Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je IRK uopšte nadležna za davanje Zajedničkog mišljenja u ovom slučaju (zahtev povodom uvećanog dečijeg dodatka, za dete koje nije u vaspitno-obrazovnom procesu)?
Interresorna komisija je nadležna za procenu potreba za dodatnom podrškom dece, mladih i odraslih koji su uključeni u obrazovni sistem, što je propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 77. stav 1. koji glasi: „Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom“.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u članu 1. bliže uređuje sledeće: „Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (u daljem tekstu: dodatna podrška), kao i sastav i način rada interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija).
Odraslim, u smislu ovog pravilnika, smatra se lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih“.
Prema navedenom, za situaciju deteta koje nakon završetka osnovne škole nije upisao srednju školu čime je izgubio status učenika, Interresorna komisija ne može doneti mišljenje jer nije nadležna.
Ostaje mogućnost da se roditelj uputi na ustanove socijalne zaštite kako bi se procenilo da li dečak ima pravo na neku uslugu iz ovog sistema )npr. uključivanje u dnevni boravak i dr.).
Da li dete sa posebnim potrebama koje pohađa redovnu osnovnu školu može da ostvari potrebu za ličnim pratiocem, ako majka nigde ne radi?
Prema Pavilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) “lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.“
Dakle, ličnog pratioca može dobiti dete koje je uključeno u obrazovni sistem, a koje ne može samostalno da zadovolji osnovne životne potrebe. Procenu i odluku o tome da li je detetu potreban podrška ličnog pratioca donosi nadležni centar za socijlani rad. Prema važećim procedurama, za ovu doluku nije neophodno mišljenje inerresorne komisije, ali je rasprostranjena praksa da se mišljenje IRK prilaže uz zahtev. Važno je napomenuti da centar za socijalni rad periodično vrši reviziju odluke, odnosno ponovo procenjuje da li je ova usluga potrebna detetu.
Radni status roditelja, kao i ostvarena druga prava iz oblasti socijalne zaštite ne ograničavaju pravo na ostvarivanje uslugu ličnog pratioca.
Kako se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pri donošenju odluke bi bilo važno da se funkcionisanje deteta sagleda u kontekstu celokupne situacije u kojoj dete živi, kao i u odnosu na kapacitete i resursi obrazovne ustanove koju pohađa.
Koje ekonomske klasifikacije, tj. koje troškove CSR sme opština da finansira, a koje troškove pokriva Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boračka i socijalna pitanja?
Finansiranje rada centra za socijalni rad (u daljem tekstu: CSR) nije uslovljeno ekonomskom klasifikacijom rashoda već delatnošću i organizacionim oblikom. Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koju osniva jedinica lokalne samouprave. JLS osniva ustanovu radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti socijalne zaštite. Na ovaj način JLS obezbeđuju obavljanje delatnosti odnosno poslova iz okvira svojih prava i dužnosti. Prava i dužnosti JLS u oblasti socijalne zaštite su u načelu utvrđena Zakonom a u pojedinostima proizilaze iz relevantnih odluka opštine ili grada. JLS u okviru svojih nadležnosti formulišu lokalnu politiku socijalne zaštite koju sprovode odgovarajućim odlukama utvrđujući određena prava i obaveze kao i procese u postupku njihovog ostvarivanja. Radi efikasnosti i efektivnosti obavljanja poslova iz oblasti socijalne zaštite JLS može da osnuje ustanovu koja bi te poslove obavljala. Osnivačkim aktom se, između ostalog, uređuje delatnost ustanove, iznos sredstava za osnivanje i početak rada i način obezbeđivanja sredstava, prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti ustanove i međusobna prava i obaveze ustanove i osnivača. Dakle ključni elementi koji određuju izvore finansiranja bi morali da se nalaze u aktu o osnivanju svake ustanove pa tako i CSR.
