Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDobila sam Zahtev za mišljenje, i shodno idejnom rešenju – glavna sveska, projekat arhitekture, projekat elektroenergetske instalacije za antenski stub, trebalo bi da dam Mišljenje da li je potrebno da se obrate Odeljenju sa zahtevom za procenu ili ne. U Uredbi za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, član 12. stav 13, navedeni su „Telekomunikacioni objekti mobilne telefonije (bazne radio stanice) efektivne izračene energije više od 250 W“, ali s obzirom na to da do sada nisam imala sličan predmet, a još uvek učim, molila bih Vas da mi pomognete da predmet obradim u skladu sa Zakonom. Mišljenja sam da bi trebalo da podnesu zahtev za procenu uticaja, ali nisam sigurna da li je takvo tumačenje ispravno, pa Vas s tim u vezi molim za pomoć
Pre svega je važno objasniti postupanje organa javne vlasti u odnosu na odredbe člana 6. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024).
Član 6. utvrđuje da se mišljenje pribavlja od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, odnosno, Ministarstva zaštite životne sredine, bez obzira na to da li je ministarstvo nadležno za vođenje postupka procene uticaja ili ne. Dakle, organ jedinice lokalne samouprave nije nadležan da izradi i nosiocu projekta izda mišljenje iz člana 6. zakona, već je za to nadležno isključivo ministarstvo. Obaveza organa jedinice lokalne samouprave je da se za mišljenje obrati Ministarstvu zaštite životne sredine i to u postupku izdavanja lokacijskih uslova (može i u postupku izdavanja informacije o lokaciji). Propisi iz oblasti planiranja i izgradnje dodatno upućuju na to da se mišljenje pribavlja kroz postupak objedinjene procedure. Imajući u vidu prethodno navedeno postupak pribavljanja mišljenja pokreće organa jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje lokacijskih uslova, a ne organ nadležan za zaštitu životne sredine. Zahtev za mišljenjem može podneti i nosilac projekta, odnosno, investitor.
O primeni člana 6. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu već je bilo reči te se obrazloženje koje smo već pripremili može u potpunosti primeniti i na ovaj slučaj.
Sada ćemo obratiti pažnju na pitanje koji to projekti mogu biti predmet procene uticaja na životnu sredinu. U skladu sa čl. 4. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu predmet procene uticaja su projekti i aktivnosti koji:
Važno je obratiti pažnju da odredbe člana 4. upućuju na član 5. ali i na karakteristike projekata i aktivnosti, njihovu veličinu, osobine ili mesto izvođenja.
Član 5. preciznije utvrđuje projekte za koje se vrši procena uticaja. Ovim članom je utvrđeno da će Vlada propisati:
Uredbom koju bi Vlada trebalo da usvoji u skladom sa članom 5. Zakona o proceni uticaja utvrđuju se projekti i kriterijumi za odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz stava 1. tačka 2) ovog člana koji se odnose naročito na veličinu i karakteristike projekta, osetljivost životne sredine u mestu izvođenja projekta i vrstu i osobine mogućih uticaja.
Dakle, Zakon o proceni uticaja prepoznaje dve vrste projekata, one za koje je procena uticaja obavezna i one za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja. Situacija u kojoj bi nosilac projekta koji se nalazi na listi projekata iz člana 5, st. 1, tačka 2. bio oslobođen obaveze da podnese zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu predstavljala bi kršenje zakona. Nosilac projekata koji bi pristupio izgradnji, izvođenju projekta ili puštanju u rad projekta a bez prethodne odluke nadležnog organa kojom se utvrđuje da li je ili nije potrebna procena uticaja počinio bi privredni prestup.
Kako Vlada nije donela Uredbu iz člana 5. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu to se, u skladu sa članom 60. ovog zakona, do donošenja uredbe, primenjuju propisi doneti na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
U tom smislu, a u skladu sa gore navedenim odredbama važećeg Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, za projekte koji se nalaze na Listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008) postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja, odnosno, sprovodi se postupak odlučivanje o potrebi procene uticaja.
Konačnu procenu da li se u konkretnom slučaju radi o projektu koji se nalazi na Listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu trebalo bi da donese nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Ono što iz priloga koji su dostavljeni uz pitanje saznajemo jeste da se radi o objektu koji prema Pravilniku o klasifikaciji objekta (,,Sl. glasnik RS“, br.22/15), nosi oznaku 221300, u koje spadaju relejni sistemi, radio i televizijske ili kablovske mreže, relejni tornjevi, telekomunikacioni stubovi. Imajući to u vidu ovaj objekat bi mogao da spada pod objekte na Listi II pod tačkom 12. Infrastrukturni sistemi 12) telekomunikacioni predajnici i radiorelejni sistemi.
