Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeMolim Vas za tumačenje člana 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024). Da li postupak procene uticaja za sve projekte za koje je nosilac Opština Rača sprovodi Ministarstvo bez obzira ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole/odobrenja za izvođenje radova za predmetni projekat?
Član 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) utvrđuje nadležnost za sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu u posebnim slučajevima, odnosno u slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekat koji je predmet odlučivanja. Na ovaj način zakonodavac je utvrdio proceduru kojom se izbegava da organ javne vlasti koji je nosilac projekta istovremen i odlučuje u postupku procene uticaja na životnu sredinu.
Sa tim u vezi, ukoliko je jedinica lokalne samouprave, na primer opština Rača, nosilac projekta, postupak procene uticaja na životnu sredinu će sprovoditi Ministarstvo zaštite životne sredine, a ne organ nadležan za zaštitu životnu sredinu u opštini Rača. Da bi se primenio čl. 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu nije odlučujuće to da li odobrenje za izvođenje projekta (čl. 2, st. 1, tačka 4. Zakona o proceni uticaja) izdaje organ lokalne samouprave ili republički organ, već to ko je nosilac projekta.
Član 8. Zakona o proceni uticaja se primenjuje samo u posebnim slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekta.
Ukoliko imate takav slučaj obratite se Ministarstvu zaštite životne sredine.
Član 8. nije postojao u prethodnom zakonu i uveden je 2024. godine.
U svim ostalim slučajevima nadležnost za postupak procene uticaja utvrđena je čl. 7. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. I u slučaju nadležnosti iz čl. 7. Zakona postoje razlike u odnosu na prethodni zakon.
U stambenoj zgradi vecinom otkupljenom od vojske zgrada je Poplavljena u temelju krovovi su prokisnjavali i pre2 dana je izgorelo pola krova kompletne zgrade koja sada kisne kako stanovi tako i instalacije dr. deo je u ozbiljnoj opasnosti pitanje: da li opstina moze da nam da druge stanove. Zgrada je1948god.
Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode ("Službeni glasnik RS", broj 112/15) definisan je postupak pomoći građanima koji su pretrpeli štete na stambenim objektima nakon elementarne i druge nepogode. Mišljenja sam da zgrada iz opisa pitanja nije predmet štete nastale od elementarne nepogode, već su razlozi sadržani u postupcima, odnosno, nepostupanju u investicionom i tekućem održavanju stambene zgrade.
Odgovor na postavljeno pitanje, a vezano sa mogućnost dodele stanova od strane lokalne samouprave, treba potražiti u sektoru urbanizma, kao i inspekcijskim službama lokalne samouprave.
Dobili smo dopis Republičke urbanističke inspekcije, akt o primeni propisa vezano za izgradnju autoperionica, zbog uočene različite prakse u postupanju kod nadležnih organa lokalnih samouprava. U tumačenju se pozivaju na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) i Uredbu o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008). Njiho zaključak na osnovu ovih propisa je da se one nalaze na listi projekata za koje za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu i da je treba sprovoditi postupak procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju autoperionica. Stoga bih zamolio za pojašnjenje ovog tumačenja, odnosno akta o primeni propisa za izgradnju autoperionica, imajući u vidu nadležnosti Urbanističke inspekcije
Odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/16 i 9/20, u daljem tekstu: Zakon) nije regulisano pitanje okolnosti za prestanak ovlašćenja, odnosno otkaza prilikom imenovanja profesionalnog upravnika u postupku prinudne uprave.
Ukoliko profesionalni upravnik u prinudnoj upravi neopravdano odbija vršenje te dužnosti, može se podneti prijava zbog kršenja Kodeksa poslovnog morala organizatora profesionalnog upravljanja Privrednoj komori Srbije, koja, prema članu 54. stav 1. Zakona, uspostavlja i vodi Registar profesionalnih upravnika koji je dostupan na njenoj internet stranici. Prema stavu 2. istog člana, Privredna komora:
utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova profesionalnog upravljanja;
po prethodno utvrđenoj ispunjenosti uslova, izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika u skladu sa odredbama ovog zakona;
organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normi (profesionalne odgovornosti) i izriče mere za te povrede.
