Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta su mašinski čitljivi podaci?
Mašinski čitljivi podaci su oni koje računar može jednostavno da pročita i obradi. Mašinski čitljivi podaci su u takvom formatu da jedno polje sadrži jedan podatak, a svi podaci u jednoj koloni ili redu su prikazani na dosledan način, tako da računar može da pročita te podatke. Eksel tabele sa spojenim poljima (merged data) nisu mašinski čitljivi.
Podaci dati u formi slike, pdf dokumenta ili doc formatu su komplikovani za automatsku mašinsku obradu i nisu mašinski čitljivi. Neki od odgovarajućih formata su: xml, kml, cxv, JSON, geoJSON, ods, xlsx, itd. U zavisnosti od podataka koji se objavljuju (geoprostorni podaci, šifarnici ili drugo), treba izabrati format koji je najadekvatniji. Preporučeni formati za geolocirane podatke su geoJSON(zasnovan na JSON-u) i kml (zasnovan na xml-u), gml, wkt, Shape file.
Preporučeni formati za šifarnike su : csv, xlsx, ods.
Preporučeni formati za sve ostale struktuirane podatke koji ne spadaju u grupu šifarnika ili geoprostornih podataka su JSON i xml.
Na Portalu otvorenih podataka postoji objašnjenje o tome šta su metapodaci i mašinski čitljivi podaci: https://data.gov.rs/en/posts/metapodatsi/
Veb domen obezbeđuje država, a šta je sa elektronskom poštom?
Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 27/18) propisano je da ovlašćeno službeno lice organa ima jedinstven nalog elektronske pošte za elektronsku komunikaciju sa organima i korisnicima usluga elektronske uprave, kao i da organ podnosi zahtev za otvaranje naloga elektronske pošte Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu koji izdaje nalog elektronske pošte ovlašćenom službenom licu, u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Da li JLS imaju obavezu da digitalizuju celokupnu svoju arhivu?
Propisi iz oblasti elektronske uprave ne utvrđuju ovu obavezu za dokumentarni materijal koji je nastao pre početka primene nove Uredbe o kancelarijskom poslovanju. Nema potrebe da se digitalizuje istorijska građa koja nije proglašena za arhivsku građu i izvorno se vodila u papirnom obliku. Digitalizaciju arhivske građe sprovodi nadležni javni arhiv. Obaveza za JLS počinje 1. februara 2022. godine, kada počinje primena Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.
Da li je u postupku dovoljno neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu budući da i sam zakon propisuje izjašnjenje pisanim putem?
Zbog hitnosti postupka i neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu moglo da se prihvati, s tim da je na prvostepenom organu da proceni sve okolnosti.
Da li je ispravno licima sa prebivalištem u inostranstvu zbog hitnosti postupka postaviti privremenog zastupnika bez pokušaja pozivanja?
Ako nije moguće zbog hitnosti postupka eksproprijacije pozvati-obavestiti lica koja se nalaze u inostranstvu na način propisan odredbama 68. i 69. ZUP-a, postavljanje privremenog zastupnika jeste pravilno postupanje u takvim situacijama.