Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanje1. Šta sadrži programska aktivnost 0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite?
Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžeta čijim sprovođenjem se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Konkretna programska aktivnost „0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite“ sadrži rashode ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač JLS, poput CSR, prihvatilišta, savetovališta, centra za pružanje usluga i sl. Međutim, ovo se ne odnosi na rashode budžeta za obezbeđivanje usluga socijalne zaštite. Rashodi za usluge socijalne zaštite koje pruža ustanova čiji je osnivač JLS se formiraju na osnovu cene usluga koja se određuje odgovarajućom odlukom. Sredstva za obezbeđivanje usluga se prenose u odgovarajućem iznosu koji se dobija množenjem planiranih jedinica usluge i cene konkretne usluge utvrđene odlukom. Ova sredstva se u programskom budžetu, zavisno od usluge, iskazuju u programu 11 programska aktivnost:
Sva ostala sredstva koja se prenose ustanovi na osnovu prava i obaveza osnivača, iskazuju se u programskom budžetu u programskoj aktivnosti 0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite.
Da li se cena usluge socijalne zaštite formira putem postupka javne nabavke ili po metodologiji?
Cenu usluge se po pravilu formira na tržištu. Postupak javne nabavke je upravo osmišljen kako bi pri nabavci roba i usluga koje se plaćaju javnim sredstvima bili obezbeđeni najbolji tržišni uslovi uz poštovanje načela javnih nabavki. Jedinica lokalne samouprave obezbeđuju obavljanje delatnosti u oblasti socijalne zaštite, osnivanjem ustanova ili poveravanjem vršenja tih delatnosti drugim pravnim i fizičkim licima (čl. 9. ZSZ).
Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje JLS, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala JLS, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke (čl. 64. ZSZ). Zakonom o socijalnoj zaštiti je utvrđeno da metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta JLS propisuje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (čl. 210. ZSZ). Nadležni organ JLS utvrđuje cenu usluga socijalne zaštite u skladu sa propisanom metodologijom. Ovako utvrđena cena se prevashodno primenjuje pri pružanju usluga socijalne zaštite čiji je pružalac ustanova koju je osnovala JLS.
Takođe, metodologija formiranja cene može da doprinese određivanju procenjene vrednosti javne nabavke kao i izradi tehničke specifikacije. Ipak, konačna cena usluge socijalne zaštite koja je nabavljena od pružaoca usluge čiji osnivač nije JLS se formira u postupku javne nabavke, dodelom ugovora najpovoljnijem ponuđaču. JLS može da ograniči javnu nabavku usluga socijalne zaštite cenom koja je utvrđena odgovarajućom odlukom ali time rizikuje ne nabavi potrebnu uslugu jer je cena koja je utvrđena odlukom viša od one koja se formira na tržištu.
Da li je neophodno sprovesti javnu nabavku za uslugu koja se realizuje preko OJ CSR, za koju Centar ima licencu i jedini je ovlašćeni pružalac usluge na lokalu, ili je moguće samo poveriti mu uslugu, bez javne nabavke?
Postupak javne nabavke se ne sprovodi pri nabavci usluga socijalne zaštite za koje je nadležna JLS ukoliko je ponuđač CSR koji je osnovala ista JLS. Naime, odredbe Zakona o javnim nabavkama se ne primenjuju na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ukoliko naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima (član 13. ZJN). Jedinica lokalne samouprave osniva CSR kao javnu ustanovu u kojoj se ostvaruju prava utvrđena Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite (Član 13. ZSZ). Centar za socijalni rad može da pruža uslugu socijalne zaštite kada ima posebnu organizacionu jedinicu, licencu za pružanje standardizovane usluge i kada na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne postoji drugi ovlašćeni pružalac usluge (čl. 122 ZSZ). Nadzor nad radom CSR obavlja JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi(Čl. 32. ZLS).
Da li je potrebno donositi i Odluku o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost sobzirom da je ona propisana Statutom i Poslovnikom?
Potrebno je doneti Odluku o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost. Na potrebu njenog donošenja upućuje odredba iz člana 52. stav 3. Statuta opštine Aleksinac, kojom je propisano „Aktom o obrazovanju Komisije određuje sastav Komisije, mandat, zadaci, način rada Komisije i druga pitanja značajna za rad Komisije“, kao i odredba iz člana 85. stav 3. Poslovnika Skupštine opštine Aleksinac slične sadržine. Upravo na ove odredbe se treba pozvati u preambuli Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost jer one predstavljaju formalno- pravni osnov za donošenje Odluke.
U izradi Odluke može korisno poslužiti Model Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost, posebno u pogledu definisanja nadležnosti Komisije. Korisno je da nadležnost Komisije bude što detaljnije regulisana kako bi se izbegle nedoumice u pogledu njene nadležnosti da razmatra određena pitanja.
Pogledaj/Preuzmi: SKGO Model odluke
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti je propisano da se u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena izvesti nadležno Ministarstvo. Na koji način se izveštavaju novonastale promene, da li je potrebno izmeniti podatke iz obrasca i poslati nadležnom Ministarstvu, ili u elektronskoj formi, tj. u vidu e-maila izvestiti o novonastalim promenama?
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se:
„Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena. Organi javne vlasti, poslodavci i tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji, koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.“
Dakle, član 65. st. 1-2, jer se obrazac o vođenju evidencije (obrazac 1, obrazac 2) dostavlja (redovno) resornom Ministarstvu kao prilog obrascu za izveštavanje JLS (obrazac 3, obrazac 4) u periodu od 1. do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredno, samo na izričiti zahtev Ministarstva.
U praksi to znači da zakon obavezuje JLS da sve promene unose u obrazac 1 u roku od 8 dana i da ga po potrebi stave na raspolaganje inspekciji ili Ministarstvu na zahtev, a da nije potrebno o svakoj izmeni obaveštavati ministarstvo.