Iz priložene tehničke dokumentacije ne mogu se pouzdano utvrditi karakteristike ovog objekta jer dokumentacija ne sadrži podatke o efektivnoj izračenoj snazi, već samo da je potreban priključak na električnu energiju od 22kW, čime bi se teško postiglo zračenje od 250W.
U svakom slučaju, ukoliko se predmetni projekat nalazi na Listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, potrebno je sprovesti postupak odlučivanja o potrebi o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.
U proteklom periodu se drastično povećao broj prijava raznih udruženja podnetih Odeljenju za inspekcijske poslove koji se odnose na kontrolu merenja emisija zagađujućih materijala u vazduh iz emitera. U prijavi se pozivaju na član 58. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti vazduha kojim je propisano da je pored ostalo operater dužan da obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije; U članu 3. stav 1. tačka 24 istog Zakona data je definicija operatera, i to: „24) operater jeste svako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;“ U navedenoj odredbi nije naveden kapacitet postrojenja, te se može zaključiti da svi operateri - emiteri bez obzira na kapacitet postrojenja imaju obavezu iz člana 58. navedenog Zakona tj. da naruče merenja od ovlašćene institucije, godišnje dva puta. Međutim, u članu 4. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje postrojenja za sagorevanje su razvrstana u velika, srednja i mala. U stavu 3. tačka 3. navedenog člana se daje definicija malih postrojenja kao postrojenja koja koriste prirodni gas kao energent, te se prema količini proizvedene toplotne snage smatra da mala postrojenja za sagorevanje (u daljem tekstu: mala postrojenja), su ona koja proizvode toplotnu energiju za zagrevanje domaćinstava i grejanje sanitarne vode za domaćinstva i čija je toplotna snaga manja od: 1) 1 MWth pri korišćenju čvrstog goriva iz stava 5. tačka 1) ovog člana; 2) 5 MWth pri korišćenju tečnog goriva iz stava 5. tačka 2) ovog člana; 3) 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva iz stava 5. tačka 3) ovog člana. Imajući u vidu navedeno pitanje je sledeće: Da li to znači da postrojenja sa manjom toplotnom snagom od gore navedenog nisu predmet ove uredbe, odnosno da nemaju obavezu merenja i izveštavanja? Npr. Dom Zdravlja u Kanjiži za potrebe grejanja prostorija zdravstvene ustanove koristi dva gasna kotla na prirodni gas čiji kapacitet iznosi 55kWth, odnosno ukupno imaju toplotnu snagu od 0,11 MWth – što je nešto više od jedne desetine gore navedene granične vrednosti, a prema prijavi TIM 42 iz Leskovca, počinili su privredni prestup zbog toga što nisu vršili merenje emisije i podatke o merenju nisu dostavili agenciji.
Član 3. tačka 23) i 24) Zakona o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 10/2013, 26/2021 – dr. zakon) propisuje da je:
Član 17. stav 1. istog zakona propisano je da su nadležni organ jedinice lokalne samouprave i ovlašćena pravna lica dužni da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, do 15. u mesecu za prethodni mesec, a godišnji izveštaj, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu.
Članom 58. stav 1. istog zakona propisane su obaveze operatera, tako da je operater između ostalog dužan da: 1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostavi nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave; 2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju; 3) obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje, uz saglasnost Ministarstva; 4) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno; 5) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije; 6) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica; 7) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za merenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, za merenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Operater koji samostalno vrši merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije, merenja mora vršiti u skladu sa aktima iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona, odnosno čl. 41. i 42. ovog zakona.
Članom 5. Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2016 I 10/2024) propisano je da se merenje emisije zagađujućih materija vrši kao: 1) periodično merenje i 2) kontinualno merenje. Članom 18. iste Uredbe propisano je da se periodično merenje obavlja, između ostalog, kao povremeno merenje, a članom 20. propisano je da se povremeno merenje na stacionarnom izvoru zagađivanja se vrši radi poređenja izmerenih vrednosti emisija zagađujućih materija sa graničnim vrednostima emisija. Povremeno merenje se vrši dva puta u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci. Povremeno merenje se vrši u uslovima rada pri najvećem opterećenju stacionarnog izvora zagađivanja.