Ukoliko je profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave dao ostavku, a nisu se stekli uslovi za prestanak prinudne uprave, registar imenuje drugog profesionalnog upravnika koji će vršiti upravljanje stambenom zajednicom. Upravnik imenovan u postupku prinudne uprave vrši poslove upravljanja propisane članovima 50. i 53. Zakona sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju.
Ukoliko ne postoji saglasnost drugog profesionalnog upravnika da vrši upravljanje stambenom zajednicom u postupku prinudne uprave, važno je obavestiti članove skupštine stambene zajednice o kaznenim odredbama predviđenim članom 133. Zakona, za slučaj da ne regulišu pitanje upravljanja u stambenoj zajednici.
Dobili smo dopis Republičke urbanističke inspekcije, akt o primeni propisa vezano za izgradnju auto perionica, zbog uočene različite prakse u postupanju kod nadležnih organa lokalnih samouprava. U tumačenju se pozivaju na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) i Uredbu o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008). Njihov zaključak na osnovu ovih propisa je da se one nalaze na listi projekata za koje za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu i da treba sprovoditi postupak procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju auto perionica. Stoga bih zamolio za pojašnjenje ovog tumačenja, odnosno akta o primeni propisa za izgradnju auto perionica, imajući u vidu nadležnosti Urbanističke inspekcije.
U dopisu „Akt o primeni propisa – vezano za izgradnju autoperionica“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za inspekcijski nadzor, Odeljenja republičke urbanističke inspekcije br. 002553700 2024 14810 009 002 011 001 od 2. septembra 2024. godine Odeljenje republičke urbanističke inspekcije se poziva na sledeće propise:
U predmetnom aktu Republička urbanistička inspekcija navodi da donosi akt koji se odnosi na „primenu propisa u postupcima potvrđivanja urbanističkih projekata i izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju autoperionica“.
Nadležnosti urbanističkog inspektora
Zakon o planiranju i izgradnji (čl. 172.) utvrđuje da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom. Poslovi urbanističke inspekcije nisu, u skladu sa ovim zakonom, povereni jedinicama lokalne samouprave (JLS).
U odnosnu na predmet Akta o primeni propisa od 2. septembra 2024. važno je skrenuti pažnju na, između ostalih, sledeća prava i dužnosti urbanističkog inspektora (čl. 173. Zakona o planiranju i izgradnji) a to su:
Takođe, čl. 174. Zakona o planiranju i izgradnji, utvrđeno je da je urbanistički inspektor, između ostalog, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da preduzima sledeće mere:
Zakon o inspekcijskom nadzoru, osim što uređuje postupak izdavanja akta o primeni propisa takođe, u čl. 31. st. 2, predviđa da „Nadziranom subjektu koji je postupio prema aktu o primeni propisa ne može, u pogledu predmeta akta o primeni propisa, biti izrečena mera upravljena prema nadziranom subjektu.“ Takođe, u čl. 31. st. 3, Zakon predviđa da, izuzetno, može biti izrečena mera prema nadziranom subjektu u slučajevima ako je:
Nakon izdavanja predmetnog akta (2. septembar 2024.) usvojen je novi Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, a Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada („Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019) nije bila važeća ni u trenutku izdavanja akta o primeni propisa.
Argumentacija urbanističke inspekcije
Zakon o zaštiti životne sredine
Urbanistička inspekcija u predmetnom Aktu o primeni propisa ističe načelo prevencije i predostrožnosti iz čl. 9, st. 1, tačka 2. Zakona o zaštiti životne sredine navodeći da „svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.“ Urbanistička inspekcija dalje navodi da se „Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.“
Takođe, urbanistička inspekcija svoju argumentaciju zasniva i na čl. 14. Zakona o zaštiti životne sredine te ističe da: „Kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima“, naročito ukazujući da se kontrola korišćenja i zaštite prirodnih resursa i dobara ostvaruje, između ostalog, procenom uticaja na životnu sredinu na svim nivoima istraživanja i eksploatacije.
