Član 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 94/2024) utvrđuje predmet strateške procene uticaja, odnosno, planove i programe za koje se obavezno vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu.

Članom 5. st. 1. tačka 4) Zakona o strateškoj proceni uticaja utvrđeno je da se „Strateška procena vrši obavezno za planove i programe kada postoji mogućnost da njihova primena izazove značajne negativne posledice po životnu sredinu, i to za… planove i programe koji se pripremaju za mrežnu energiju kojima se uspostavlja okvir za odobravanje strateških energetskih projekata u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice…“

U članu 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja utvrđeno je da je mrežna energija deo tržišta Energetske zajednice u oblasti proizvodnje, distribucije, snabdevanja i prenosa električne energije, gasa i nafte u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.

Zakon o energetici („Sl. glasnik RS“ br. 145/2014, 95/2018, 40/2021, 35/2023, 62/2023 i 94/2024) u članu 37a utvrđuje koji to projekti mogu biti strateški energetski projekti, kao i to da Vlada bliže propisuje uslove i način promovisanja nekog projekta u strateški projekat. U dokumentu „Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakon o energetici“ koji je izložen na uvid javnosti u okviru javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o energetici 2024. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike upućuje na Uredbu o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine („Sl. glasnik RS“ br. 104/2017) kao na dokument kojim je definisan pojam „strateški energetski projekat“. Uredba definiše: osnovne pojmove u vezi sa strateškim energetskim projektima, kategorije strateških energetskih projekata, kriterijume za utvrđivanje i radnu grupu za strateške energetske projekte.

Кao strateški energetski projekti mogu se smatrati i oni projekti koje je Energetska zajednica prepoznala kao projekte od interesa za Energetsku zajednicu (PECI – project of Energy Community interest) ili kao projekte od zajedničkog interesa (PMI – project of mutual interest), iako se u dokumentima Energetske zajednice ne koristi izraz „strateški energetski projekti“. PECI i PMI projekte utvrđuje Energetska zajednica kroz proceduru selekcije i listu izabranih projekata objavljuje. Ovi projekti odnose se na razvoj energetske infrastrukture u skladu sa Uredbom o trans-evropskim mrežama (TEN-E Regulation 2022/869/EU) koja je postala sastavni deo Ugovora o osnivanju Energetske zajednice odlukom Ministarskog saveta D/2023/02/MC-EnC od 14. decembra 2023.

U tom smislu izraz „okvir za odobravanje strateških energetskih projekata“ mogao bi značiti da određeni plan ili program postavlja osnove za odobravanje i sprovođenje projekata koji su prepoznati kao strateški projekti u skladu sa čl. 37a Zakona o energetici, ili/i PECI ili PMI projekti Energetske zajednice. Sa druge strane, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024), u čl. 4. st. 4. utvrđuje da su predmet procene uticaja i strateški energetski projekti koji su određeni kao strateški saglasno propisima kojima se uređuje oblast energetike.

Da bi se donela odluka o tome da li je za određeni plan ili progam koji obuhvata projekte mrežne energije (proizvodnja, distribucija, snabdevanje i prenos električne energije, gasa i nafte) potrebno sprovesti postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu nije dovoljno samo utvrditi da li je taj projekat prepoznat kao „strateški energetski projekat“. Takođe je potrebno, u skladu sa zakonom, utvrditi da li su ispunjeni svi uslovi za sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu konkretnog plana ili programa.

U skladu sa Zakonom strateška procena uticaja se sprovodi ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

1. određeni plan ili program priprema nadležni republički, pokrajinski ili organ lokalne samouprave i plan ili program se usvaja u redovnoj zakonom uređenoj proceduri pred nadležnim organima;

2. određeni plan ili program postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (planovi i programi iz čl. 5. st. 1. tačka 1).

Plan detaljne regulacije je planski dokument urbanističkog planiranja. U tom smislu obuhvaćen je članom 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno predstavlja plan za koji se, u skladu sa zakonom sprovodi strateška procena uticaja.