Operater koji nije pribavio saglasnost za samostalno kontinualno merenje dužan je da obezbedi povremeno merenje, preko ovlašćenog pravnog lica, u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Član 38. navedene Uredbe propsiuje koju vrstu merenja (kontinualno ili periodično) vrši operater velikog, srednjeg i malog postrojenja za sagorevanje toplotne energije. Shodno ovoj odredbi, propisano je da operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage jednake ili veće od 100 MWth vrši kontinualno merenje emisije u skladu sa Prilogom 3 – Uslovi za merenje emisija zagađujućih materija, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 100 MWth, kao i operater srednjeg postrojenja i malog postrojenja za sagorevanje vrši kontinualno merenje emisije zagađujućih materija, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa kriterijumima koji su utvrđeni ovom uredbom. Ukoliko operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 100 MWth, kao i operater srednjeg postrojenja i malog postrojenja za sagorevanje nema obavezu vršenja kontinualnog merenja emisije, tada je operater dužan da obezbedi povremena merenja emisije u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci.
Član 4. stav 2. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 I 67/2021) propisuje da se postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 50 MWth, prema vrsti goriva koja koriste i ulaznoj instalisanoj toplotnoj snazi, dele na mala postrojenja za sagorevanje i srednja postrojenja za sagorevanje. Stavom 4. navedene Uredbe predviđeno je da se pod malim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju i postrojenja koja koriste gasovito gorivo za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, pri čemu se tako dobijena toplota koristi za grejanje domaćinstava i poslovnog prostora, grejanje sanitarne vode za domaćinstva i poslovni prostor, pod uslovom da njihova toplotna snaga ne prelazi 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva.
Članom 25. stav 3. navedene uredbe propisano je da se na mala postrojenja za sagorevanje koja rade manje od 100 radnih časova godišnje ne primenjuju se odredbe ove uredbe.
Dakle, na osnovu zakonskih i podzakonskih odredbi, mišljenje Stručne službe SKGO je da je operater malog postrojenja sa malom toplotnom snagom dužan, dakle ima obavezu da obezbedi povremena merenja emisije u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo u drugih šest kalendarskih. Od primene odredaba Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje izuzeta su samo mala postrojenja za sagorevanje koja rade manje od 100 radnih časova godišnje.
Posebno napominjemo da navedeni odgovor Stručne službe SKGO ne predstavlja zvanično tumačenje, nego stručno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno, a za zvanično tumačenje preporučujemo da se obratite ministarstvu nadležnom za poslove zaštite vazduha.
Da li za Lokalni plan upravljanja otpadom treba da se radi Strateška procena uticaja na životnu sredinu uvek ili samo ako se u Planu određuju uslovi za izgradnju postrojenja koji mogu imati uticaja na životnu sredinu?
U skladu sa članom 9. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024), organ nadležan za pripremu plana ili programa (to je uvek organ vlasti koji sprovodi postupak izrade plana/programa) dužan je da donese odluku o sprovođenju postupka strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno, odluku o tome da li je potrebno izraditi izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. U skladu sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja na životnu sredinu se sprovodi za planove i programe koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, a naročito ako se njima određuju uslovi za izgradnju postrojenja koja mogu imati uticaj na životnu sredinu, kao što su postrojenja za tretman, skladištenje ili odlaganje otpada.
Ukoliko Lokalni plan upravljanja otpadom sadrži takve odredbe ili se njime planiraju aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, tada je potrebno pokrenuti postupak odlučivanja o potrebi izrade strateška procena uticaja na životnu sredinu.
Takođe, ukoliko regionalni plan upravljanja otpadom već sadrži stratešku procenu koja obuhvata pomenuta postrojenja i sve aktivnosti iz lokalnog plana upravljanja otpadom kao dokumenta javne politike nižeg reda, tada se donosi odluka da za lokalni plan nije potrebna izrada nove strateške procene. U slučaju koji je opisan u članu 10. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, organ nadležan za pripremu plana ili programa može da donese odluku da ne sprovodi postupak strateške procene, o čemu prethodno pribavlja saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i mišljenje drugih zainteresovanih organa i organizacija. I u ovom slučaju nacrt odluke priprema organ nadležan za pripremu plana ili programa, a ne organ nadležan za zaštitu životne sredine.
