Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je materijal za odbornike Skupštine opštine javna informacija?
Jeste, svaka informacija nastala u radu ili u vezi sa radom bilo kog organa javne vlasti jeste informacija od javnog značaja. Uslovi za eventualno ograničenje pristupa tim dokumentima, tj. informacijama, propisani su odredbama čl. 8 – 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Šta se dešava u slučaju kada lice traži dokumentaciju sa konkursa (npr. traži projekte sa kojim su mediji konkurisali) i da li se ta lica mogu obavestiti da mogu izvršiti uvid lično?
Konkursna dokumentacija učesnika koji su pobedili na konkursu i koji po tom osnovu dobijaju novac iz budžeta, načelno mora da bude dostupna javnosti. Da li će se tražiocu omogućiti uvid ili kopija dokumenata ili oba prava zavisi od toga šta je tražilac informacija zahtevao. Npr. ako je tražilac zahtevao kopiju dokumentacije, organ javne vlasti ne može da mu umesto kopije ponudi uvid u tražene informacije, jer je tražilac taj koji opredeljuje na koji način želi da ostvari svoje pravo.
Kako prilikom podnošenja zahteva mora postojati adresa tražioca informacije, da li to znači adresa stanovanja ili je dovoljna samo mejl odnosno veb adresa?
U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama se samo kaže „adresa tražioca“, pa je stvar prvostepenog organa i njegovog postupanja da li će insistirati i na adresi prebivališta ili boravišta ili mu je dovoljna adresa elektronske pošte za postupanje.
Međutim, u postupku po žalbi, koji je formalniji od postupka po zahtevu u prvom stepenu, Poverenik traži da žalilac izričito navede adresu prebivališta ili boravište, pored adrese elektronske pošte za prijem zahteva. Ukoliko žalilac ne postupi po nalogu, Poverenik odbacuje žalbu (čl. 58, 59 i 167. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku).
Da li ovlašćeno lice za pristup informacijama od javnog značaja može da bude diplomirani ekonomista?
Zakonom nije propisano koje obrazovanje treba da ima ovlašćeno lice za pristup informacijama od javnog značaja, ali s obzirom na propisana pravila i postupak ostvarivanja prava na pristup, neophodno je dobro poznavanje zakona i propisa, te je poželjno da ovlašćeno lice bude lice sa pravnim obrazovanjem, a ako to nije moguće bar da ovlašćeno lice ima mogućnost da se u vezi sa postupanjem po konkretnom zahtevu konsultuje sa pravnikom.
Gde treba navesti broj i datum rešenja o ovlašćenju?
U rešenju kojim se odbija zahtev za pristup informacijama u smislu člana 16. st. 10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u uvodu se mora navesti lično ime ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja i pravni osnov njegovog ovlašćenja, a u skladu sa čl. 141. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.