Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU prvostepenom postupku, rešavajući po žalbi na rešenje kojim je odbačen zahtev za uvid u matičnu knjigu, pogrešno je utvrđena činjenica i žalba odbačena kao neblagovremena iako je bila podneta u zakonom predviđenom roku. Koji organ je nadležan za poništavanje rešenja i da li se u ovom slučaju može primeniti član 163. stav 1. ZUPa?
Postupanje prvostepenog i drugostepenog organa u postupku po žalbi definisano je odredbama iz članova 151. do 174. Zakona o opštem upravnom postupku.
Prema odredbama iz čl. 162. ovog Zakona data je mogućnost da prvostepeni organ rešenjem odbaci žalbu iz procesnih razloga, odnosno razloga neblagovremenosti, nedozvoljenosti, ukoliko je žalbu podnelo neovlašćeno lice, kao i ukoliko nije uređena u roku koji je organ odredio.
Protiv rešenja prvostepenog organa kojim je žalba odbačena može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od obaveštenja o rešenju. Žalba se predaje drugostepenom organu, koji ukoliko utvrdi da je žalba osnovana istovremeno odlučuje i o žalbi koja je bila odbačena.
S tim u vezi, organ nadležan za odlučivanje o rešenju o odbacivanju žalbe koje je doneo prvostepeni organ je drugostepeni organ.
Prvostepeni organ bi u odgovoru na žalbu mogao ukazati na činjenicu koja je pogrešno utvrđena prilikom donošenja rešenja o odbacivanju žalbe.
Ko vrši nadzor nad radom predsednika opštine, Opštinskog veća, a ko nad radom načelnika Opštinske uprave? Ko vrši nadzor nad radom Žalbene komisije? Ko vrši nadzor nad izvršenjem presude Upravnog suda iz radnog spora?
Članom 192. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine.
U skladu sa članom 2. Zakona o upravnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011) upravna inspekcija je oblik nadzora nad sprovođenjem zakona i drugih propisa i postupanjem organa državne uprave, službi sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi), kao i organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih poslova državne uprave i drugih imalaca javnih ovlašćenja, čije su sadržina, granice i ovlašćenja utvrđeni ovim i posebnim zakonima. Dalje je članom 19. istog zakona predviđeno da upravna inspekcija u obavljanju inspekcijskog nadzora nad primenom propisa u organima jedinica lokalne samouprave nadzire naročito: 1) usklađenost unutrašnje organizacije sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom; 2) zakonitost raspoređivanja, premeštaja, preuzimanja i napredovanja zaposlenih i druga pitanja vezana za radne odnose; 3) obezbeđenje javnosti rada organa i tela; 4) postupanje po pritužbama na rad.
Nadzor nad radom opštinske uprave vrši opštinsko veće, što je propisano u članu 46. stav 1. tačka 4) Zakona o lokalnoj samoupravi.
U pogledu kontrole rada Upravnog suda, tj. protiv odluke Upravnog suda (presude ili rešenja) može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke o kojem odlučuje Vrhovni sud sud, što je propisano članom 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009). Vrhovni kasacioni sud je od 11. maja 2023. godine, nastavio sa radom kao Vrhovni sud, nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva, u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23). Dakle, kontrolu rada Upravnog suda vrši Vrhovni sud.
Zakonom o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009) uređene su situacije aktivnog i pasivnog nepostupanja po presudama upravnog suda, kao i ovlašćenja suda u ovim situacijama. Članom 70. navedenog zakona utvrđeno je da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena. Presuda doneta u slučaju iz stava 1. ovog člana u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne može da sam reši upravnu stvar, dužan je da to posebno obrazloži. O slučaju iz stava 1. ovog člana sud izveštava organ koji vrši nadzor nad radom organa. Dok je članom 71. istog zakona predviđeno da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta. Ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta. Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud će zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana. Ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava. Sud će rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje.
Da li su podaci dostupni u Analitičkom servisu JLS pouzdani, odnosno da li su to zvanični podaci?
Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.
Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Da li javni funkcioner može biti predsednik ili član sportskog udluženja ili udruženja građana i pod kojim uslovima?
Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.
Da bi utvrdili da li, u konkretnom slučaju, postoji odnos zavisnosti, neophodno je obratiti se za mišljenje Agenciji za sprečavanje korupcije.
Da li može predsednik udruženja sam sa sobom ili sa svojim članom porodice da zakljući ugovor u vezi održavanja predavanja kao i drugih aktivnosti i isplate honorara-plate? Da li to može da se prihvati kao trošak buđžeta projekta i da li je dovoljan ugovor za pravdanje troškova?
Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja („Sl. glasnik RS“, br. 16/2018) definiše postupak dodele sredstava i obavezuje korisnike sredstava, između ostalog, pre potpisivanja ugovora dostave izjavu o nepostojanju sukoba interesa, kao i interni akt o antikorupcijskoj politici.
Članom 11. stav 4. Uredbe propisano je da je korisnik sredstava dužan da pre sklapanja ugovora nadležnom organu dostavi izjavu da sredstva za realizaciju odobrenom programa nisu na drugi način već obezbeđena, kao i izjavu o nepostojanju sukoba interesa i interni akt o antikorupcijskoj politici.
SKGO je u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izradio Vodič za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilnog društva iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Vodič obuhvata brojne modele akata i potrebnih izjava neophodnih za sprovođenje konkursa, dodelu sredstava i praćenje realizacije finansiranih programa.
Jedan od modela akata, predstavlja i Model izjave o nepostojanju sukoba interesa. Prema modelu odgovorno lice korisnik sredstava – organizacije civilnog društva daje izjavu kojom potvrđuje da u vezi sa realizacijom odobrenog programa ne postoji sukob interesa, odnosno ne postoji situacija u kojoj je nepristrasno izvršenje ugovornih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom ugroženo zbog prilike da to lice svojom odlukom ili drugim aktivnostima učini sebi ili sa sobom povezanim licima (članovi porodice: supružnik ili vanbračni partner, dete ili roditelj) zaposlenom, članu udruženja, pogodnost, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa sa tim licem.
S tim u vezi, svaka situacija će se ceniti u odnosu na postojanje (ne)pristrasnog izvršenja ugovorih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom i pogodnosti koje za sebe ili sa sobom povezanih lica (članova porodice), zaposlenim ili članu udruženja može da učini, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa.
Pogledaj/Preuzmi: Vodič za transparentno finansiranje OCD iz budžetskih sredstava.pdf