Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeRadi pravilne primene instituta prava na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć predviđene čl. 120. Zakona o radu, kao i čl. 51 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS, potrebno je stručno mišljenje u vezi čl.17. Zakona o budžetu za 2021. godinu, tj. da li se zaposlenima u 2021. godini mogu isplaćivati solidarne pomoći iz čl.51 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, imajući u vidu da su za te namene planirana sredstva u budžetu JLS?
Prema članu 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu (“Sl. glasnik RS“, br. 149/2020) a u budžetskoj 2021. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2021. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.
Član 120. Zakona o radu kaže da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć i druga primanja.
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) predviđeno je da Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog. U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni. Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede. Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima. Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine.
Tumačeći odredbe člana 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu zaključujemo da se ne ograničava isplata solidarne pomoći u celini u tekućoj godini, već samo ona pomoć predviđena članom 51. stav 1. tačka 11) PKU za zaposlene u JLS a to je druga solidarna pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Da li postoji mogućnost da se nameštenik koji je zaposlen na radnom mestu pomoćni radnik i koji ima završeno srednje obrazovanje - ekonomski tehničar a koji je zaposlen na neodređeno vreme u JLS trajno premesti na izvršilačko radno mesto - referent pisarnice čime dobija status službenika? Koja je procedura?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:
„Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.“
Dalje je članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.
Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja odnosno raspoređivanja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika. Međutim, nameštenik može da učestvuje na javnom konkursu za koji ispunjava uslove.
Za potrebe realizacije prekograničnog projekta IPA Srbija- Bugarska, opština je kao vodeći partner za članove projektnog tima angažovala zaposlene iz jedinice lokalne samouprave po modelu realnih troškova i bili bi angažovani na prekovremeni rad za potrebe projekta. Budući da su iz projekta obezbeđena sredstva za projektni tim, da li se prilikom definisanja dodatka za prekovremeni rad može pozvati na opredeljena sredstva po budžetu projekta koji je sastavni deo ugovora ili se mora držati Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave koji kaže da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%? U kolektivnom ugovoru konkretne opštine nije definisana ovakva situacija.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Uzimajući u obzir navedene odredbe možemo konstatovati da nije moguće na neki drugi način obračunati prekovremeni rad od načina i postupka predviđenog kolektivnim ugovorom.
Kako postupati u slučaju kada se prijava na osiguranje i pravo na platu kod novog poslodavca (u pitanju je opština), ne poklapaju, jer se prijava na obavezno socijalno osiguranje nije mogla izvšiti pre odjave kod prethodnog poslovadavca?
Shodno članu 12. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019) registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.
Jedinstvena prijava podnosi se najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad, odnosno u roku od tri radna dana od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja. Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Međutim, članom 5a Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 124/2012 i 119/2013) je propisano da ukoliko u postupku prihvatanja i registracije prijave u svojoj bazi, utvrdi da za osiguranika ne postoji odjava sa prethodnog osiguranja, a novi osnov osiguranja isključuje prethodni, Centralni registar će prijavu primiti, registrovati, i izvršiti programsku odjavu sa prethodnog osiguranja, prema osnovu osiguranja, propisanom jedinstvenim kodeksom šifara. Programska odjava dostavlja se organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje su dužni da u skladu sa važećim propisima utvrde datum odjave sa osiguranja, koji mora da prethodi datumu koji je naveden u registrovanoj jedinstvenoj prijavi kao dan početka osiguranja, sa izuzetkom postojanja više prijava sa nepunim radnim vremenom, ukoliko je prijava kod novog poslodavca podneta za nepuno radno vreme.
Naknadno podnetom odjavom od strane obveznika podnošenja ili organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sa tačno utvrđenim datumom prestanka osiguranja, programska odjava zamenjuje se ispravnom odjavom sa obaveznog socijalnog osiguranja i unosi u jedinstvenu bazu podataka Centralnog registra.
Da li je moguće i na koji način izvršiti premeštaj/raspoređivanje službenika sa radnog mesta koje je razvrstano npr.u zvanje mlađi savetnik na upražnjeno radno mesto u zvanju savetnik u skladu sa potrebama posla, ako je službenik koji obavlja poslove u zvanju mlađi savetnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (nije pripravnik) u upravi npr. 2019., nakon sprovedenog javnog konkursa i nije ocenjivan jer nije u prethodnom periodu bio u radnom odnosu u državnom organu, odnosno jedinici lokalne samouprave već je radio u javnom preduzeću ili privredi?
Članom 20. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) je propisano službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave”.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave se propisuje:
“Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.”
Dakle, poštovanjem redosleda radnji za popunjavanje radnih mesta premeštaj predstavlja prvu mogućnost, ali ne i obavezu, za razliku od sledeće radnje i to internog konkursa, što predstavlja obavezni korak.
Međutim, ni premeštaj, ni interni konkurs kao radnje za popunjavanje radnih mesta ne dovode same po sebi do sticanja višeg zvanja, a s obzirom na odredbe čl. 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave:
“Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava”.
Najzad, članom 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje“.
Iz navedenog se dolazi do zaključka da je moguće raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu odnosno kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar", a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, te time nisu ni ostvareni uslovi za raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto.