Sva prava na novčanu podršku se u osnovi dele na prava uz prethodnu proveru materijalnih uslova i univerzalna prava.  Priznavanje prava uz proveru materijalnih uslova podrazumevaju prethodno određen limit prihoda i vrednosti imovine koji se utvrđuje zakonom i/ili bliže uređuje podzakonskim aktima. Osobe koje ostvaruju prihode ili poseduju imovinu koji prelaze postavljeni limit, ne mogu da ostvare pravo za koje je taj limit utvrđen. Nasuprot tome univerzalno pravo se odnosi na određenu korisničku grupu. Svaki pojedinac koji na osnovu kriterijuma, propisanih zakonom, pripada određenoj korisničkoj grupi, ostvaruje konkretno pravo bez prethodne provere materijalnih uslova.

Članom 30. Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom se dečiji dodatak utvrđuje kao pravo koje se ostvaruje uz prethodnu proveru materijalnih uslova koji su tim zakonom propisani. Istovremeno se u stavu 2. istog člana Zakona uvodi izuzetak kojim se dečiji dodatak utvrđuje kao univerzalno pravo za svu decu koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica. Dakle, deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na Dečiji dodatak na osnovu utvrđene činjenice da koriste prethodno pomenuti vid podrške. Deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na dečiji dodatak bez bilo kakve prethodne provere materijalnih uslova uključujući sve prihode i imovinu koje oni ili njihovi članovi domaćinstva, na bilo koji način, ostvaruju ili poseduju.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021 i Pravilnikom o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/2022) nije propisana obaveza obrazovanja radne grupe za izradu ovog plana, ali takva mogućnost nije isključena.

Prema odredbi člana 2. stav 9. navedenog Pravilnika, rukovodilac organa dužan je da obavesti zaposlene o početku izrade, cilju i značaju donošenja plana upravljanja rizicima, što može učiniti isticanjem obaveštenja na vidno mesto u instituciji, slanjem obaveštenja svim zaposlenima putem elektronske pošte i sl. U cilju što boljeg mapiranja potencijalnih rizika i pružanja mogućnosti zaposlenima da se aktivno uključe u proces pružanja doprinosa prepoznavanju i proceni rizika, korisno je sprovesti anketiranje zaposlenih. Anketni upitnik može da obuhvati pitanja koja omogućavaju merenje rasprostranjenosti rodnih stereotipa i predrasuda među zaposlenima, utvrđivanje njihovih stavova i procena u pogledu dostignutog nivoa rodne ravnopravnosti u organu, rizicima od povrede rodne ravnopravnosti i sl.

Ukoliko se gradska/opštinska uprava opredeli da obrazuje radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (PUR), odluku o obrazovanju radne grupe donosi načelnik gradske/opštinske uprave.

Donošenje PUR-a je proces koji nije uslovljen prethodni imenovanjem Saveta za rodnu ravnopravnost i Komisije za rodnu ravnopravnost.

Nacrt akcionog plana za rodnu ravnopravnost JLS priprema radna grupa, koju svojom odlukom obrazuje gradonačelnik/predsedni opštine. Ne postoje utvrđena pravila o broju i sastavu radne grupe. Praksa je pokazala da radnu grupu obično čine pojedinci/pojedinke iz različitih organa javne vlasti, kao i organizacija civilnog društva.

S obzirom na to, da je akcioni plan za rodnu ravnopravnost JLS planski dokument, u pogledu njegove pripreme, sadržaja, pokazatelja učinka, načina praćenja i dr. relevantne su odredbe Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika sa prilozima („Sl. glasnik RS, br. 8/19).

Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.

Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost.  Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.

Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što  i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.

Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.

Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.

Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.

Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.

 Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.

Solidarna pomoć nije isto što i naknada troškova, odnosno pravo zaposlenog (ili njegove porodice) da mu poslodavac refundira određeni novčani iznos, ekvivalentan trošku koji je zaposleni/član porodice bio dužan da snosi u određenoj životnoj situaciji. Upravo je ta razlika vidljiva u citiranim odredbama članova od 51. do 53. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022). Jasno je da se u slučaju čl. 52. i 53. radi o pravu na naknadu troška vezanog za pogrebne usluge, u skladu sa cenovnikom pogrebnog preduzeća, odnosno u iznosu koji je utvrđen tim cenovnikom. 

Povodom istog događaja (smrt zaposlenog) isti kolektivni ugovor propisuje i pravo porodice na "pomoć za slučaj smrti zaposlenog", najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Ovde se radi o pomoći porodici zaposlenog po osnovu solidarnosti, a iznos ove pomoći nije vezan za bilo kakav konkretan trošak, niti je za ostvarivanje prava neophodno da članovi porodice dostavljaju dokaze o troškovima koje su snosili. Odnosno, povodom istog događaja, radi ostvarivanja prava na naknadu troška neophodno je dostaviti i račun javnog komunalnog preduzeća iz koga proizilazi da je troškove pogrebnih usluga snosio član porodice (ukoliko bi troškove snosilo drugo lice, pravo na naknadu troška ne bi postojalo). Sa druge strane, za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, pored činjenice smrti zaposlenog potreban je samo dokaz da pravo ostvaruje lice koje se smatra članom porodice zaposlenog (značenje izraza "član porodice" utvrđuje sâm kolektivni ugovor). 

U smislu navedenog, jasno je da se radi o ostvarivanju različitih prava, pod uslovima koji su propisani kolektivnim ugovorom.