Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je Gradska opština koja ima manje od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, u obavezi da postupa u skladu sa clanovima 16.,19.,63. i 64. Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Da lje Gradska opština u obavezi da donese plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, i ako jeste ko ga donosi?
Usvajanje posebnih mera u okviru godišnjih planova ili programa rada obaveza je organa javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih, što je izričito propisano u članu 16. stav 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21). Imajući u vidu broj zaposlenih u upravi gradske opštine Kostolac, zaključujemo da ona nema obavezu da usvaja ove posebne mere.
Mišljenje Stručne službe SKGO je da u duhu zakona o rodnoj ravnopravnosti, obavezu usvajanja plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, utvrđenu članom 19. Zakona, imaju i gradske opštine, nezavisno od broja zaposlenih. Plan upravljanja rizicima donosi načelnik/ca uprave gradske opštine.
Obavezu obrazovanja tela za rodnu ravnopravnost, Komisije za rodnu ravnopravnost i Saveta za rodnu ravnopravnost, propisanu članom 63. Zakona, imaju i gradske opštine. Ne postoji pravilo da obrazovanje ovih tela u gradskim opštinama treba vremenski da sledi nakon što se tela za rodnu ravnopravnost obrazuju u gradu na čijoj su teritoriji formirane gradske opštine. Saglasno članu 73. stav 1. Zakona, obveznici obrazovanja tela za rodnu ravnopravnost koji u vreme stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti nisu imali tela za rodnu ravnopravnost bili su dužni da ih obrazuju do novembra 2021. godine, odnosno šest meseci nakon donošenja zakona.
Obaveza određivanja lica zaduženog za rodnu ravnopravnost uslovljena je brojem zaposlenih i radno angažovanih lica. Naime, ovoj obavezi podležu samo oni organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, što je propisano u članu 64. stav 1. Zakona. Imajući u vidu broj zaposlenih u upravi gradske opštine Kostolac, ne postoji obaveza za gradsku opštinu da odredi lice zaduženo za rodnu ravnopravnost.
Da li članove Komisije za rodnu ravnopravnost mogu da se predlože za članove Saveta, s tim što bi članice koje su odbornice bile predstavnice ustanova u kojima rade?
Mišljenja smo da ne postoje prepreke da odbornice koje su do sada bile članice komisije za rodnu ravnopravnost, budu razrešene ove dužnosti i imenovane za članice saveta za rodnu ravnopravnost, kao predstavnice ustanova.
S obzirom na to da je komisija za rodnu ravnopravnost stalno telo skupštine, kao opšteg predstavnika građana i građanki, a da je savet za rodnu ravnopravnost telo pri izvršnoj vlasti, da su njihov status i nadležnosti različiti, te da međusobno treba da sarađuju, jedno lice ne može istovremeno biti član/članica oba tela.
S obzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti stoji da su članovi Saveta imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, na koji način se određuje ko će biti članovi? Da li to znači da svakoj ustanovi, organu i organizaciji treba uputiti molbu/zahtev/dopis za dostavljanjem predloga njihovog člana?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne propisuje sastav i proceduru izbora konkretnih lica za članove/članice saveta za rodnu ravnopravnost, već instruktivnom normom samo upućuje da članovi/članice budu imenovana ili postavljena lica iz onih ustanova, organa i organizacija koje deluju u oblastima koja su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. Zato je potrebno da se u JLS u kojima nije obrazovan savet za rodnu ravnopravnost propisom koji donosi JLS regulisati način izbora članova/članica saveta, kao i nadležnosti i način rada saveta i formirati ovo telo. Prilikom regulisanja načina izbora članova/članica saveta, trebalo bi imati u vidu da savet nije „predstavničko telo“, već telo koje čine lica čiji je radni angažman vezan za oblasti koje su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. To, međutim, ne znači , da je potrebno propisivati pravila kojima bi se regulisao način „prethodne provere stručnosti“ tih lica u oblasti rodne ravnopravnosti, niti je njihovu stručnost potrebno proveravati.
Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti propisana je obaveza donošenja plana i programa o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u preduzeću, kao i obaveza podnošenja izveštaja Ministarstvu do 15.01.za predhodnu godinu. Da li se ova obaveza odnosi na dostavljanje izveštaja Ministarstvu za 2021. godinu, imajući u vidu da plan i program o rodnoj ravnopravnosti ulazi u deo plana programa poslovanja?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: ZRR) propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca da svojim godišnjim planovima/programima utvrde mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (član 16. ZRR).
Kada je reč o izveštavanju o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti utvrđenih godišnjim planom/programom, ZRR propisuje da je taj izveštaj sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizacija plana/programa rada (čl. 18. st. 1. ZRR). U pogledu dužnosti obaveštavanja nadležnog ministarstva, ZRR zakon propisuje dve opcije: prava opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva u situaciji kada je godišnji izveštaj o realizaciji plana/programa učinjen dostupnim javnosti (objavljivanjem u službenom glasilu ili na internet stranici). U tom slučaju nadležnom ministarstvu dostavlja se obaveštenje o usvajanju izveštaja i o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen. Druga opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva kada godišnji izveštaji o realizaciji plana/programa nije javno dostupan. U tom slučaju ministarstvu se upućuje obaveštenje o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana/ programa, uz koje se dostavlja i izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana/programa, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. I u jednom i u drugom slučaju rok za dostavljanje obaveštenja nadležnom ministarstvu je 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja.
Obaveštenje o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, koje su sastavni deo godišnjih planova/programa rada, treba dostaviti nadležnom ministarstvu nakon što je godišnji plan/program realizovan. Imajući u vidu datum stupanja na snagu ZRR, kao i zakonske rokove za usvajanje godišnjih planova/programa, može se očekivati da će se prvi izveštaj odnositi na realizaciju mera utvrđenih planom/programom za 2022. godinu.
Da li lice kome u sistematizaciji stoji da se pored administrativnih poslova na izradi projekata bav i poslovima ostvarivanja jednakih mogućnosti, može da bude član Saveta za rodnu ravnopravnost?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje osnivanje Saveta za rodnu ravnopravnost – savetodavnog tela organa uprave JLS. Ne postoje zakonske smetnje da članovi/ce Saveta budu lica zaposlena u ustanovama, organima i organizacijama koje deluju u oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, a koja nemaju status imenovanih i postavljenih lica, već su službenici koji neposredno obavljaju određene poslove od značaja za ostvarivanje nadležnosti Saveta za rodnu ravnopravnost. Ta lica su u Savetu predstavnici relevantnih ustanova, organa i organizacija i svojim stručnim radom u Savetu doprinose da on uspešno ostvaruje svoju ulogu i nadležnosti. Saglasno tome, imajući u vidu primere koji se u pitanju navode, ne postoje smetnje da rešenjem o obrazovanju i imenovanju članova/članica Saveta za članicu saveta bude imenovana osoba koje je na mestu koordinatora/ke za mlade u Kancelariji za mlade ili službenik/ca u organu u JLS koji obavlja poslove ostvarivanja jednakih mogućnosti i sl.
U čl. 63. st. 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se aktima skupštine JLS bliže uređuju izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost: komisije za rodnu ravnopravnost i saveta za rodnu ravnopravnost. Prema čl. 73. ZRR, JLS dužne su da usklade svoja akta u roku od šest meseci od stupanja na snagu ZRR (rok je istekao 29. 11. 2021. godine). One JLS koje nemaju osnovana tela za rodnu ravnopravnost (Komisija za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnst) dužne su da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, takođe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.