Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Osnovna škola može uputiti zahtev Interresornoj komisiji za procenu potrebe pratioca za dete iako nije uspela da dobije saglasnost roditelja?
Prema članu 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), obrazovna ustanova pod određenim uslovima može da pokrene postupak procene potreba za dodatnom podrškom bez saglasnosti roditelja:
„Procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom (u daljem tekstu: postupak procene) vrši se:
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.“
Pored navedenog, istim članom Pravilnika je uređene i obaveze obrazovne ustanove pre nego što pokrene postupak po službenoj dužnosti:
„Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Međutim, ovde se radi o usluzi ličnog pratioca deteta koja je uređena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), tako da spada u treću grupu mera prema čl. 3, tačka 3) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom:
„3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:
......
(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole“.
U ovom slučaju, nadležna institucija je centar za socijalni rad.
Da li lični pratilac može biti povremeni član ili je isključivo osoba od poverenja koja je uključena u rad IRK?
Može biti uključen u rad IRK isključivo kao osoba od poverenja, obzirom da je članom 5. stav 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) jasno definisano da je povremeni član Кomisije lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, a da dolazi iz obrazovnog, zdravstvenog sistema, ili iz sistema socijalne zaštite (npr. pedagog, psiholog, razredni starešina, izabrani lekar, lekar specijalista, stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.).
Ko definiše broj sati rada ličnog pratioca sa detetom i ko određuje sa koliko dece radi jedan lični pratilac?
Lični pratilac predstavlja meru podrške detetu i učeniku iz sfere socijalne zaštite, odnosno lični pratilac je usluga socijalne zaštite. Članom 69. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US), propisano je da postupak za korišćenje usluge lični pratilac sprovodi centar za socijalni rad.
Članom 43. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da procenu i planiranje, prilikom pružanja usluga, obavlja nadležni centar za socijalni rad i pružaoc usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Član 84. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) jasno definiše da je svrha angažovanja ličnog pratioca, pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, te iz toga jasno proizilazi da jedan lični pratilac prati jedno detete u jednom vremenskom okviru. Odnosno jedan lični pratilac može da prati i više dece, ukoliko je to u skladu sa potrebama dece i definisanim organizacionim aspektima/mogućnostima obezbeđivanja usluge.
Da li Odeljenje za društvene delatnosti može odraslom (osobi koja je završila srednju školu) da prizna rešenjem pravo na troškove prevoza (putovanje u drugo mesto) u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 1. podtačka 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, i da li je u vezi sa tim potrebno da IRK prethodno to predloži u svom Mišljenju? Na koji način odobriti korišćenje ove usluge ako nije propisana lokalnom Odlukom o socijalnoj zaštiti?
Odeljenje za društvene delatnosti u lokalnoj upravi, ne može osobi priznati pravo na bilo koji vid podrške sa pozivom na Pravilnik, niti IRK u ovom slučaju može da postupa iz razloga što je završen proces srednjoškolskog obrazovanja (pogledati član 2. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Ukoliko Odlukom o socijalnoj zaštiti nije predviđen prevoz kao vid podrške u cilju pružanja usluga socijalne zaštite, preporuka je da se pogleda Statut JLS, posebno odredbe koje se odnosne na nadležnosti gradskog/opštinskog veća, jer je u većini statuta predviđeno da gradsko/opštinsko veće utvrđuje kriterijume/postupak za ostvarivanje prava na finansijsku i drugu podršku u oblasti: ...i socijalne zaštite, te ukoliko postoji takva odredba, volja i obezbeđena sredstva, može se doneti odluka (rešenje/zaključak) gradskog/opštinskog veća sa pozivom na zakone i podzakonske akte, kojom se omogućava ostvarivanje ovog prava određenim kategorijama lica.
Ko realizuje psihosocijalnu podršku porodici?
Obzirom da su savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, usluge socijalne zaštite koje ne podležu licenciranju, njih porodici treba da pruži pružalac usluge socijalne zaštite, ili u slučaju da ova usluga nije prepoznata i uvedena u Odluku o socijalnoj zaštiti određene JLS, a postoji potreba za ovim vidom podrške, IRK treba da uputi porodicu na centar za socijalni rad.