Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ima pravo u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 38/19), na solidarnu pomoć za slučaj smrti roditelja koji je bio penzioner sa većim iznosom penzije od najnižeg iznosa penzije?
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 38/19) je propisano sledeće:
“Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine”.
S obzirom da se u slučaju iz tačke 6) stava 1. člana 51. PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, radi o pomoći po osnovu činjenice smrti člana uže porodice, koji u momentu kada zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, više ne ostvaruje prava po osnovu radnog odnosa, odnosno ne prima novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju, mišljenja smo da nema smetnji da zaposleni ostvari pravo na solidarnu pomoć za slučaj smrti člana uže porodice.
S obzirom na to, da pružaoci usluga socijalne zaštite (npr. lični pratilac ili pomoć u kući) moraju da budu licencirani pružaoci i da saradnici moraju da završe obuku po akreditovanom programu, da li stručni saradnik kod pružaoca usluge mora da ima posebno licencu za obavljanje poslova iz socijalne zaštite?
Stručni radnik angažovan kod pružaoca usluge Lični pratilac trebalo bi da ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite, ali nije neophodno – potrebno je da ima završene studije iz oblasti tzv. “pomagačkih profesija” u socijalnoj zaštiti, zbog senzibilisanosti za potrebe korisničke grupe i saradnje sa porodicama, i da, kako član 87. stav 3. pomenutog Pravilnika predviđa, ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.
Da li kod usluge Lični pratilac, jedan pratilac može biti angažovan za dva ili više korisnika?
Pružanje usluge Lični pratilac deteta može biti organizovano na način da jedan lični pratilac bude angažovan za dvoje ili više dece – u tom smislu ne postoje nikakva ograničenja. Imajući u vidu da se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, potrebno je da procena Interresorne komisije i procena Centra za socijalni rad obuhvati sve aspekte sposobnosti i potreba deteta, odnosno da jasno bude naznačeno za kojom vrstom podrške dete ima potrebu od strane ličnog pratioca, a u skladu sa članom 86. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
Da li se može dobiti IOP2 odmah pri polasku u prvi razred? Detetu je bio odložen polazak u prvi razred, sad je krenulo i od PU je dobije samo pedagoški profil.
Na osnovu navoda da je od predškolske ustanove dobijen samo pedagoški profil deteta, a ne i celovit individualni obrazovni plan, Interresorna komisija nema dokaza da je u predškolskoj ustanovi sa detetom rađeno po IOP-u.
Osnovna škola u koju je upisano dete dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. Na osnovu ovog Pravilnika, ustanova u koju dolazi dete mora najpre da uradi pedagoški profil deteta, da u periodu od tri meseca sprovede mere individualizacije, da obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da dobije saglasnost roditelja i da pristupi planiranju i sprovođenju IOP1. Nakon najmanje tri meseca sprovođenja IOP1, škola može da predloži prelazak na individualni plan sa izmenjenim ishodima (IOP2), za šta je neophodno prethodno pribaviti mišljenje Interresorne komisije i saglasnost roditelja.
Na osnovu prethodno navedenog, mišljenja smo da u ovoj situaciji nije celishodno da se u okviru mišljena IKR kao mera podrške učeniku navede IOP2.