Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti je propisano da se u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena izvesti nadležno Ministarstvo. Na koji način se izveštavaju novonastale promene, da li je potrebno izmeniti podatke iz obrasca i poslati nadležnom Ministarstvu, ili u elektronskoj formi, tj. u vidu e-maila izvestiti o novonastalim promenama?
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se:
„Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena. Organi javne vlasti, poslodavci i tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji, koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.“
Dakle, član 65. st. 1-2, jer se obrazac o vođenju evidencije (obrazac 1, obrazac 2) dostavlja (redovno) resornom Ministarstvu kao prilog obrascu za izveštavanje JLS (obrazac 3, obrazac 4) u periodu od 1. do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredno, samo na izričiti zahtev Ministarstva.
U praksi to znači da zakon obavezuje JLS da sve promene unose u obrazac 1 u roku od 8 dana i da ga po potrebi stave na raspolaganje inspekciji ili Ministarstvu na zahtev, a da nije potrebno o svakoj izmeni obaveštavati ministarstvo.
Potrebno je tumečenje člana 30. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i to deo koji se odnosi na decu koja ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica, onosno šta spada u materijalne uslove porodice. Da li su to samo mesečni prihodi i mesečni katastarski prihodi navedeni u članu 30. stav 1. tačka 1. i 2. ili pod "materijalne uslove" spada i npr. posedovanje druge nepokretnosti, posedovanje poslovnog prostora, posedovanje garaže ili iznajmljenog poslovnog prostora većeg od 20 kvadratnih metara i sl?
Sva prava na novčanu podršku se u osnovi dele na prava uz prethodnu proveru materijalnih uslova i univerzalna prava. Priznavanje prava uz proveru materijalnih uslova podrazumevaju prethodno određen limit prihoda i vrednosti imovine koji se utvrđuje zakonom i/ili bliže uređuje podzakonskim aktima. Osobe koje ostvaruju prihode ili poseduju imovinu koji prelaze postavljeni limit, ne mogu da ostvare pravo za koje je taj limit utvrđen. Nasuprot tome univerzalno pravo se odnosi na određenu korisničku grupu. Svaki pojedinac koji na osnovu kriterijuma, propisanih zakonom, pripada određenoj korisničkoj grupi, ostvaruje konkretno pravo bez prethodne provere materijalnih uslova.
Članom 30. Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom se dečiji dodatak utvrđuje kao pravo koje se ostvaruje uz prethodnu proveru materijalnih uslova koji su tim zakonom propisani. Istovremeno se u stavu 2. istog člana Zakona uvodi izuzetak kojim se dečiji dodatak utvrđuje kao univerzalno pravo za svu decu koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica. Dakle, deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na Dečiji dodatak na osnovu utvrđene činjenice da koriste prethodno pomenuti vid podrške. Deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na dečiji dodatak bez bilo kakve prethodne provere materijalnih uslova uključujući sve prihode i imovinu koje oni ili njihovi članovi domaćinstva, na bilo koji način, ostvaruju ili poseduju.
Da li je potrebno formirati radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti? Ako jeste, ko formira radnu grupu? Da li je donošenje Plana uslovljeno imenovanjem Saveta i Komisije ili nezavisno od toga može da se pristupi izradi Plana? Ko izrađuje Akcioni plan jedinice lokalne samouprave koji usvaja skupština JLS?
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021 i Pravilnikom o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/2022) nije propisana obaveza obrazovanja radne grupe za izradu ovog plana, ali takva mogućnost nije isključena.
Prema odredbi člana 2. stav 9. navedenog Pravilnika, rukovodilac organa dužan je da obavesti zaposlene o početku izrade, cilju i značaju donošenja plana upravljanja rizicima, što može učiniti isticanjem obaveštenja na vidno mesto u instituciji, slanjem obaveštenja svim zaposlenima putem elektronske pošte i sl. U cilju što boljeg mapiranja potencijalnih rizika i pružanja mogućnosti zaposlenima da se aktivno uključe u proces pružanja doprinosa prepoznavanju i proceni rizika, korisno je sprovesti anketiranje zaposlenih. Anketni upitnik može da obuhvati pitanja koja omogućavaju merenje rasprostranjenosti rodnih stereotipa i predrasuda među zaposlenima, utvrđivanje njihovih stavova i procena u pogledu dostignutog nivoa rodne ravnopravnosti u organu, rizicima od povrede rodne ravnopravnosti i sl.
Ukoliko se gradska/opštinska uprava opredeli da obrazuje radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (PUR), odluku o obrazovanju radne grupe donosi načelnik gradske/opštinske uprave.
Donošenje PUR-a je proces koji nije uslovljen prethodni imenovanjem Saveta za rodnu ravnopravnost i Komisije za rodnu ravnopravnost.
Nacrt akcionog plana za rodnu ravnopravnost JLS priprema radna grupa, koju svojom odlukom obrazuje gradonačelnik/predsedni opštine. Ne postoje utvrđena pravila o broju i sastavu radne grupe. Praksa je pokazala da radnu grupu obično čine pojedinci/pojedinke iz različitih organa javne vlasti, kao i organizacija civilnog društva.
S obzirom na to, da je akcioni plan za rodnu ravnopravnost JLS planski dokument, u pogledu njegove pripreme, sadržaja, pokazatelja učinka, načina praćenja i dr. relevantne su odredbe Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika sa prilozima („Sl. glasnik RS, br. 8/19).
Šta se formalno podrazumeva pod radnom grupom za rodno odgovorno budžetiranje?
Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.
Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost. Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.
Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.
Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.
Da li budžetski korisnici koji su Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja obuhvaćeni kroz program/programske aktivnosti za 2023. godinu mogu sami osmisliti ciljeve i indikatore?
Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.
Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.
Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.
Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.