prebivališta i/ili mesto gde se nepokretna imovina nalazi.

Iskustvo u obradi ovakvih predmeta pokazuje da je najčešća granica veličine poseda za sticanje prava osiguranika na teret budžeta 0,5 hektara, odnosno 50 ari, odnosno 500 kvadratnih metara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu podnosioca zahteva.

Naravno da katastarski prihod na obradivom zemljištu nije isti u zavisnosti od kategorije zemljišta, pa ovo pravilo ne treba shvatiti kao isključivo, jer bi, da je to tako ovakav cenzus bio unet u Pravilnik. Uz navedeno bitna je i činjenica da li nezaposleno lice živi na posedu čiji je vlasnik, kao i da li neko od članova porodičnog domaćinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na adresi prebivališta nezaposlenog lica. Naravno i eventualni prihodi od imovine, tipa zakupi i sl.

Pravilnik na interaktivan način gleda na postupak utvrđivanja prihoda člana porodičnog domaćinstva i podnosioca zahteva, a odgovor je dat  pod pretpostavkom da je u pitanju situacija kada je podnosilac zahteva vlasnik obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Član 76. Zakona o radu predviđa da „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ 

Dakle, zaposlenom pripada naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa. Ukoliko se radi o prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog, u ovoj situaciji zakon predviđa da radni odnos zaposlenom prestaje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, danom pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak radne sposobnosti. S obzirom na to, da je zaposleni očigledno nesporno stekao pravo na godišnji odmor, te da ga usled neprekidnog bolovanja nije mogao koristiti, zaposlenom pripada novčana naknada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.