Urbanistička inspekcija ukazuje i da Zakon o zaštiti životne sredine (čl. 33-37.) kao mere i uslove za zaštitu životne sredine propisuje preventivne mere:
U odnosu na argumentaciju koju ističe Urbanistička inspekcija, a koja se zasniva na odredbama Zakona o zaštiti životne sredine važno je ukazati da Zakon o zaštiti životne sredine u čl. 3. sadrži obrazloženje izraza „aktivnost koja utiče na životnu sredinu“ koje glasi: „svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese.“
U smislu značenja ovog izraza rad autoperionice nesumnjivo spada u aktivnost koja utiče na životnu sredinu. Međutim, već je u Zakonu o zaštiti životne sredine, u čl. 36, naznačeno da se procena uticaja na životnu sredinu vrši za projekte i aktivnosti „koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.“ Dakle, predmet procene uticaja su projekti i aktivnosti koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine.
Pored toga Uvidom u čl. 33-37. Zakona o zaštiti životne sredine možemo zaključiti da postoji sistem povezanih mera i aktivnosti koje služe prevenciji zagađenja životne sredine. Pa je tako, najpre na nivou prostornog i urbanističkog planiranja potrebno sprovesti planiranje tako da se u potpunosti uvaži načelo prevencije i predostrožnosti i tako da se predupredi (preventivno da se deluje), na nivou planskog akta, korišćenje prostora i prirodnih resursa na način koji može dovesti do zagađenja ili narušavanja životne sredine. Sastavni deo prostornih i urbanističkih planova jesu mere i uslovi zaštite životne sredine. Upravo zbog toga je predviđeno da se za planove, programe ili strategije vrši strateška procena uticaja, koja je takođe preventivni instrument, i koja doprinosi tome da se načelo prevencije i predostrožnosti ostvari već na nivou planova. U praksi to znači da se kroz stratešku procenu uticaja planova (npr. prostornog plana JLS, plana područja posebne namene, drugih planskih dokumenata u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta) identifikuju i vrednuju mogući pozitivni i negativni uticaji na životnu sredinu, te se mere i uslovi zaštite životne sredine integrišu u planske dokumente. U tom smislu pravilnom primenom preventivnih instrumenata zaštite životne sredine u fazi planiranja uređenja prostora postavljaju se uslovi koji se moraju primeniti i na nivou izrade urbanističkog projekta i izdavanja lokacijskih uslova. Odgovorno i održivo planiranje, koje se sprovodi u skladu sa zakonom, stvara okolnosti u kojima se autoperionice grade i rade tamo gde neće ugroziti životnu sredinu i prirodne resurse a njihova aktivnost neće imati značajan uticaj na životnu sredinu.
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
Zakon o zaštiti životne sredine (čl. 36, st. 3.) propisuje da se procena uticaja projekata na životnu sredinu vrši u skladu sa postupkom koji je propisan posebnim zakonom. To je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024).
Urbanistička inspekcija se u predmetnom Aktu o primeni propisa poziva na čl. 3. Zakona o proceni uticaja koji je važio u vreme izdavanja ovog akta ali više ne važi. Predmet procene uticaja utvrđen je čl. 4. važećeg Zakona o proceni uticaja. U članu 4. se pre svega ističe da su predmet procene uticaja „projekti koji mogu da imaju značajan uticaj na životnu sredinu imajući u vidu naročito njihovu veličinu, osobine ili mesto izvođenja i koji su utvrđeni u skladu sa članom 5. stav 1. ovog zakona.“ Dakle, imajući u vidu odredbe Zakona o proceni uticaja, nije svaka aktivnost koja utiče na životnu sredinu predmet procene uticaja već su to projekti i aktivnosti koje mogu da imaju značajan uticaj na životnu sredinu i oni koji su utvrđeni u skladu sa članom 5. stav 1. ovog zakona. Bez obzira na to da li neki organ vlasti ili neko drugo lice (profesor univerziteta, stručnjak za zaštitu prirode i sl.) smatra da neka aktivnost ima značajan uticaj na životnu sredinu predmet procene uticaja mogu biti samo projekti i aktivnosti koje su navedene u propisu koji Vlada usvaja u skladu sa čl. 5. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Uredba iz člana 5. zakona o proceni uticaja trebalo je da bude usvojena u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu novog Zakona o proceni uticaja. To se nije dogodilo te se, u skladu sa čl. 60, st. 1. Zakona o proceni uticaja, do usvajanja nove Uredbe primenjuje Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008).
