Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li za Plan kvaliteta vazduha treba donositi stratešku procenu?
Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 35) i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (čl. 5.), propisano je za koje strategije, planove, programe i osnove se vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu, pri čemu nisu navedeni dokumenti kojima se utvrđuju ciljevi i mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. Dodatno, propisano je da JLS određuju vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja. U skladu s tim, može se zaključiti da za Plan kvaliteta vazduha ne treba sprovoditi postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Da li po Zakonu o upravljanju otpadom treba da se donese Lokalni plan upravljanja otpadom ili treba da se uskladi sa Zakonom o planskom sistemu?
U skladu sa članom 54. Zakona o planskom sistemu, ukoliko je odredbom posebnog zakona propisano donošenje nekog planskog dokumenta, onda se primenjuje taj posebni zakon dok se ne usaglasi sa Zakonom o planskom sistemu. S obzirom da odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kojima su utvrđene obaveze za donošenje različtih dokumenata, još uvek nisu usaglašane sa Zakonom o planskom sistemu, JLS i dalje ima obavezu da izrađuje Plan upravljanja otpadom.
Koji je najprikladniji odgovor ministrastvu jedne nerazvijene opstine u oblasti kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha, koja na svojoj teritoriji nema toplanu i druge izvore zagađivanja osim individualnih ložista i ispuštanje gasova iz motornih vozila? Opština nema dovoljno finansijskih sredstava da izvrši monitoring i dobije podatke da li spada u treću kategoriju vazduha za zonu i aglomeraciju.
Obavezu izrade kratkoričnog akcionog plana imaju JLS kada postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom Ministarstva zaštite životne sredine kojim se propisuju zahtevi kvaliteta vazduha. Kada nema monitoringa (merenja), onda se ne može utvrditi da li je bilo ili ne takvog prekoračenja. Kategorije vazduha u zonama i aglomeracijama se utvrđuju na osnovu monitoringa, i proglašavaju se Uredbom o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za svaku godinu posebno.
U postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, operater nam je uz zahtev priložio rešenje o ozakonjenju. Da li je neophodno da dostavi i upotrebnu dozvolu, obzirom da je prilozio rešenje o ozakonjenju objekta?
U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2005, 83/2018 i 81/2020), danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Takođe, saglasno članu 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prva svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.
Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.
Vlada Republike Srbije usvojila je nove mere za suzbijanje epidemije izazvane bolešću COVID-19, čija je primena otpočela 24. novembra 2020. godine, između ostalih i meru koja se tiče zabrane svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, gde se nabrajaju izuzeci (radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta). U nedoumici smo, u kojim slučajevima je moguće organizovati javno okupljanje sa prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom prostoru, odnosno koji su izuzeci od zabrane (povod ili svrha organizovanja)?
Naredbom ministra zdravlja o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru („Službeni glasnik RS“, br. 100/2020, 111/2020, 133/2020) članom 1. propisana je zabrana javnog okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru, kada se istovremeno okuplja više od 5 lica, s tim što rastojanje između prisutnih lica mora biti najmanje 1,5 m, odnosno na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice.
Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS“, br. 66 od 7. maja 2020, 93 od 1. jula 2020, 94 od 3. jula 2020, 100 od 16. jula 2020, 109 od 21. avgusta 2020, 111 od 28. avgusta 2020, 120 od 2. oktobra 2020, 122 od 9. oktobra 2020, 126 od 23. oktobra 2020, 138 od 15. novembra 2020, 141 od 21. novembra 2020, 144 od 27. novembra 2020, 145 od 3. decembra 2020. član 7a* definisano je (dodatno) mogućnost okupljanja, odnosno, prisustva posetilaca i to na sledeći način:
Prilikom održavanja javnih kulturno-umetničkih događaja u zatvorenom prostoru dozvoljeno je prisustvo najviše 500 posetilaca istovremeno, i to tako da svako drugo mesto za sedenje bude slobodno i uz obavezno nošenje zaštitnih maski posetilaca, kao i zaposlenih koji učestvuju u organizaciji događaja.
Dakle, osim radnih organizacija, okupljanje više od 5 osoba dozvoljeno je i u skladu s Uredbom Vlade RS, prilikom organizacije kulturno-umetničkih događaja, uz uslove i pridržavanje ostalih mera (propisana distanca, zaštitne maske za lice, raspored posetilaca - sedenje itd.).