Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako reagovati kada lice kome su pružene informacije objavljuje dostavljene informacije selektivno i interpretira ih suprotno njihovoj svrsi? Takođe, kako postupati u situacijama kada neko traži dostavu dokumentacije bez navođenja informacije koja mu je iz dokumenata potrebna (npr. celokupnu računovodstvenu dokumentaciju za nekoliko godina)?
Lice koje je primilo tražene informacije odgovorno je za njihovu poštenu i zakonitu upotrebu. To ne treba da bude briga, niti je to odgovornost organa javne vlasti. U praksi Poverenika pre 10 godina bio je slučaj da je jedna nevladina organizacija po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja prikupila podatke od svih zdravstvenih ustanova u Srbiji da bi napravila portal za ocenu rada lekara (promenila je prvobitnu svrhu zbog koje su podaci obrađivani). Poverenik, kao organ koji istovremeno štiti i pravo na zaštitu podataka o ličnosti zabranio je obradu podataka na tom portalu, jer je suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i svrsi zbog koje su podaci opravdano učinjeni dostupnim javnosti. U pravnom sistemu postoje mehanizmi kako se postupa kad neko informacije prikupljene na zakonit način upotrebljava na nezakonit način. Međutim, s druge strane treba imati u vidu i činjenicu da je u jednom demokratskom društvu uobičajeno da javnost ima pravo da daje svoje mišljenje o radu organa javne vlasti i da ih kritikuje. Javni službenici i javni funkcioneri moraju biti spremni na oštriju kritiku nego kad su u pitanju „obični građani“. To je standard koji je izgrađen i potvrđen u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Kad je u pitanju zahtev kojim neko traži kopiranje par desetina ili stotina hiljada stranica, svakako ima mesta razmatranju primene člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, pre nego što zahtev odbije u celosti, organ je dužan da pozove tražioca, da pokaže dobru volju i da je spreman da udovolji zahtevu i da pokuša sa tražiocem da se zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostaje pri prvobitnom zahtevu ima mesta primeni člana 13. Zakona.
Metodologija dokazivanja da je u nekom konkretnom slučaju reč o zloupotrebi prava opisana je u studiji slučaja u publikaciji Poverenika „Stavovi i mišljenja Poverenika.pdf“ broj 8, poglavlje broj 6, 2019. godina,
Da li je zloupotreba prava na pristup informacijama ako se stranka obrati zahtevom za pristup informacijama i traži odgovor kada će biti izvršeno obeležavanje ulica u opštini?
Na taj način formulisano pitanje ne bi se moglo smatrati zloupotrebom prava. U takvoj situaciji pre treba razmišljati o tome da li je takva informacija uopšte sadržana u nekom dokumentu, jer ako nije, dovoljno je tražioca obavestiti da organ javne vlasti ne poseduje dokument u kom je sadržana takva informacija.
Podnosilac zahteva traži fotokopiju diplome o stečenom srednjem i stečenom visokom obrazovanju funkcionera u JLS, za čije radno mesto nije bitna stručna sprema. Da li se takva informacija smatra informacijom od javnog značaja, odnosno da li takav zahtev može da se odbije?
Kad god se traže informacije o nečijem obrazovanju, prilikom odlučivanja da li te informacije treba učiniti dostupnim javnosti, treba razmotriti da li su te informacije uslov ili kriterijum za obavljanje određenog posla ili vršenje određene funkcije. Npr. ukoliko se traži informacija o stečenom obrazovanju odbornika u skupštini opštine takav zahtev treba odbiti, jer zakon ne propisuje bilo kakav uslov u pogledu stručne spreme odbornika. Međutim, ukoliko neko traži informaciju o stečenom obrazovanju načelnika opštinske uprave, takva informacija treba da bude učinjena dostupnom javnosti uz odgovarajuću zaštitu podataka kao što su ime roditelja, JMBG i prosek na studijama i sl. iz razloga što na tu funkciju može biti postavljeno samo lice koje ima završen pravni fakultet (čl. 54. st. 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).
Radi se o zahtevu za pristup informaciji o tačnom broju zaposlenih u poslednjih godinu dana u GU, kao i dostavljanje tačne zarade pojedinačno za sva ova lica i tačan opis radnog mesta i imena. Da li su ove tražene informacije javne?
Reč je o informacijama koje moraju biti javno dostupne u informatoru o radu. Primera radi, u informatoru o radu Poverenika objavljene su informacije o broju zaposlenih, platama izabranih i postavljenih lica, a za lica koja nisu na rukovodećim položajima objavljene su informacije o iznosu plate za određeno zvanje (npr. mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, viši savetnik i sl.), bez imena i prezimena.
Načelno, informacije o svim rashodima i troškovima iz budžeta, tj. trošenju javnog novca, moraju biti dostupne javnosti. Međutim, prilikom činjenja dostupnih ovih informacija treba strogo voditi računa da privatnost lica na koja se odnose tražene informacije ne bude ugrožena, tj. narušena u većoj meri od one koja je neophodna da bi javnost dobila informacije o trošenju javnog novca i rashodima na plate zaposlenih u organu javne vlasti. U tom smislu treba zaštiti informacije o adresi stanovanja, JMBG, broju tekućeg računa, odbicima na ime alimentacije, sindikalnog članstva, kredita, administrativnim zabranama, minulom radu i sl.
Da li je javni interes dostava kopija putnih naloga za 4 godine, a tražilac odbija uvid u dokumenta koji mu je ponuđeni?
Informacije o trošenju javnog novca uvek treba da budu dostupne javnosti. Tražilac je taj koji opredeljuje na koji način želi da ostvari svoje pravo (da li želi uvid ili kopiju ili oboje). Organ ne može da ponudi da umesto kopije izvrši uvid. Međutim, kako će organ postupiti po zahtevu zavisi od obima tražene dokumentacije. Npr. ako je reč o organu koji nema puno naloga godišnje (npr. pet), što je za četiri godine 20 naloga ukupno, nema razloga da se pristup informaciji uskrati i kopije treba dostaviti tražiocu. Međutim, ukoliko je reč o nekom organu koji zbog prirode svog posla (npr. neka inspekcija) ima mnogo naloga godišnje pa se za period od četiri godine radi o desetinama hiljada stranica, organ može pozvati tražioca, predložiti mu uvid i da zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostane pri prvobitnom zahtevu, organ može razmotriti uskraćivanje pristupa traženim informacijama u skladu sa čl. 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pri čemu je teret dokazivanja da su ispunjeni uslovi za primenu instituta zloupotrebe prava na organu javne vlasti koji postupa po zahtevu.