Na listi II Uredbe iz 2008. godine, koja se odnosi na projekte za koje se može zahtevati procena uticaja, nema autoperionica, osim ukoliko bi se, na primer, u okviru objekta autoperionice vršilo skladištenje zapaljivih tečnosti i gasova, ili hemikalija ili neka druga aktivnost koja je navedena na listi II. Urbanistička inspekcija, sudeći po sadržaju Akta o primeni propisa smatra da se autoperionice nalaze na listi II Uredbe, pod tačkom 15 - Projekti navedeni u Listi I i Listi II koji se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru i zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, kao i u drugim područjima posebne namene. Međutim, tačka 15. liste II se odnosi na projekte koji su već navedeni na listi I ili listi II, a ne na sve druge projekte koji se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru, zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili u drugim područjima posebne namene. Kako bi se izbegle situacije da neke aktivnosti ili projekti izvrše negativan uticaj na životnu sredinu u zaštićenom prirodnom dobru, ili da oštete nepokretno kulturno dobro pribavljaju se uslovi organa nadležnih za zaštitu te se ovi uslovi integrišu u planove i studije zaštite.
Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu
U predmetnom Aktu o primeni propisa Urbanistička inspekcija se pozvala na Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada („Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019) koja je prestala da važi pa taj podzakonski akt neće biti predmet ove analize. Jer se ne može primenjivati niti je mogao biti osnov za izdavanja akta o primeni propisa jer nije važio u trenutku izdavanja akta o primeni propisa. Naime, 6. aprila 2024. na snagu je stupila Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i iznosima naknada ("Sl. glasnik RS", br. 30/2024). Pravni osnov za usvajanje ove Uredbe je čl. 134. st. 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18, 49/19 i 92/23) [1] kojim se utvrđuje nadležnost Vlade da donese podzakonski akt i utvrdi bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Međutim, Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara „uređuju se naknade za korišćenje javnih dobara, i to: obveznik plaćanja, osnovica, visina, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda od naknade, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara“, ali ne i ne postupak procene uticaja na životnu sredinu ili to koji su projekti predmet procene uticaja na životnu sredinu. Urbanistička inspekcija, po svemu sudeći zaključuje da ovde pomenuta Uredba predstavlja osnov za zaključak da autoperionice imaju srednji uticaj na životnu sredinu, svrstavajući autoperionice, u prilogu Uredbe, u poglavlje II – delatnosti koje imaju srednji uticaj na životnu sredinu; sektor F – građevinarstvo; 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih objekata.
Zakon o planiranju i izgradnji i postupak procene uticaja
Iako Urbanistička inspekcija ne pominje eksplicitno odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na sadržaj lokacijskih uslova svakako ih je ovde važno pomenuti.
U ovome delu predmet analize nije pitanje zakonitosti i svrsishodnosti rešenja koja se nalaze u važećim propisima već se jednostavno ukazuje na propise od značaja za pitanje koje je postavljeno.
Zakon o planiranju i izgradnji, čl. 55, st. 1, tačka 4a) utvrđuje da lokacijski uslovi sadrže, između ostalog i podatke „o tome da li je u vezi sa izgradnjom objekta ili izvođenjem radova u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima potrebno pokrenuti postupak pribavljanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna izrada te studije, a koje nadležni organ pribavlja kroz objedinjenu proceduru od ministarstva nadležnog za poslove životne sredine.“ Ako bi služba lokalne samouprave, čija je nadležnost izdavanje lokacijskih uslova, postupala isključivo prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ona bi se obraćala Ministarstvu zaštite životne sredine uvek kada izdaje lokacijske uslove. Međutim, postupak procene, kao što je već rečeno uređen je posebnim zakonom.