Potrebno je da bude ispunjen i drugi uslov a to je da ovaj plan postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 94/2024).

Iz informacija koje su dostavljene ne može se zaključiti da li plan detaljne regulacije predmetne solarne elektrane postavlja okvir za odobravanje projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno, da li konkretni projekat izgradnje solarnih elektrana može biti predmet procene uticaja na životnu sredinu.

Zakon o strateškoj proceni uticaja predviđa mogućnost da se za planove i programe iz člana 5. st. 2. donese odluka da se ne sprovodi postupak strateške procene. Ovaj postupak sprovodi se u skladu sa procedurom utvrđenom čl. 10. Zakona o strateškoj proceni uticaja. Planovi i programi iz člana 5. st. 2. jesu oni planovi i programi:

1. kojima je predviđeno korišćenje manjih površina na lokalnom nivou;

2. ili u slučaju manjih izmena planova i programa iz stava 1. ovog člana;

3. kao i planovi i programi koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih projekata a za koje se utvrdi da postoji mogućnost nastanka značajnih uticaja na životnu sredinu.

Da bi nadležni organ utvrdio da je opravdano da se za plan ili program obuhvaćen čl. 5. st. 1. Zakona o strateškoj proceni uticaja ne sprovodi postupak strateške procene uticaja, potrebno je da sprovede postupak odlučivanja i da pribavi saglasnost organa nadležnog za zaštitu životne sredine i mišljenje drugih zainteresovanih organa i organizacija, u skladu sa procedurom utvrđenom čl. 10 Zakona o strateškoj proceni uticaja.

Zakonom nije jasno utvrđeno šta znače izrazi „manje površine na lokalnom nivou“ ili „manje izmene planova i programa“, te je organ nadležan za pripremu plana ili program dužan da to sam utvrdi. Prilikom odlučivanja potrebno je pažljivo voditi računa o kriterijumima koji su relevantni za utvrđivanje da li se radi o manjim površinama ili manjim izmenama. Neki plan ili program može imati mali obuhvat u smislu broja parcela ali te parcele mogu biti velike površine ili imati neke druge karakteristike na koje treba obratiti pažnju (na primer, parcela je male površine ali se nalazi u zaštićenom prirodnom dobru ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, zoni sanitarne zaštite i sl). Takođe, izmena plana može biti mala u kvantitativnom smislu (menja se samo jedna rečenica ili jedan urbanistički parametar) ali po svom uticaju može biti veoma značajna.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predviđa mogućnost donošenja odluke o tome da da se ne sprovodi postupak strateške procene samo u slučaju planova i programa iz člana 5. stav 2. Zakona, dok se za planove i programe iz člana 5. stav 1, tačka 1, obavezno sprovodi strateška procena uticaja.

Napomena: Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (D/2016/13/MC-EnC) od 14. oktobra 2016. godine Direktiva 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu postala je sastavni deo Ugovora o osnivanju energetske zajednice. U skladu sa Odlukom Ministarskog saveta države članice Energetske zajednice imale su obavezu da svoje nacionalno zakonodavstvo usklade sa Direktivom 2001/42/EC do 1. januara 2018. godine i da obezbede primenu odredbi Direktive od 31. marta 2018. godine.

Odgovor na navdeno pitanje je isključivo stručno mišljenje Stručne službe SKGO i kao takvo ga ne treba smatrati obavezujućim ili autentičnim tumačenjem propisa, jer SKGO nije nadležna za to. Ukoliko je potrebo zvanično tumačenje određenih propisa, preporučujemo da se za mišljenje obratite ministarstvu u čijoj nadležnosti su navedeni zakoni.

Obe opcije su moguće, predlažemo opciju pismenog podnošenja zahteva od strane stanara. Zahtev uputiti nadležnom organu i to odeljenju za komunalne delatnosti, odnosno lokalnoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Odbornik može ovo pitanje pokrenuti i na Skupštini.

