Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postoji opravdani interes javnosti da zna informacije o prisustvu određenih zaposlenih na seminarima, obukama, o bolovanju određenih zaposlenih, godišnjem odmoru, rezultatu PCR testa, članstvu u komisijama, pristupu mejlovima unutar JLS?
Oboriva je zakonska pretpostavka da javnost ima pravo da zna svaku informaciju koja je u posedu organa javne vlasti. Organ je dužan da dokaže da je suprotno od toga. Kada su informacije o zaposlenima u pitanju, prilikom procene da li traženu informaciju treba učiniti dostupnom javnosti ili ne, u svakom konkretnom slučaju, treba sprovesti test javnog interesa i utvrditi koji interes pretežniji u tom konkretnom slučaju (interes javnosti da zna ili privatnost lica na koje se tražene informacije odnose). Prilikom sprovođenja testa javnog interesa u prvom redu treba odgovoriti na pitanje da li je tražena informacija u vezi sa radom zaposlenog i njegovim profesionalnim životom (takve informacije načelno uvek treba da budu dostupne javnosti) ili je u vezi sa njegovim privatnim životom (takvim informacijama načelno treba uskratiti pristup javnosti).
Informacija o odsustvu sa rada bilo kog zaposlenog ili lica koje obavlja javnu funkciju jeste informacija od javnog značaja. Informacija o periodu u kom je lice odsustvovalo sa rada uvek mora biti dostupna javnosti, a da li treba da bude dostupna i informacija o razlozima zbog kojih je lice odsustvovalo zavisi od toga da li je odsustvo bilo iz službenih ili privatnih razloga. Razlozi za odsustvo iz službenih razloga (npr. stručno usavršavanje, službeni put i sl.) treba da budu dostupni javnosti. Pristup informacijama o razlozima odsustva privatne prirode (npr. slobodni dani za rođenje deteta, venčanje i sl.) treba uskratiti, ali i tada treba dati informacije o periodu kada je lice odsustvovalo sa rada iz privatnih razloga.
Pristup informacijama o PCR testu načelno treba uskratiti.
Informacije o članstvu u komisijama treba da budu dostupne jer su u vezi sa radom i profesionalnim životom javnog službenika.
Što se tiče pristupa korespondenciji obavljenoj putem službenog mejla, treba imati u vidu da su i to informacije od javnog značaja. Stoga je poželjno i preporučljivo da organ javne vlasti definiše kako i pod kojim uslovima se može koristiti službena adresa elektronske pošte.
Da li se lični podaci o zaposlenima smatraju informacijama od javnog značaja (npr: ime i prezime, iznos zarade, odsustva sa rada itd.)?
Sve informacije u vezi sa svim zaposlenima u organima javne vlasti su informacije od javnog značaja.
Lica zaposlena u organima javne vlasti imaju uži obim privatnosti od lica koja nisu zaposlena u tim organima. Načelno, informacije o imenima i prezimenima zaposlenih u organima javne vlasti treba uvek da budu dostupna javnosti. Izuzetak bi npr. bila imena prikrivenih islednika, jer bi se otkrivanjem njihovih imena ugrozile akcije koje vode nadležni organi, kao i sama bezbednost tih lica. Isti je odgovor i u vezi sa zaradama lica angažovanih i zaposlenih u organima javne vlasti, njihovom odsustvu sa rada i sl. To je iz razloga što je reč o licima koja su plaćena javnim novcem i informacije su u vezi sa njihovim profesionalnim životom i angažmanom, a ne u vezi sa njihovim privatnim životom.
Međutim, prilikom činjenja dostupnim ovih informacija treba strogo voditi računa da se ne ugrozi privatnost ovih lica u meri većoj od one koja je neophodna da bi javnost bila informisana o radu organa javne vlasti. U tom smislu, ne smeju se javnosti učiniti dostupnim informacije o adresi prebivališta, JMBG, bračnom stanju, tekućem računu u banci, odbicima od alimentacije, administrativnim zabranama i sl. lica zaposlenih u organima javne vlasti. Ili npr. treba učiniti dostupnom informaciju o tome u kojim danima je lice odsustvovalo s posla, ali ne treba činiti dostupnom informaciju o razlozima odsutnosti kad su ti razlozi privatne prirode (npr. rođenje deteta, venčanje, smrt bliskog lica, bolovanje i sl.).
Ukoliko u postupku inspekcijskog nadzora nadzirani subjekt dostavi kopiju dokumenata kojim potvrđuje svoje zakonito poslovanje, da li ta dokumenta predstavljaju i informacije od javnog značaja i da li se mogu dostaviti podnosiocu predstavke ukoliko podnese zahtev za pristup?
Ta dokumenta definitivno jesu informacije od javnog značaja, jer su nastale u vezi sa radom organa. Da li treba ta dokumenta dostaviti tražiocu u celosti ili delimično ili uskratiti pristup informacijama zavisi od sadržine samog dokumenta. U odnosu na sadržinu dokumenta treba razmotriti da li su ispunjeni uslovi iz čl. 8, 9 i 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama za ograničenje pristupa tim dokumentima. Ako jesu, treba razmotriti da li se to odnosi na sve informacije sadržane u tim dokumentima ili samo neke, u kom slučaju treba primeniti odredbu čl. 12. Zakona. Tim članom je propisano da, ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogući tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavesti ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Da li su biografije članova Komisija (npr. komisija za dodelu sredstava za medije) deo informacije od javnog značaja?
Jesu. Za članstvo u takvim komisijama neko lice preporučuje upravo njegovo iskustvo, obrazovanje i znanje u određenoj oblasti i takve informacije treba da budu dostupne javnosti, uz odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, tj. podataka koji nisu od značaja za članstvo u komisiji (npr. adresa stanovanja, JMBG, bračno stanje i drugi podaci iz privatnog života, ukoliko su sadržani u biografijama).
Da li je informacija o odsustvu funkcionera sa rada u određenom periodu, informacija od javnog značaja? Šta je dokaz opredmećenosti u tom slučaju?
Informacija o odsustvu sa rada bilo kog zaposlenog ili lica koje obavlja javnu funkciju jeste informacija od javnog značaja. Informacija o periodu u kom je lice odsustvovalo uvek mora biti dostupna javnosti, a da li treba da bude dostupna i informacija o razlozima zbog kojih je lice odsustvovalo zavisi od toga da li je odsustvo iz službenih ili privatnih razloga. Razlozi za odsustvo iz službenih razloga (npr. stručno usavršavanje, službeni put i sl.) treba da budu dostupni javnosti. Pristup informacijama o razlozima odsustva privatne prirode (npr. slobodni dani za rođenje deteta, venčanje i sl.) treba uskratiti, ali i tada treba dati informacije o periodu kada je lice odsutno sa rada iz privatnih razloga.
U situaciji kada je lice prisutno na poslu, u konkretnom slučaju informacija o funkcioneru koji je bio na radu u periodu za koji se traži informacija (pretpostavka je da funkcioner nema obavezu da se upisuje kad dolazi na rad i da se ispisuje kad izlazi), treba navesti da je funkcioner bio na radu u tom periodu, a dokaz opredmećenosti može biti i „karnet“ u kom se vodi evidencija prisutnosti na radu.