U vezi sa odredbama čl. 55. Zakona o planiranju i izgradnji služba lokalne samouprave, čija je nadležnost izdavanje lokacijskih uslova, obraća se Ministarstvu zaštite životne sredine, u skladu sa čl. 6. Zakona o proceni uticaja, sa zahtevom za mišljenje o potrebi pokretanja postupka procene uticaja u postupku izdavanja lokacijskih uslova, ali za projekte iz čl. 5. stav 1. tačka 1. i 2. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Ne ulazeći u opravdanost ovog novog zakonskog rešenja, koje je utvrđeno u čl. 6. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, ovde se skreće pažnja službi lokalne samouprave da bi u odnosu na predmetni Akt o primeni propisa Urbanističke inspekcije mogla da se obrati Ministarstvu zaštite životne sredine, pozivajući se na čl. 6. Zakona o proceni uticaja te da zatraži mišljenje u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju autoperionica.
Urbanistički projekat i procena uticaja
Urbanistički projekat je dokument za sprovođenje planskih dokumenata, u skladu sa čl. 13. Zakona o planiranju i izgradnji. Urbanistički projekat se sastoji iz tekstualnog i grafičkog dela i izrađuje se „u skladu sa urbanističkim planom, prostornim planom JLS ili prostornim planom područja posebne namene, kada je to određeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija.“ [2] Imajući u vidu da se radi o dokumentu a ne o objektu, postrojenju ili aktivnosti to sam urbanistički projekat ne može biti predmet procene uticaja na životnu sredinu, u smislu Zakona o proceni uticaja. Urbanistički projekat bi mogao, pod određenim uslovima, a imajući u vidu da se radi dokumentu u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, da bude predmet strateške procene uticaja na životnu sredinu. Predmet procene uticaja na životnu sredinu bi, ukoliko su svi zakonski uslovi zadovoljeni, mogao da bude objekat, ili objekti, koji se grade na osnovu urbanističkog projekta.
[1] I ovaj zakon je u međuvremenu izmenjen i dopunjen ali nisu izmenjene odredbe na koje se u Aktu o primeni propisa poziva Urbanistička inspekcija.
[2] Čl. 76. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja ("Sl. glasnik RS", br. 32/2019 i 47/2025)
Da li fizičko lice prilikom rekonstrukcije objekta može da proda otpada (prozore,ciglu,crep) nekom drugom fizičkom licu ( ne ovlašćenom operateru) i tako napiše u Planu upravljanja otpadom.
U odgovoru na ovo pitanja treba se pozvati na dva pravna akta: 1) Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja ("Sl. glasnik RS", br. 93/2023 i 94/2023 - ispr.) i 2) Pravilnik o klasifikaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015).
U članu 6. stav 1. Uredbe formulisano je izuzeće od obaveze izrade plana upravljanje otpadom od građenja i rušenja: “Proizvođač otpada od građenja i rušenja dužan je da sačini plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja (u daljem tekstu: Plan upravljanja otpadom), pribavi saglasnost na Plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako se radovi izvode na objektu koji je kategorije B, V i G.”
Klase i kategorije objekata detaljno su date u Pravilniku o klasifikaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015). Ukoliko za konkretan objekat investitor, a to je po definiciji iz Uredbe član 2. stav 1. tačka 2. “pravno ili fizičko lice na čije ime se izdaje građevinska dozvola, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja”, kao i “lice na koga je vlasnik objekta ili dela objekta odnosno vlasnik zemljišta na kome se izvode radovi na izgradnji ili uklanjanju objekta ili dela objekta, preneo vlasništvo nad otpadom od građenja i rušenja”, treba da izradi Plan upravljanje otpadom od rušenja i građenja i pribavi saglasnost od organa JLS, onda se u konkretnom slučaju treba pozvati na član 7. koji definiše satržinu Plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja, dok stav 1. tačka 5. kaže da plan treba da sadrži deo o načini za ponovno iskorišćenje otpada od građenja i rušenja.
Dakle, u planu upravljanja otpadom koji je priložilo fizičko lice treba da bude obrazloženo kome se konkretan (pomenuti) otpad za ponovno iskorišćenje sa tačnim količinama, vrstom i sastavom predaje (prodaje), i kako će ga to drugo fizičko lice iskoristiti. Ukoliko je taj način legalan i dokumentovan, ne vidimo smetnju da se na takav plan da saglasnost.