Obrazovanje jedinica civilne zaštite opšte namene radi se na osnovu Procene rizika od katastrofa, kao i postojećih kapaciteta, pre svega ljudskih, u jedinici lokalne samouprave. Neka nepisana opšta preporuka, za manje jedinice lokalne samouprave, po broju stanovnika, veličini teritorije, ali i mogićih rizika je da se sklope posebni ugovori sa dobrovoljnim vatrogasnim društvima (DVD), pa ova društva da imaju ulogu jedinica civilne zaštite opšte namene. Ovo je mogućnost ne samo za JLS da nadomesti potrebe i ispuni zakonske obaveze, već i za DVD da kroz finansiranje civilne zaštite dođu do nekih dodatnih izvora finansiranja. Ipak, obuke i procedure koje su vezane za jedinice civilne zaštite opšte namene, odnosno, njene pripadnike, su mnogo jednostavnije, tj. manje zahtevne od obuka za pripadnike DVD-a. Dodatno, pripadnici jedinica civilne zaštite opšte namene su manje obučeni i opremljeni, pa su i „mobilniji“ i manje zahtevni u odnosu na prirodu angažmana. 

Mišljenja smo da, gde god postoje DVD treba raditi na „fuziji“ odnosno „koptiranju“ ovih udruženja i pripadnika u sistem civilne zaštite na lokalnom nivou, jer bi to doprinelo jačem sistemu smanjenja rizika od katastrofa. Kada je u pitanju lokalna samouprava kao što je grad Loznica, dodatno smo mišljenja da treba da postoje i jedinice civilne zaštite opšte namene i DVD kao deo sistema civilne zaštite, odnosno, sa funkcijom jedinica civilne zaštite opšte namene. Ovo je i mogućnost da se i učešćem kroz različite projekte dođe do nedostajućih resursa, pre svega materijalnih - opreme, ali i obuka i vežbi jedinica civilne zaštite opšte namene itd.

Za početak je jednostavnije krenuti sa već postojećim strukturama, kao što su DVD, jer poseduju i veštine i infrastrukturu, pa nakon toga ići ka formiranju i jedinica civilne zaštite opšte namene sa pripadnicima koji nisu deo sistema DVD. Ovo, naravno, zavisi i od postojećeih opasnosti, odnosno, potreba da se odgovori na rizike od nepogoda.

Prema članu 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši javno preduzeće zaduženo za skloništa.  Samostalna služba za tehničku kontrolu skloništa u okviru JP "Skloništa" je akreditovana za kontrolisanje skloništa u upotrebi i to buke u prostorijama za boravak, konstrukcije skloništa, električnih instalacija, sredstava za zatvaranje otvora za kretanje, opreme za boravak i instalacija za provetravanje.

U slučaju kada se za skloništa koriste objekti stambenih zgrada ili neki objekti javne namene koji nisu registrovani kao skloništa od strane JP "Skloništa", onda su za inspekcijski nadzor zadužene lokalna građevinska i komunalna inspekcija.

Članom 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009) propisano je ko sve može biti imenovan za člana Tehničke komisije, a ko ne može. 

Shodno tome, stavom 1. navedenog člana propisano je da nadležni organ najkasnije u roku od deset dana od dana prijema zahteva za saglasnost obrazuje tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja. 

Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu, dok se za članove tehničke komisije mogu imenovati lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, iz reda:

1) zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu;

2) zaposlenih ili postavljenih lica u zainteresovanim organima i organizacijama;

3) nezavisnih stručnjaka. 

Stavom 2. navedenog člana propisano je da članovi tehničke komisije ne mogu biti lica koja su: 

1) učestvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene;

2) osnivači pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica;

3) osnivači ili zaposleni kod nosioca projekta;

4) bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u tač. 1) do 3);

4a) zaposlena kao inspektori, odnosno lica koja vrše inspekcijski nadzor nad projektom za koji je izrađena studija o proceni uticaja.

Dakle, imajući u vidu odredbe člana 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, lice koje je zaposleno kao inspektor zaštite životne sredine, ne može biti imenovano za člana Tehničke komisije.