Opštinskoj upravi se obratilo pravno lice B sa sledećim zahtevom u vezi sa integralnom dozvolom: Preduzeću A je 2021. godine izdato rešenje o izdavanju integralne dozvole za skladištenje, tretman i ponovno iskorišćenje otpada, na period od 10 godina. Krajem 2023. godine preduzeće A je zaključilo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem B, kojim ustupa nepokretnosti i opremu u kojima i sa kojima se sprovodi drvna proizvodnja. Pravno lice B obavlja istu delatnost kao i pravno lice A, pod šifrom 1624 – proizvodnja drvne ambalaže, u prostoru u vlasništvu pravnog lica A, sa opremom u vlasništvu pravnog lica A, koristeći istu tehnologiju i iste tehnološko-tehničke postupke. Dakle, u ovom konkretnom slučaju reč je o „preslikanom“ stanju i identičnim uslovima, s tim da pravno lice B obavlja sve poslovne i proizvodne aktivnosti koje je ranije obavljalo pravno lice A, u istom prostoru, sa istom opremom i na isti način. S obzirom na sve navedene okolnosti, postavlja se pitanje da li postoji mogućnost prenosa integralne dozvole sa jednog pravnog subjekta na drugi pravni subjekt. Zahvaljujemo unapred na odgovoru i stojimo na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Članom 7. stav 6. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisano je da se „Dozvola izdaje na period koji ne može biti duži od deset godina, za jedno ili više postrojenja na istom mestu kojim upravlja isti operater.“ Pošto Zakon ne predviđa „automatsko“ prenošenje dozvole, predlog može biti da nadležni organ izda novu dozvolu pravnom licu B.
Pitanje u vezi sačinjavanja zahteva za procenu uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu. Radi se o projektu koji se nalazi na listi II Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz sirovina biljnog porekla kapaciteta od 30 t do 300 t na dan* Članom 37. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) propisano je da uz zahtev nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu, dužan je da podnese zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona, gde se uz zahtev prilaže 1) obaveštenje o mogućnosti usklađivanja sa planskom dokumentacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata; 2) izvod iz projekta izvedenog objekta; 3) izveštaj ovlašćene organizacije sa podacima o emisijama i izveštaj o rezultatima merenja i ispitivanja činilaca životne sredine na koje projekat utiče koji nisu stariji od šest meseci; 4) grafički prikaz mikro i makro lokacije. S obzirom da se bliže propisuje izgled i sadržaj obrazca zahteva a još uvek je na snazi Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69 od 9. avgusta 2005) gde su propisane odredbe starog zakona, da li je ispravno da zahtev sadrži: - dokumentaciju i podatke iz člana 12. i člana 37. stav 1 tačka 2), i stava 2. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/24) ?
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) u članu 37. utvrđuje da je nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju ili se koristi bez odobrenja za upotrebu (u daljem tekstu nosilac izvedenog projekta), dužan da podnese zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja za projekte iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Kako podzakonski akt iz člana 5. Zakona o proceni uticaja još uvek nije usvojen (rok za usvajanje je 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona), članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 5. stav 1. primenjuje Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008), ukoliko nije u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Član 37. važećeg Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu upućuje nosioca izvedenog projekta da podnese zahtev. U članu 37. st. 2. propisano je šta je nosilac izvedenog projekta dužan da podnese uz zahtev. Oko priloga koji se podnose uz zahtev nema dileme da je nosilac izvedenog projekta dužan da ih dostavi.
Međutim, u čl. 37. st. 5. utvrđeno je da ministar propisom iz člana 12. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, a propisom iz člana 17. stav 5. ovog zakona bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za određivanje obima i sadržaja studije zatečenog stanja i propisom iz člana 22. stav 8. ovog zakona bliže propisuje sadržinu studije zatečenog stanja i dokumentaciju koja se uz te zahteve i studiju podnosi. Ni ovi podzakonski akti još uvek nisu usvojeni – rok za njihovo usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu novog zakona.
Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja podnese tako što će zahtev izraditi u skladu sa svim zahtevima važećeg zakona o proceni uticaja, a posebno sa:
Članom 60. Zakona o proceni uticaja propisano je da se do donošenja propisa iz člana 12. st. 5, primenjuje propis donet na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) ako nije u suprotnosti sa odredbama novog zakona. U tom smislu, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja zatečenog stanja, sadrži i one elemente koji su propisani Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 69/2005.). Nosilac izvedenog projekta dužan je da zahtev uskladi sa važećim zakonom u tom smislu što će zahtev sadržati sve elemente koji su propisani važećim zakonom i Pravilnikom. Kako zakon uvek ima primat nad podzakonskim aktom, a i donet je nakon podzakonskog akta, potrebno je da nosilac izvedenog projekta svoj zahtev najpre uskladi sa zakonom a zatim i sa formom propisanom podzakonskim aktom. Pravilnik se primenjuje, u onom delu u kom nije u suprotnosti sa zakonom, do stupanja na snagu novog pravilnika.
Jasno je da je nosilac izvedenog projekta dužan da uz zahtev priloži sve priloge koji su navedeni u čl. 37. st. 2. kao i u članu 12. važećeg zakona.