Prva specifičnost CSR u odnosu na ostale ustanove je Zakonom utvrđena obaveza JLS da osnuje ovu ustanovu dok o osnivanju drugih ustanova opština ili grad odlučuju samostalno na osnovu svojih potreba. Druga specifičnost se ogleda u sadržaju posla CSR koji u skladu sa Zakonom odlučuje o korišćenju usluga socijalne zaštite i ostvarivanju jednokratne pomoći a druge poslove iz nadležnosti JLS obavlja u skladu sa aktom o osnivanju i relevantnim odlukama grada odnosno opštine. Treća specifičnost CSR je niz poslova koji su povereni od strane drugih organa vlasti. Tako je Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđeno da CSR kao poverene poslove od strane centrale vlasti:
Takođe, Porodičnim zakonom su CSR povereni, takozvani, poslovi organa starateljstva a pojedini poslovi manjeg obima su povereni ovoj ustanovi u skladu sa drugim zakonima.
Organ vlasti koji poverava ustanovi poslove iz svoje nadležnosti dužan je da obezbedi finansiranje obavljanja tih poslova a obim posla koji ustanova obavlja je uslovljen obimom sredstava koja su joj u tu svrhu preneta. Ustanova je dužna da obavi poverene poslove za čije obavljanje su joj preneta finansijska sredstva za troškove koji su stvoreni pri obavljanju tih poslova uključujući: materijalne troškove, amortizaciju, tekuće i investiciono održavanje, nematerijalne troškove, zarade i ostala primanja zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ka i zakonske obaveze. Obračun ovih troškova se uređuje pravilnicima koje donosi organ vlasti koji je poverio poslove iz svoje nadležnosti i ugovorom između ustanove i tog organa vlasti. Nenamenskim trošenjem sredstava bi se smatralo obavljanje poslova koje je poverio jedan organ vlasti putem korišćenja sredstava koje je ustanovi preneo drugi organ vlasti. Tako CSR ne može da obavlja poslove odlučivanja o dodeljivanju jednokratne pomoći koristeći finansijska sredstva centralne vlasti niti može da sprovodi postupak priznavanja prava na novčanu socijalnu pomoć koristeći sredstva lokalne vlasti i sl. Vrsta troškova ne predstavlja ograničenje pri finansiranju obavljanja poslova koji su povereni CSR ali je korišćenje sredstava od strane ove ustanove uslovljeno nadležnostima organa vlasti koji joj je sredstva preneo.
Da li postoje praktični primeri međuopštinske saradnje u oblasti socijalne zaštite?
Međuopštinska saradnja u oblasti socijalne zaštite nije široko rasprostranjena praksa, ali ipak ima određenih primera. Prema odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, JLS, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom (što je propisano članom 88. Zakona o lokalnoj samoupravi). Na osnovu ove odredbe i shodnom primenom Zakona o javnim nabavkama, JLS mogu da se udruže u nabavci usluga socijalne zaštite. Do sada nije zabeležen ovakav primer u praksi.
Takođe, JLS mogu zajednički da osnivaju ustanove socijalne zaštite, a najistaknutiji primer ovakve prakse je osnivanje Centara za socijalni rad koje su nadležne za teritoriju više JLS. Postoji nekoliko ovakvih organizacija koje funkcionišu više decenija.
Saradnja JLS podrazumeva i ustupanje obavljanja pojedinih poslova iz okvira izvornih nadležnosti drugoj JLS ili preduzeću, ustanovi i drugoj organizaciji čiji je ona osnivač. Nije poznato da je do sada neka JLS ustupila drugoj JLS poslove u oblasti socijalne zaštite za koje je nadležna, ali je česta praksa ustupanje pružanja usluga prihvatilištima i savetovalištima čiji je osnivač druga JLS.
Da li se namenskim transferima mogu finansirati usluge socijalne zaštite koje su inovativne, a da se pritom ne gleda stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave?
Članom 207. Zakona o socijalnoj zaštiti predvišeno je da se namenskim transferima u socijalnoj zaštiti, između ostalog, mogu finansirati inovativne usluge. Vlada utvrđuje visinu namenskog transfera, kriterijume za njegovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, kriterijume za učešće lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava. Visina iznosa sredstava iz namenskih transfera za finansiranje inovativnih usluga se određuje po osnovu odobrenih projekata i programa koji se odnose na inovativne usluge. Međutim, kako uredbom nije uređen način podnošenja projekata i programa kao ni kriterijumi za njihovo odobravanje, ovaj deo propisa koji se odnosi na namenske transfere se ne primenjuje.